Боцан-Харченко: Резолуција 1244 мора да буде темељ за сваку врсту преговора

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да се потписивање споразума о зони слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) очекује 25. октобра, а да процес евроинтеграција Србије не би требало да је удаљи од ЕАЕУ.

Он је казао да је потписивање тог споразума о зони слободне трговине тек почетак, и да очекује да ће сарадња јачати.

„Прије свега је реч о слободној трговини, отвореном и слободном тржишту, слободном кретању роба, услуга и радне снаге. ЕАЕУ је узела најбоље искуство свих сличних интеграција, и сматрамо да ЕАЕУ има доста солидну перспективу. Сваког дана све више и више земаља испољава жељу да се прикључи, да има неку врсту уговора”, казао је Боцан-Харченко током гостовања на телевизији Н1.

Он је рекао да процес евроинтеграција неће бити препрека у сарадњи Русије са Србијом и навео да је раније је било успјешне сарадње без икаквих препрека са земљама које су раније били кандидати за ЕУ, а сада чланице ЕУ, преноси Бета.

„Преговарање о придруживању са ЕУ, раније када односи Русије и ЕУ нису били затегнути као сада, није био сметња. Штета је кад се каже земљама које су кандидати да треба да праве избор – ЕУ или Русија, што по свом садржају и смислу није праведна и правична порука. Неопходна је равнотежа”, као је Боцан-Харченко.

Како је казао, могуће је да Србија постане карика у односима Русије и ЕУ, односно у сарадњи између ЕУ и ЕАЕУ.

„Што се Русије тиче и евроазијске економске интеграције, ми се залажемо за отворено тржиште, отворено и слободно тржиште без препрека. За конкуренцију и такмичење смо спремни. ЕАЕУ не намеће правила”, истакао је он.

Србија ће, како је објаснио, после потписивања, 25. октобра, имати могућност слободне трговине без царина, са мало изузетака, и продор на тржиште од укупно 180 милиона потрошача.

Русија ће, с друге стране имати могућност повећања пласмана својих производа – индустријских и других, додао је Боцан-Харченко и истакао да је циљ да трговинска размена достигне четири милијарде долара.

Говорећи о војно-техничкој сарадњи Русије и Србије, Боцан-Харченко је нагласио да Москва полази од тога да је одбрамбена политика суверена ствар сваке земље.

„Та област је осетљива, доста компликована, и индустрија је компликована, сложена и модерна. Русија је сад на врхунцу производње, квалитет је изванредан. Имамо интересовање више земаља света. И овде желимо праведну конкуренцију, без политизације, ми смо против наметања”, казао је Боцан-Харченко на Телевизији Н1.

Додао је да Русија, у оквиру војно-техничке сарадње са Србијом, на уму пре свега има јачање безбедности у региону.

„Нико неће имати штете од тога. Србија ће ојачати своју одбрану, без икакве штете и претње за суседство и регион”, сматра Боцан-Харченко.

Он је оценио да је смијешна изјава премијера Косова у оставци Рамуша Харадинаја да се Русија залаже за подјелу Косова.

„Никада нисмо покретали сличну идеју о територијалној корекцији. На маргинама је било таквих предлога, укључујући период преговора о статусу, али никада званично нису биле на преговарачком столу“, казао је Боцан-Харченко током гостовања на телевизији Н1.

Он је подсетио да је у току много активности у вези с Косовом што, по његовим рijечима, уопште није лоше, јер што је више активности, како је истакао, више је могућности за стабилизацију ситуације.

„И више могућности да буде нађена нека одлука, свеобухватна и на основу међународног права. Прijе свега желим да у првом реду нагласим да Резолуција 1244 постоји и она мора да буде због тога темељ за сваку врсту преговора“, истакао је Боцан-Харченко.

Он је додао да Русија жели да се што пре поново успостави дијалог Београда и Приштине, а уколико Србија то затражи, Москва ће је подржати у оквиру међународног права.

„Редовне дискусије (о Косову) морају да се настављају, и то је једно од питања у делокругу Савета безбедности УН. Зато је немогуће да Русија не учествује и не остане фактор решавања и неких одлука“, казао је Боцан-Харченка.

Како је навео, Русија жели да помогне Србији и региону да постане стабилан регион сарадње, интеграције и мира, и уверен је да је дугорочна, праведна и међународно-правна одлука, на бази компромиса Београда и Приштине, могућа, и да би на крају требало да буде потврђена и одобрена од стране Савета безбедности УН.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: