Birjukov: Crnogorske sankcije Rusiji treba da zabrinu vas, a ne nas

„Crnogorske sankcije Rusiji treba da brinu vaše građane, a ne nas, koje uz svo poštovanje prema vašoj zemlji nismo ih ni osetili. Sankcije su već nanele štetu interesima vaše ekonomije“, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za News Front Fjodor Birjukov, rukovodilac Informativne službe i član prezidijuma Političkog saveta Partije Rodina. Delegacija Rodine, političke ogranizacije čiji je osnivač potpresednik Ruske vlade Dmitrij Rogozin boravila je prošle nedelje u Crnoj Gori, u poseti njihovim partnerima iz Demokratskog fronta.

Birjukov je u intervjuu komnetarisao aferu „državni udar“, neprijateljstvo crnogorskih vlasti prema Rusiji, politiku Vlade Srbije i odgovorio na optužbe koje je na račun njegove delegacije izrekla Jelena Milić, iz beogradskog Centra za evroatlantske studije.

Kako ocenjujete trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori i sudski progon lidera Demokratskog fronta?

„Po mom mišljenju sudski proces u potpunosti je podređen političkim interesima, posebno deo koji govori o navodnom ruskom učešću. Čitava ova ujdurma saglasna je interesima njenih naručilaca sa Zapada. Prvo su zvanično optužili Rusku Federaciju, potom su optužbe sveli na pojedine ruske građane. Mene sve to podseća na roman Franca Kafke.

Ovaj apsurdni proces u potpunosti je lišen smisla. Naime, Crna Gora i Rusija veoma su tesno ekonomski i istorijski povezane. Priliv ruskih turista u Crnu Goru je značajan, ruski građani su ovde masovno kupovali nekretine i investirali u različite sfere biznisa. Iskreno, ne mogu da poverujem da su crnogorske političke elite imale interes da kompromituju odnose sa Rusijom. Pre sam sklon da verujem da je ova jeftina politička predstava naručena na Zapadu od struktura bliskih NATO paktu, sa ciljem da tako što je moguće lakše proguraju crnogorsko članstvo u ovoj vojnoj alijansi.

Tokom našeg boravka u Crnoj Gori osetili smo masovno nezadovoljstvo naroda članstvom u NATO paktu, primetili smo u Podgorici i na primorju brojne anti NATO grafite. Eventualne NATO baze na ovoj teritoriji verujem da bi građane Crne Gore podsetili na fašističku okupaciju u Drugom svetskom ratu. Umesto otvorenog društvenog dijaloga i slobodnog narodnog referenduma, vaše vlasti ponudile su ovu jeftinu predstavu o državnom udaru, koju kao da je napisao neki scenarista holivudskih akcionih filmova B produkcije.

Mi ipak primećujemo, da se crnogorske vlasti uprkos svemu ipak ne ponašaju prema Rusiji otvoreno neprijateljski kao vlasti Ukrajine. Verujem da je neprijateljstvo crnogorske vlade prema Rusiji iznuđeno spoljnim pritiscima njihovih zapadnih gazdi“.

Da li politička sankcija, pristupanja NATO paktu protivno volji većine građana i optužbe da su Rusija i opozicioni DF organizovali pokušaj prevrata, trajno naštetila rusko-crnogorskim odnosima?

„Velika šteta je naneta, ali ja želim da verujem ne i nepopravljiva. Interesi i prijateljstvo naših naroda mnogo su postojaniji od bilo koje vlasti. Jasno nam je da politiku sadašnje crnogorske vlasti u velikoj meri definišu njihovi NATO nalagodavci, koji ovom prostoru pristupaju kao koloniji. Vlast je njihovu igru prihvatila i dok je tako, to će nanositi konstatnu štetu interesima naroda Crne Gore.

Crnogorske sankcije Rusiji treba da brinu vaše građane, a ne nas koje uz svo poštovanje prema vašoj zemlji, nismo ih ni osetili. Sankcije su već nanele štetu interesima vaše ekonomije. Ukoliko vlasti nastave da drže ovakve političke pozicije te štete po crnogorsku ekonomiju će se dalje povećavati. Možda će doći do značajnijeg smanjenja priliva turista, prestanka kupovine nekretinina i redukcije drugih poslovnih operacija koje ovde obavljaju građani Ruske Federacije“.

Vaša poseta Crnoj Gori uzburkala je duhove i među NATO lobistima u Srbiji. Tako je Jelena Milić direktor berogradskog Centra za evroatlantske studije izjavila da vašu posetu vidi kao pritisak na sudski proces koji se vodi u Crnoj Gori. Da li imate neki komentar tim povodom?

„Takva retorika me podseća na ponašanje bivšeg predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, koji je 2015. godine zabranio meni i mojim saradnicima da u Evropskom paralmentu održimo konferenciju za štampu, gde smo boravili na poziv naših prijatelja evro-poslanika. Šulc je našu konferenciju zabranio uz obrazloženje da ona može destabilizovati rad parlamenta.

Logika gospođe iz Beograda je slična Šulcovoj. Ne znam kako mi to možemo vršiti pritisak na sud, kada nismo ni tražili da prisustvujemo njegovom zasedanju kao posmatrači. Sa druge strane ne znam odakle nekome smelosti da dovodi u pitanje naše pravo da pratimo i komentarišemo sudski proces u kome su optuženi ruski građani. Ponoviću ono što sam rekao na jučerašnjoj konferenciji. Rusija ne organizuje državne udare, time se bave zapadne zemlje, u prvom redu SAD. Uzmite samo primere Arapskog proleća i prevrata u Ukrajini.

Mi smo u Crnu Gori došli na osnovu sporazuma o saradnji između Partije Rodina i Demokratske narodne partije, zaključenim 2016. godine. Naše rukovodstvo sa Milanom Kneževićem je kontakte uspostavilo godinu dana ranije. Mi smo ovde razmatrali mnogo važnih tema i sudski proces mogli smo čak i da ne komentarišemo javno, ali to ne bi bilo korektno prema našim partnerima iz Demokratskog fronta, koji se suočavaju sa progonom. Zadovoljni smo što smo u ovo složeno vreme došli da podržimo i iskažemo solidarnost sa našim crnogorskim prijateljima. Imajući u vidu apsurdnost optužbi koje im se stavljaju na teret, nadam se da će optužnica ubrzo pasti, a pritisak na naše prijatelje prestati“.

Kako cenjujete politiku vlade Srbije prema Ruskoj Federaciji?

„Vlasti Srbije ponašaju se mnogo uprkos jednakim pritiscima iz EU i NATO, neuporedivo fleksibilnije prema Ruskoj Federacije od Crnogoraca. Rekao bih da oni mnogo više vode računa o interesima sopstvenih građana od vlasti Crne Gore.

Cenimo što se prema pritiscima da uvedu sankcije Rusiji ponašaju drugačije od crnogorske vlade.

Istorijski Srbi i Rusi su braća, čak i više od toga. Srpska kultura i proizvodi su veoma popularni u Rusiji. Video sam da je i u Srbiji slično. Odnosi običnih ljudi i pozitivne međusobne emocije Srba prema Rusiji snažan su faktor koji svaka ozbiljna vlast mora da uzme u obzir i prihvati kao korektiv vlastite politike. Rusija Srbiji predlaže ekonomsku i političku saradnju na paritetnim osnovama, za razliku od Zapada mi se ne ponašamo prema balkanskim zemljama kao kolonizatoru. Od Srbije pored prijateljskog kursa državne politike prema Rusiji očekujemo i da zadrži vojnu neutralnost“.

Pored Demokratske narodne partije da li Rodina sarađuje i sa još nekom političkom organozacijom na prostoru bivše Jugoslavije?

„Dodao bih da mi u Crnoj Gori imamo prijateljske odnose i sa Novom srpskom demokratijom, dok u Srbiji konkretnu političku saradnju imamo sa Dverima. Sa svim patriotskim snagama u Srbiji, koje Rusiju vide kao glavnog strateškog partnera, otovreni smo za za saradnju“.

Kako vidite budućnost srpsko-ruskih odnosa?

„Ekonomske veze nadam se da će se postepeno razvijati u obostranom interesu i na njih nikakvog uticaja ne treba da ima dnevna politika. Duhovne veze između naših naroda su neraskidive, oni su izdržali vekovna iskušenja. Srbi i Rusi gaje mnogo bliže međusobne odnose, nego sa ostalim slovenskim narodima, što determiniše naša zajednična istorija i pravoslavna vera. Uveren sam da će međudržavni odnosi Rusije i Srbije odoleti svim pritiscima Zapada. Verujem da bi i eventualna promena politike EU prema Rusiji, što sve glasnije zahtevaju određene zemlje članice, pozitivno uticala i na odnose Rusije i Srbije“.