Nekadašnji prvotimac Crvene zvezde Dragan Bogavac, rođeni Mojkovčanin, zatresao je ovih dana režim u Podgorici kada je sa srpskim sportistima potpisao tekst podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi u odbrani svetinja u Crnoj Gori.

Poznata imena stala su uz pravoslavni narod u Crnoj Gori koji svoj revolt prema spornom Zakonu o slobodi veroispovesti mesecima iskazuje kroz krsne hodove sa ikonama i svećama u rukama i auto-litije sa trobojkama i krstaš barjacima!

– Spisak nije konačan, jer svakog dana postaje sve duži. Veliki je broj sportista koji nisu znali za našu akciju, a koji žele da budu deo velikog tima u odbrani naših svetinja u Crnoj Gori – kaže za „Novosti“ Bogavac. – Ogromno je ogorčenje Crnogoraca koji žive u Srbiji prema režimu u Podgorici, koji u kontinuitetu sprovodi lov na Srbe. Hapse staro i mlado, smeta im trobojka koja je simbol crnogorske državnosti, pod kojom se krunisao kralj Nikola na Cetinju. Ona nije smetala Milu Đukanoviću dok je sebe predstavljao Srbinom, ali mu je danas mrznija od šahovnice zbog koje je prestao da igra šah.

Bogavac kaže da je narod u Crnoj Gori dugo trpeo razne vrste nepravdi – od „ćeranja“ srpskog jezika i ćirilice, pa priznanja lažne države Kosovo, otcepljenja od Srbije, članstva u NATO, uvođenja sankcija Rusiji, ali napadom na Crkvu je, kaže, režim prešao „crvenu liniju“.

– Nema se kud nazad. Apelujem na sve ljude, posebno one iz Crne Gore koje je Srbija primila kao najrođenije, da daju podršku braći i sestrama, u odbrani svetinja. Iako smo fizički u Beogradu, mi smo svakog časa u mislima sa našim porodicama, prijateljima koji žive dole i čuvaju čast Njegoševe Crne Gore – dodaje Bogavac. – Prvo kao ljudi, a onda kao sportisti, uvek ćemo ustati protiv svakog vida diskriminacije.

Naš sagovornik je učesnik mnogih litija koje su mesecima iz Crne Gore slale poruke mira u odbrani pravoslavne vere.

– S ponosom ističem da sam i ja deo te priče. I da ću biti i dalje. Nismo sami. Mi sa krstom, oni sa sotonom. Iz rodnog Mojkovca otišao sam 1998. i celo to vreme ništa se nije promenilo u tom gradu. Narod sve teže živi, jedva krpi kraj sa krajem. I sve je spreman da istrpi osim kad mu Boga napadaju, kad mu hramove otimaju i gase krsnu sveću. E to neće moći. Milo, dosta je bilo!

Sila nemoći

– Mnogo nas je u Srbiji zabolelo hapšenje majke Milana Kneževića u pet sati ujutro kada je policija upala u njihovu porodičnu kuću u Mojanovićima. Jednoj časnoj ženi, prosvetnoj radnici, stavili su lisice na ruke i na taj način zarobili državu, narod, sve nas. Ali, to nije sila moći, već sila nemoći – kaže Dragan Bogavac.