Blumberg: Uspeh Le Penove je velika nagrada za Putina

Čak i pre nego što počnu izbori u Francuskoj, koji će se održati sutra i 7. jula (drugi krug), ruski lider Vladimir Putin je pobednik.

Kako ocenjuje kolumnista „Blumberga“, slabljenje Emanuela Makrona i uspon krajnje desničarske partije Marin Le Pen stvara pometnju u Evropi, jer se saveznici plaše gubitka prokijevskog, prozapadnog glasa za stolom i godina unutrašnjeg sparinga koje dolaze.

U vreme kada bi Evropi trebalo da ide dobro, francusko-nemački motor je stao, nemački kancelar Olaf Šolc je takođe sputan previranjima u koaliciji, a krajnja desnica se uzdiže.

Toliko o Makronovoj viziji Evrope nakon bregzita koja će moći čvršće da stane na svoje noge.

Nastojanje Donalda Trampa da se vrati u Belu kuću dobija zamah, a poslednje što Evropi treba jesu igre unutrašnjeg okrivljivanja i upiranja prstom. Ali to je ono što dolazi. Nestaje ideja Francuske kao lidera kome Nemačka treba da teži, a politička nestabilnost učiniće da Pariz bude rizičan partner za velike projekte, smatra kolumnista „Blumberga“.

Ovo zauzvrat čini još manje verovatnim da će Nemačka ojačati i pokazati liderstvo u ambicioznim inicijativama.

Dok evropski politički lideri koji su pri kraju mandata gube uticaj, italijanska premijerka Đorđa Meloni jasno vidi priliku da im zauzme mesto.

Melonijeva je podigla svoju glasačku grupu u Evropskom parlamentu na treću po veličini, zamenivši Makronove centrističke liberale, i iako se zalaže za veće udruživanje sredstava za odbranu u Evropi, Italija ima svoja pitanja sa kojima mora da se pozabavi, s obzirom na njene budžetske sukobe sa Briselom. Uz to, optimistično navodi kolumnista „Blumberga“, Melonijeva se u prošlosti nije uvek slagala sa Le Penovom.

Vilijam Drozdijak, koji je u svojoj biografiji Makrona opisao kao „poslednjeg predsednika Evrope“, rekao je kolumnisti „Blumberga“ da očekuje da će francuski lider udvostručiti svoje evropske ambicije kao šef države i tražiti istomišljenike ako stranka Le Penove formira vladu.

Jedan od primera je Poljska, treći krak Vajmarskog trougla sa Francuskom i Nemačkom. Drugi je Velika Britanija, koja je bliža Francuskoj nego Nemačkoj po nekim pitanjima kao što je odbrana.

Evropa ulazi u nepoznate vode sa Francuskom koja sve više u zagrljaju političkih ekstrema, Nemačka se bori da prilagodi svoj ekonomski model  novoj trgovinskoj realnosti, a SAD verovatno ponovo biraju „evrofobičnog“ predsednika koji preferira dogovore od saveza. Ako jedan lider može mirno da spava u narednih nekoliko meseci, to je možda Putin, zaključuje „Blumberg“.