Бојанић: О филму Краљ Петар I остварење дирљивије и од Титаника
1 min read
сцена са снимања филма
Приредио: Ђорђе Бојанић, историчар
Вратих се малопре са пројекције филма… шта рећи, одличан филм… прави погодак и опис српског страдалаштва и патње за слободом.
Филм је пун емоција, набоја, потресан филм, права епопеја. Приказ родољубивог осећања српског народа, које је једно време било потиснуто и негативно конотирано.
Човек треба да буде камен па да не пусти сузу на пар сцена… уххх.
Није ми циљ да препричавам филм, критикујем или да тражим грешке… ту није суштина. Суштина је да овако нешто нисмо имали на платну.
Без недоумице, филм обавезно погледајте. Филм Краљ Петар би требало уврстити као обавезу да га сви ученици погледају организовано. Ово стваралачко дело сваки ученик треба погледати, из разлога што се ово тиче његовог прадеде, чукундеде и сопствене историје. На тај начин визуелно се дочарава тај стравичан период српске историје, патње, јунаштва и великог срца, нема те речи која ту патњу и страдалаштво може описати, једино је то могуће на овај начин, преко филмског платна. А пре тога добро би било да прочитају књигу ЧАРАПЕ КРАЉА ПЕТРА, Милована Витезовића, коју би требало уврстити у школску лектиру.
После филмова, морам да их споменем, ГДЕ ЦВЕТА ЛИМУН ЖУТ (документарац), СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ (документарац из 2014.), ХЕРОЈ 1914. (2014), ОНО МАЛО ЧАСТИ, филм о српској хероини Милунки Савић (2016) и ЗАСПАНКА ЗА ВОЈНИКЕ (2018), који су фантастичани… добили смо још један врхунски филм који описује период кога скоро у филмској индустрији није ни било. Филм Краљ Петар I је права круна страдалаштва из периода Великог рата. Ове филмове требамо уврстити у школске планове, кроз организоване посете биоскопима.
Срамно је што овакавих филм нисмо имали до сада, питам се да ли је требало сто година да се страдалаштво српског народа преточи на филмско платно. Шта се то са нама десило? Паре мислим да нису проблем… разноразне филмске будалаштине вреде финанасиjски доста више… разноразни имагинаријуми, фарме, парови, велики брат, вреде много више… са тим парама ми би данас имали и филм о Јасеновцу и злогласним логорима за децу, нашу српску. Ми се нисмо удостојили ни на тај начин да им се одужимо, бар кроз филмско платно… толико неисцрпних тема и јединствених историјских догађаја имамо, да нам идеја и замисао није проблем. Срећом родила се идеја о филму о Јасеновцу, ваљда ћемо ускоро и то да дочекамо.
Изгледа да је требало доста времена да изађемо из партизанских (комунистичких) лажних филмова, на које смо издвајали огроман новац… са једним јединим разлогом, да би на тај начин јачали култ Тита и партије, а да тога ни свесни нисмо били… тако смо ми заборавили српску историју и страдалаштво српског рода, осим јунаштва и страдалаштва у Другом светском рату, морам да га назовем и грађански рат, друго нисмо гледали на филмском платну. Да ли се запитамо колико имамо филмова са темом Великог рата и тог описа у комунистичком периоду, када се убедљиво највише новца издвајало за филмску индустрију, која је била стварно врхунска… али само са филмовима историјске сдржине која описује борбу Тита и партизана.
Зашто ни један једини филм није снимљен о јуначким борбама српског народа и патњи у Великом рату? Мислим да је већини данас јасно… баш због аустроугарског каплара Тита, који је убијао Србе на Церу и Колубари… и то наставио после Другог свесог рата у братству и јединству… па је кренуо да нас опија и очарава са партизанским филмовима како у њима масовно са ,,отписаним“ убијају нацисте (немце) масовно у Београду… а тамо само један немац страдао у време окупације, као и у Сарајеву где ,,Валтер“ масовно убија немце… а тамо ни један немац није страдао за време окупације. Највећи циљ снимања комунистичких филмова био је да помути разум Срба, ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. Фалсификата има толико да би само о њима моглa да се напише једна књига.
Делом и у тим партизанским фалсификатима је и разлог зашто се нису снимали филмови о Великом рату… али то није тема.
Глумачкој екипи и целој филмској индустрији тог времена за део маркетинга и глуме, свакако свака част, то су били све великани глуме… али по питању истине, чињеница и суштине филмова, то је дискутабилна прича.
Срећан сам што коначно у филмској индустрији идемо исправним путем, морамо да оставимо и филмски печат покољењима. Морамо дати и прилику окружењу и целом свету да се упознају са нашом историјом, патњом и јунаштвом, а најбољи начин за то је филмско платно.
Ово свакако је за похвалу, нешто што до сада нисмо видели… нашу српску патњу, страдалаштво и јунаштво, на једном месту… после једног века ми данас имамо пар филмова са којима можемо да се поносимо и који требају бити приказани тој данашњој лицемерној Европи.
Хвала целој глумачкој екипи, продукцији и режији, и наравно фантастичном Лази Ристовском … што су ми дали наду, да има наде за излечење нашег колективног заборава. Зато је ово остварење за мене много дирљивије и од Титаника.
Још једном СВАКА ЧАСТ, и моја искрена препорука да филм са пажњом погледа
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ima ovaj film nekih zaista jakih momenata, naročito deo koji prikazuje prelazak preko albanskih planina, ali na kraju ostavlja utisak nedorečenosti. Nije jasno šta se ovim filmom želi reći, koja mu je poruka, a da ne govorimo da potpuno pogrešno oslikava kralja Petra i kralja Aleksandra. Aleksandar je prikazan kao neodlučni i nedorasli mladac, iako je do tada prošao oba balkanska rata, a neodlučnost nikada nije bila crta njegovog karaktera. Takođe, kraj filma je bez jasne poruke i ne nagoveštava ni najmanje kakve su ljudske gromade bili svi akteri tih događaja. Na primer, odmah po dolasku na Krf oni se organizuju u svakom mogućem smisli. Ne samo sanitet, već pokreću i štampariju, izdaju novine i u okviru njih Zabavnik. Šteta što niko nema volje da objavi te Zabavnike danas, od prvog do poslednjeg broja. Tu biste videli koliko su oni bili rešeni da opstanu, i to da opstanu na čoveku dostojn način.
Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман. Витезовићев роман је објављен на осам језика-италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперату.
Улоге: Лазар Ристовски као Краљ Петар I Карађорђевић, Милан Колак као Маринко Спасојевић, Иван Вујић као Момчило Гаврић, Радован Вујовић као Живота Радојчић, Даница Ристовски као Макрена Спасојевић, Александар Вучковић као Краљ Александар I Карађорђевић, Марко Тодоровић као Принц Ђорђе Карађорђевић, Миона Марковић као Принцеза Јелена Карађорђевић, Марко Баћовић као Никола Пашић, Танасије Узуновић као Војвода Радомир Путник, Бранко Јеринић као Генерал/Војвода Степа Степановић, Светозар Цветковић као Генерал/Војвода Живојин Мишић, Небојша Кундачина као Генерал/Војвода Петар Бојовић, Љубиша Савановић као Пуковник Драгутин Димитријевић Апис, Радоје Чупић као Генерал Павле Јуришић Штрум, Иван Исаиловић као Мајор/Војвода Војислав Танкосић, Драган Марјановић као Пуковник Миливоје Стојановић Брка, Небојша Вранић као Доктор Светислав Симоновић, Иван Марковић као Здравко Вуловић, посилни Краља Петра I Карађорђевића и многи други.
Прича о Краљу Петру I Карађорђевићу и Макрени Спасојевић која је тражила свог сина јединца Маринка у Албанији. Макрена је замолила краља да пронађе свог сина Маринка да му преда вунене чарапе, које му је мајка исплела.
Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 10. епизода.
РТС ће 2019. године емитовати серију о Краљу Петру I Карађорђевићу са Лазаром Ристовским.
Пројекат филма и серије „Краљ Петар Први“ је заснован на мотивима Милована Витезовића „Чарапе Краља Петра“ у Зилион Филм Лазара Ристовског и у режији његовог сина Петра Ристовског премијерно је приказан прекјуче у Сава Центру и у Комбанк Арени.
Премијера филма „Краљ Петар Први“ у продукцији Зилион Филм Лазара Ристовског и у режији Петра Ристовског била је супер!
Свака част! Нека ти је са срећом Царе Лазо легендо!
Ја једва чекам да погледам филм о Краљу Петру I Карађорђевићу у биоскоп Крушевац.
У филму, поред лика Краља Петра I Карађорђевића и његових синова Краља Александра I Карађорђевића и Принца Ђорђа Карађорђевића које ће тумачити Лазар Ристовски, Александар Вучковић, Марко Тодоровић, појављују се Никола Пашић кога ће тумачити Марко Баћовић, Војвода Радомир Путник кога ће тумачити Танасије Узуновић, Војвода Степа Степановић кога ће тумачити Бранко Јеринић, Војвода Живојин Мишић кога ће тумачити Светозар Цветковић, Војвода Петар Бојовић кога ће тумачити Небојша Кундачина, Генерал Павле Јуришић Штрум кога ће тумачити Радоје Чупић, Пуковник Драгутин Димитријевић Апис кога ће тумачити Љубиша Савановић, Мајор/ Војвода Војислав Танкосић кога ће тумачити Иван Исаиловић, Пуковник Миливоје Стојановић Брка кога ће тумачити Драган Марјановић и Момчило Гаврић кога ће тумачити Иван Вујић. Они су највећи српски јунаци и српски родољуби који су се борили и дали живот за слободу отаџбине Србије у Првом светском рату.
Нека им је вечна слава и хвала!
ЖИВЕО КРАЉ! ЖИВЕЛА ПРАВОСЛАВНА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!
Без Краља не ваља!
Лазар Ристовски је наш глумац, мене никада није разочарао, он је рекао да је то његова последња улога, он има 66. година и рекао је да морају да дођу нови млади глумци. Лазар Ристовски је припремио филм и серију о Краљу Петру I Карађорђевићу пре 7. година и то је његова круна и крај његове каријере.
Film je promasaj kao i Nemanjici… A vi prestanite da se slihtate porodicnoj manufakturi Lazovic, Bajic…