Bitka za srpski jezik
Stanje u srpskom jeziku nikad nije bilo gore, upozoravaju stručnjaci. U đačkim razgovorima pravilne i potpune rečenice postale su prava retkost, a pojedine izdavačke kuće nemaju lektora. Lingvisti i univerzitetski profesori osnovali Odbor za srpski jezik kako bi probudili savest najšire javnosti i spasili jezičku kulturu.
Srpski jezik nikada nije bio u većoj krizi, upozoravaju lingvisti. Očuvanje i negovanje maternjeg jezika trebalo bi da bude jedan od najvećih nacionalnih interesa. Zbog toga su jezički stručnjaci i univerzitetski profesori pri Srpskoj književnoj zadruzi osnovali Odbor za srpski jezik kako bi probudili savest najšire javnosti i spasili jezičku kulturu. Jedan od glavnih zahteva Odbora je zakonska obaveza o nužnom postojanju lektora u svim javnim institucijama i medijima.
Brzo živimo, brzo hodamo, brzo se hranimo se, pa i brzo govorimo. Tako su u đačkim razgovorima pravilne i potpune rečenice postale prava retkost, tvrde profesori.
„Recimo „Eeee, to je nešto lepo, Uuuu, to je nešto loše, oni tako komuniciraju, nema potrebe da izgovore celu rečenicu. Reći će: kući sam, a ne kod kuće sam. Reći će: trebala sam a ne trebalo je da uradim“, ističe profesor srpskog jezika Jasna Janković.
U opštoj jezičkoj anarhiji učenici su, tvrde najmanje krivi.
Đaci se pravdaju da javne ličnosti često koriste neprimerene izraze, da ima mnogo loših uzora koji koriste ulični jezik, i da je teško pravilno se izražavati pored jezika koji se može čuti u medijima.
Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta napominje da je nivo svakodnevne komunikacije sveden je na to da je potpuno nevažno kako se nešto kaže. „To se prenelo na škole, iz škole na ulicu, sa ulice na medije. Imate izdavačke kuće koje nemaju lektora“, navodi Brborić.
Više nego ikada ranije, ogorman medijski prostor dobili su oni koji nisu funkcionalno pismeni, a to znači da ne umeju da koriste srpski jezik u skladu sa situacijom u kojoj se nalaze, tvrde stručnjaci.
„Ne možete molbu i književno delo pisati na isti način. Ne možete na isti način govoriti u kafani i na televiziji. Sve je u ovom društvu kad je u pitanju srpski jezik normalno što je nenormalno, pa je i nekultura postala osnovni vid kulture, i propagiranje nekulture postalo je nažalost osnovni vid kulture“, smatra Miloš Kovačević sa Filološkog fakulteta.
Ankete pokazuju da učenici ne cene srpski jezik. Najgore je što ga ne cene ni stariji, niti intelektualci.
Ukoliko se odlučimo da nam je to nevažno, onda ćemo se ponovo vratiti u situaciju u kojoj smo bili pre dva veka pre Vuka Stefanovića Karadžića. Nebriga o jeziku dovešće nas u stanje nepoštovanja potpune norme, ako ne poštujemo normu, kako ćemo u modernu Evropu kod koje je to jako dobro urađeno.
Profesori srpskog nude rešenje.
Kako ističu, prvo na čemu će insistirati jeste da se srpski jezik vrati u srednje škole. Drugo, da se srpski jezik uvede na fakultete i to ne drvena gramatika nego da ljudi postanu funkcionalno pismeni, kao što su kompjuterski, poručuju profesori.
Srpska književna zadruga ustanoviće i nagradu za jezički najbolje delo kao podsticaj književnicima da više brinu o jeziku.
