Biti Srbin bez izvinjavanja
Piše: Maša Danilović
Da bi olakšali bivanje Srbinom svim Srbima na Balkanu, moramo krenuti od mjesta u kom bi moralo biti najlakše da se Srbinom bude – u Srbiji. I u tom mjestu u kom bi takvo što moralo biti najlakše, upravo to je iznimno teško, nepopularno i izvjesno nećete biti prihvaćeni kao dio gradske ekipe ukoliko o svojoj naciji budete znali mnogo više od onoga što se nalazi u pasošu.
Ljudi su naučeni da ih ne zanima, da ne žele da znaju, te im nerijetko nije ni jasno kako to nacionalno pitanje može da nadilazi granice matice Srbije, ako se oni time ne bave ni unutar države. I vaša ideja koja se na tren rodila, da se naša braća osvijeste i sjete da nam treba pomoć da bi opstali, sad se već gasi. Postoje bitnije stvari od nacije, jezika i kulture! Naprimjer gorivo. Ili ipak nije tako? Možda i nije baš tako, ali ono što jeste baš tako je da od ovog plana nema ništa. A nama je tako trebalo da odgovornost sopstvenog opstanka prebacimo na njih.
Ako želimo da Srbima bude lakše, onda moramo preći na plan B. Plan B se sastoji iz toga da se ili prerušimo u kakvu nacionalnu manjinu, što svakako ne bi bilo politički korektno, niti izvodljivo na duže staze ILI da pokušamo da postanemo nekako egzotični. Vjera i nije bog zna kako u modi, ukoliko si pravoslavac, ali postaje predmet divljenja i interesovanja ako je pretočena u neki drugi vid vjerskog ispovjedanja. Paganstvo bi bilo daleko interesantnije i ne bi nas proglašavali nazadnima ukoliko bi ljubili dub i molili se rijekama. Štaviše u trenutnoj ekološkoj klimi (klimi haha), takvo nešto bi bilo vrlo značajno i poštovano. Dakle, morali bi razmisliti o kakavom prerušavanju ili prekrajanju sopstvenog identiteta.
Ako i to ne bi upalilo, te nas u laži uhvate naši protivnici, koji u našem nacionalnom opredeljenju vide problem za multinacionalnost kakvu su zamislili, onda se stvar mora uozbiljiti i preći na plan C!
Plan C bi trebao da bude plan V, ali je svima jasno da azbuka ne može da prođe ako nisu već prošla prethodna dva plana.
Za plan C neophodno je da Srbi daju više! Kako više? Pa morali bi da naprave koji korak unazad ili dva…tri zapravo. Tri koraka unazad! Dakle, malo da se stisnemo. Malo manje priče o Kosovu, malo manje srbovanja, svadbarenja, čojkanja, busanja, hrabrenja. Malo manje srpskog jezika, srpske istorije, srpske zemlje i pjevanja. Ako toga bude manje onda nećemo imati za šta da se izvinjavamo! Mora toga malo manje. Još malo. Još, još malo. Dovoljno.
Ako ni to ne upali, a neće. Onda prelazimo na plan D, koji je zapravo plan G. Skapirali ste do sad.
Plan G, pardon, plan D (možda i Č) u našem postizanju cilja da ne moramo da se izvinjavamo za to što smo Srbi je najteži i najrevolucionarniji od svih. On podrazumijeva veliku snagu uma, istrajnost duha, božiju pomoć, hrabrost predaka i vjeru u bolju budućnost. On se sastoji iz toga da prosto samo prestanete da se izvinjavate. Samo se ne izvinjavaj. I pošalji ih usput dođavola ili koju god drugu adresu. Predlažem da ih pošalješ na drugu adresu. Samo nemoj da se izvinjavaš. Nemaš za šta.
Pročitajte JOŠ:
Sjajan tekst jer jednostavno Srbi se nemaju za šta izvinjavati ili šta već. Budimo to što jesmo a kome se ne sviđa zabole nas ona stvar. I da…Što reče Maša da ih pošaljemo na neku drugu adresu a to je po meni, neka idu u 3 lijepe PM!!!!!
„Biti dio gradske ekipe“, ako je to cilj u zivotu onda si promasio/la zivot. Budi svoja sto te briga sto „gradska ekipa“ misli o tebi. Obicno je „gradska ekipa“ puna praznoglavaca kojima je mozak ispran holivudskim mitom, a nekada rokenroll mitom, odvojena od tradicije i kulture sopstvenog naroda.
U kasnijim godinama oni pametniji shvate da su vjerovali pogresnim idolima i preobrate se cesto u svestenike i monahe, a oni gluplji zavrse u nevladinim organizacijama.
Tako da Maso budi pametna.
Tačno tako, Mašo. Dosta je bilo izvinjavanja.
AMA TO JE NJIHOV PROBLEM NJIMA SMETA STO SMO SRBI ONI NAMA NE DAJU … DAKLE PROBLEM NJIHOV JE VELIKI STO SMO SRBI NAS TO PROBLEM NIJE NO PRIRODNO NAJNORMALNIJE KO STO SUNCE ZUTO MORE PLAVO KAMEN TVRD …