Бивши судија колатерална штета удружених тајкуна и тужилаштва

„Ове завршне ријечи сам изнијела управо због списа овог предмета, а чији саставни дио су и тужилашки списи, који ће остати у архиви овог Суда и дочекати да студентима правног факултета буду примјер како будући тужиоци не треба да раде, као примјер лоше, исконструисане и надасве нестручне оптужнице која у односу на оптужење мене као члана кредитног одбора представља чин, цитираћу тужиоца: ‘безобзирности до граница самовоље’. Завршићу ријечима – да се никад више никоме не понови!“, закључила је јуче у завршној ријечи Горица Вујисић у процесу против бившег менаџмента ЦКБ банке.

У подгоричком Вишем суду јуче је завршен процес против бившег менаџмента ЦКБ банке, односно изнијете су завршне ријечи. Судија Ана Вуковић ће првостепену пресуду објавити 5. августа у Вишем суду у Подгорици.

Горица Вујисић, која је била директорица Одјељења за правне послове у ЦКБ-у, од почетка процеса је негирала умијешаност у организовану злоупотребу у привреди, како јој је то тужилаштво ставило на терет, истичући током читавог процеса да она није била члан Кредитног одбора, нити да је имала било какве везе са одобравањем кредита.

У завршним ријечима Вујисић је истакла да је „тужилаштво тампон зона између моћника, ових или оних, обичним грађанима је свеједно, јер моћ је моћ, а ,,колатарална штета“ је ту да би се њоме подкусуривали они који себе сматрају моћнима, а који немају нити храбрости нити људског интегритета да ријеше међусобне противурјечности тако што ће се погледати лицем у лице“.

„Иако одредбе ЗКП-а предвиђају да се окривљени завршним ријечима обрати Суду, желим да истакнем да не постоје ријечи којима бих могла изразити захвалност за Ваш коректан однос током овог поступка. Обзиром да мој кривично-правни прогон траје скоро четири године, једино мјесто гдје ми је дозвољено да сачувам макар мало људског и професионалног достојанства које су тужилаштво и један дио медија тако брутално ниподаштавали, је управо ова судница. Једино сам у овој судници била човјек са именом и презименом, појединац чија се конкретна кривична одговорност испитује на основу чињеница. Ван ове суднице представљала сам збирну именицу, тзв. колатералну штету“, казала је она, додајући да све што даље буде казла у завршној ријечи не односи се на Суд.

„За вријеме студија прочитала сам књигу у којој је било описано хапшење људи у вријеме Резолуције Информбироа 1948. године. Била сам ужаснута како су људи хапшени без конкретних доказа, да је у неким случајевима довољан разлог за хапшење било то што су изговорили неку ријеч макар и на неправилном руском језику, али сам ипак била убијеђена да су та времена давно прошла. Међутим, након 65 година, историја се поновила и то баш у мом случају. Једина истина из ове оптужнице је да сам била запослена у банци, али то је тужилаштву било довољно баш као и она ријеч изговорена на неправилном руском“, истакла је Вујисић, напомињајући да у завршним ријечима од стране других оптужених, чуло се да је тужилаштво ,,под притиском политике и њених моћника покренуло поступак како би се првооптужена и другооптужена довеле до оптуженичке клупе”, односно Милка Љумовић и Боса Татар, док су остали оптужени послужили као ,,колатерална штета тј. маска за привид наводног криминала првооптужене и другооптужене, те да су и оне колатерал тј. средство за освету неком другом“!?

„Коме? И зашто ја? У банци је било запослено око 500 људи од којих су многи били на већим функцијама од тзв. ,,функције“ коју сам ја имала, што значи да је неко ипак морао у мене прстом показати – оптужите њу, она нема појма о кредитима и не може никог угрозити, а не некога из сектора кредитирања или сектора за управљање и контролу ризика јер они знају много, а то није пожељно. То сигурно нијесу учинили политички моћници, јер исти нијесу ни знали да ја постојим„, истакла је ,подсјећајући Суд да је Тужилаштво све ,,припремило“ уз помоћ свједока Мира Перовића.

„Перовић се врло прецизно изјаснио у својој изјави датој 12 дана пред хапшење, у којој је, између осталог, навео да је он био члан кредитног одбора, а да су осим њега у кредитном одбору били и Босе Татар, Горица Вујисић и Јелица Петричевић. Сви чланови кредитног одбора, осим неспорног члана Мира Перовића, су похапшени и доведени на оптуженичку клупу! Вјероватно су опет, неки политички моћници сугерисали или утицали на тужилаштво да се не хапси и не оптужује Миро Перовић, већ су вјероватно у мени видјели политичког противника, јер ја имам везе са политиком таман колико и са овим кредитима“, казала је Вујисић.

Надаље како истиче, тужилаштво је након изјаве Мира Перовића добило ,,карику која је недостајала“ и представа у режији тужилаштва је могла да почне.

„Дешава се 21.12.2012.године и нас петоро, осим првооптужене (Милке Љумовић), помпезно хапсе.
Фотографије са хапшења, привођење ухапшених, пунило је странице новина, телевизије су уредно информисале јавност, свакодневно. У истрази упорно објашњавам да никада нијесам била члан кредитног одбора, да са одобравањем кредита немам везе, али тужилаштво мени одређује задржавање, против мене доноси наредбу за спровођење истраге, против мене подиже оптужницу и то све против мене као члана кредитног одбора, а неспорног члана кредитног одбора, Мира Перовића, не узнемиравају“, указује Вујисић.

Такође како је истакла Вујисић у завршној ријечи, током поступка могло се чути, да се на указивање Суда тужилац ,,бранио“ говорећи ,,ја нијесам писао ову оптужницу – то је урадио тужилац“.

„Тачно је да није овај тужилац писао ову оптужницу, али је овај тужилац на истој истрајао. А зашто и не би кад га ништа не кошта? Никад га нико неће позвати на одговорност због тога што је истрајавао на оптужењу, тзв. ,,колатералне штете,, а да при том нема једног јединог доказа? Можда баш и неће бити тако, можда се ипак окрене,,точак судбине“ баш као и историја коју сам претходно поменула, па и тужилац некад буде одговарао за свој рад“, казала је она, напомињајући да таквом оптужницом и истрајавањем на истој, грађанима Црне Горе је послата јасна порука:

„Тужилаштво је тампон зона између моћника, ових или оних, обичним грађанима је све једно, јер моћ је моћ, а ,,колатарална штета“ је ту да би се њоме подкусуривали они који себе сматрају моћнима а који немају нити храбрости нити људског интегритета да ријеше међусобне противурјечности тако што ће се погледати лицем у лице. Зато се намеће једини логични закључак, да моћници заправо и нијесу противници већ стварају привид противника, а да би привид био што убједљивији, у њихов пир насилно укључују људе које називају збирном именицом – колатерална штета“, истакла је она.

„Током овог поступка су неки од бранилаца истицали да тужилац треба да одустане од овакве оптужнице. Међутим, тужилац није реаговао. А свједоци смо да тужилац ипак, у неким случајевима, макар у завршној ријечи, одустаје од кривичног гоњења оних оптужених за које није доказано да су ишта згријешили. Али, у мом случају, тужилаштво то није смјело да уради! Зашто?“, пита се она, додајући да ће одговор на то питање сигурно добити упркос ,,савјетима“ да ће ,,главом платити“.

„Ја сам већ платила превисоку цијену за нешто што нијесам урадила. Ја више немам шта да изгубим. За мене постоји само овај предмет и постојаће све до мог физичког краја. Нијесам жељела овакав ,,живот“ ако се то тиме може назвати, али тужилаштво ми га је наметнуло, наравно по жељи моћника, којих, – показаће вријеме и ја. Тачно је да су током истраге првооптужена и другооптужена биле изложене медијској хајци и то од једног дијела медија. Међутим, од стране другог дијела медија, нама осталим оптуженима је на неки начин потврђено да смо ,,топовско месо“ не само тужилаштва већ и њих самих„, навела је Вујисић.

Наиме, тај други дио медија, истиче она, у више наврата објављује да су Љумовић и Татар пред тужиоцем негирале своју кривицу, а нас остале, каже она, окривљене нико и не помиње. Као да ми нијесмо негирали кривицу! Ми смо ту ако треба неко да се окриви има нас доста – четворо.

„Нас пред јавношћу треба представити као број – ту смо за сваки случај. Ми смо за тај други дио медија били потребни да се објаве наше фотографије са помпезног хапшења, да се наша имена ево већ скоро четири године у сваком извјештају са суђења напишу болдованим словима, да се читаоци подсјете, да јавност не заборави да смо оптужени, можда можемо послужити ако нешто крене како не треба. За њих ми нијесмо људи, немамо своје животе, своје породице, своје каријере, по њима је нормално да смо ми на оптуженичкој клупи, наше одбране током поступка, а видјели смо ни завршне ријечи, нијесу ни објављивали у својим новинама„, указала је Вујисић на медијску блокаду у којој су остали оптужени у поређењу са Љумовић и Татар.

„Колико су багателисани животи ,,колатералне штете“ говори и реченица једног, по писању тих медија, угледног интелектуалца, који је у вези нашег хапшења и притварања рекао: ,,Шта им се десило, то би им се десило да су се напили и потукли!“. Тако сам постала ,,колатерална штета“ за коју је очекивано да се напије и потуче и преконачи у притвору. Ни једном ријечју нити гестом није се показала обзирност да није баш својствено женама да се напију и потуку па какве год оне биле. Али, можда у томе и јесте проблем, што смо ми жене које нијесу, макар према писању тих истих медија, имале никакве везе са политичким моћницима па нијесмо вриједне поштовања тих медија и њихових угледних интелектуалаца“, казала је она.

„Упркос свему што сам преживјела“, наводи Вујисић која је раније била и судија у Основном суду у Колашину, „више ми није важно што ти медији о мени пишу искључиво као о оптуженој. Иако углед представља објективну категорију, тј. мишљење средине о некој особи на основу њеног свеукупног понашања, ,,углед” према стандардима наведеног дијела медија остављам њима и њиховим двоструким аршинима који се мијењају све у зависности од потребе.“

„Једина утјеха ‘колатералној штети’ је чињеница коју сам напријед навела, да се историја понавља. Обзиром да се у мом случају поновила у оном најгорем смислу, ваљда ће доћи дан да се понови и у свом свијетлу, да поремећени систем вриједности остане у својој тами, а да ће обични грађани имати правну сигурност тј. да неће страдати због међусобних обрачуна моћника било које врсте, а да ће ријечи ,,колатерална штета“ у правној науци бити синоним за неко вријеме којег ће се стиђети сваки поштени правник“, казала је она истичући да све што је навела у завршној ријечи није навела због медија јер је за њих, како смо имали прилике да прочитамо, истиче она, поступак у овом предмету завршен а то што поступак још траје јер ,,колатерална штета” даје завршне ријечи – то је безначајно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: