Bićeš večno ništa od danas i dovek: Milutin Bojić – Sin Zemlje

Zagrmeće Gospod u strašni dan suda,
A ja ću mu reći: “U najcrnjem mraku
Tvoju reč sam čuo gvozdenu i jaku
I zbog njih počinih svoja dela luda.

Ja sam hteo razlog života da rešim
I čuh glas tvoj da me zemnoj slasti vuče,
Jer zemaljskih tajni da mi dade ključe.
Tvoje sunce me je učilo da grešim.

I neću mu reći da se za to kajem.“
I reći će Gospod: “Raj ti neću dati,
Tu bolnicu gde se od dosade pati.

Ni pakao neću: stvorićeš ga rajem.
Nagradu dobijaš kô ni jedan čovek:
Bićeš večno ništa od danas i dovek.“