Bog

Jerusalim je svetilište Mediterana. Možemo ga obići kao turisti, ali i kao hodočasnici. Da Hrist nije vaskrsao, uzalud bi bila vjera naša, kaže apostol Pavle. No da li su razvojem nauke potrebe za Bogom postale manje? Nije li se, u naše vrijeme, tehnologija upravo teologizovala?

Pazimo…

Godine 1966. astronom Karl Sagan obnarodovao je ključni kriterijum za postojanje vanzemaljskog života: mora da postoji planeta optimalno udaljena od zvijezde, kao što je Zemlja od Sunca. S obzirom da u vasioni ima oko oktilion planeta (jedinica sa 24 nule), tada bi septilion (21 nula) planeta bilo pogodno za život. Računica je pokazivala izuzetne šanse za uspijeh da se pronađu kosmički komšije, pa se 60-ih aktivirao set skupih državnih projekata – piše Erik Metaksis u tekstu „Nauka sve uverenija, Bog postoji“ (izvor: Fakti) – da bi se otkrile vanzemaljske civilizacije.

Ipak, godine su prolazile, a mreža radio-teleskopa samo je osluškivala muklo ćutanje vasione. Ljudski je um shvatio kako je za život potrebno više parametara od Saganovog. Broj planeta pogodnih za život počeo je brzinski da opada, do svega nekoliko hiljada, a broj parametara rapidno da raste.

Danas parametara ima preko 200: potencijalno naseljena planeta mora da odgovara svakom pojedinačno – inače ništa od održivog sistema na kome postoji život. Recimo: kad pored nas ne bi bilo u dram podešenog Jupitera sa silnom gravitacijom, ubila bi nas kiša meteorita. A mi ne samo da postojimo, kaže Metaksis, nego i svjedočimo o postojanju. Da li je idealna podudarnost ekskluzivnih parametara uopšte moguća – slučajno?

Filigranska podešavanja za život na Zemlji ništa su u poređenju s podešavanjima za postojanje same vasione. Za manje od milionitog dijela sekunde poslije Velikog praska uspostavljene su vrijednosti četiriju uzajamnih interakcija – jake i slabe atomske, elektromagnetne i gravitacione. Kada bi se ma šta u tom savršenom odnosu promijenilo, vasiona ne bi mogla da postoji. Kada bi se, npr. odnos između elektromagnetne i gravitacione interakcije promijenio i za neznatni dio neznatnog dijela procenta, mogli bismo samo da uzdišemo, jer to iznad nas ne bi bilo isto nebo, jer ga ne bi bilo. Niti bi bilo nas.

Množenjem jednog jedinog parametra s ostalim, šanse za postojanjem života na planeti smanjuju se ne geometrijskom, nego astronomskom progresijom. Ispada da je argument po kome se život „naprosto desio“ u suprotnosti sa zdravim razumom. Može li biti da smo dinar bacili 10 kvintiliona puta i da smo svaki put dobili „glavu“?

Naučne činjenice ukazuju da se super-inteligencija samo igra fizikom, hemijom, biologijom…

Po fizičaru i teoretičaru Polu Dejvisu, dokaz za racionalni plan je zadivljujući. Oksfordski profesor Džon Lenoks kazuje da što više saznajemo o vasioni, hipoteza o postojanju Tvorca kao uzroka našeg postojanja biva sve ubjedljivija.

Ja mislim da se misao o Bogu začela pred velikom pučinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla steći ideja o neizmernom i večnom – kaže Dučić. I dodaje: Zato ljudima rođenim pored mora pučina izaziva samo besnu ljubav za život.

Stoga, ako i nisam dokazao da Bog deboto postoji, potkazao sam svoje obalno postojanje, kad i činjenicu da su uslovi za to bili matematički gotovo ravni nuli.