Богатство и разноврсност живог свијета на Балкану

Слијепо куче је најспецифичнији сисар на Балкану и у Карпатском басену. Нема ушне шкољке, већ ушне отворе који се затварају, а очи му покривају кожа и длака. Слијепо куче је потпуно слијепо, али има оштра чула мириса и слуха.

Човјечија рибица такође је аутохтона врста, живи искључиво у хладним водама богатим кисеоником пећинског система динарског крша. У сталном мраку њена кожа је постала прозирна, а очи су јој атрофирале, преноси Политика.

Пошто и плијен мора да нађе у потпуном мраку, њено чуло мириса, укуса, слуха, као и електромагнетска сензибилност су посебно развијени.

Њен метаболизам је толико спор да може издржати чак десет година без хране. Према проценама, човјечија рибица може да живи више од 100 година. Ово су неке од занимљивости на које се публика подсјетила обилазећи изложбу у Мађарском културном центру „Колегијум Хунгарикум” под називом „Колијевка и склониште – истраживање живог света Западног Балкана”.

Ова поставка показује и да у настанку чудновате биолошке разноврсности на Балкану велику улогу играју климатски догађаји прошлих времена. У вријеме леденог доба Балкан је био склониште многим биљкама и животињама истиснутим са сјевернијих подручја Европе. Преживјеле јединке су се за вријеме загријавања између ледених периода могле вратити на своје изворно станиште, али су неке и остале.

Ова приказана грађа је путујућа изложба Мађарског природњачког музеја и циљ јој је да укаже на богатство и разноврсност живог свијета на Балкану које је од свјетске важности. Његово подручје је једно од 35 истакнутих регија живог свијета наше планете, такозване вруће тачке биодиверзитета, сазнајемо од Политике.

Балкан је и сам по себи интересантна и атрактивна територија за истраживање, али се не може разумјети ни настанак флоре и фауне Мађарске без упознавања живог свијета Балкана. Тако је истраживање живог свијета Балкана већ вјековима једно од значајних подручја рада мађарских природњака.

Од деведесетих година прошлог вијека нова генерација истраживача модерним методама и захваљујући новим могућностима донијела је квалитетну промјену у сарадњи биолога Мађарске и биолога балканских земаља. Стручњаци Мађарског природњачког музеја су у току три деценије учествовали у готово 300 експедиција на Балкану. Ове експедиције заједнички су радиле са локалним стручњацима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: