Бока никад није била хрватска!
1 min read
Бока Которска
Пише: Васко Костић
Сви основци знају (или би требало да знају) да је први, и то самозвани, краљ Хрвата био Томислав, за којег се тачно и не зна када је владао. Оријентационо се рачуна око 920. до 930. г. а једино се зна да је та „краљевина“ трајала само 4 године. Ширила се према Панонији, а не према Далмацији и јужним српским земљама.
На црквеним саборима у његово вријеме (925-928. г.) донијете су одлуке о забрани словенског богослужења, противно достигнућима читав вијек раније, светих Ћирила и Метода. Сљедећих 40 година никакве хрватске краљевине није ни било, а онда се појавио, такође самозвани, краљ овог пута Хрватске и Далмације, Држислав. То није била независна краљевина (као ни претходна Томиславова) већ под окриљем Византије. Најјужнија граница на Приморју јој је била ријека Цетина недалеко од Сплита.
Први стварно легитимно окруњени краљ Хрватске и Далмације, Звонимир, владао је (1075-1089. г.) у нешто проширенијим границама према југу, али само до Неретве. Истина, он није био византијски, али је био римски вазал у доба папе Гргура ВИИ и поборник Латинске странке. Убили су га његови Хрвати, јер је изневјерио њихова очекивања.
Прва „легитимна“ краљевина Хрватске и Далмације, која је имала нешто шира аутономна права, била је под Коломаном, који је 1097. г. потукао хрватског краља Петра Свачића, али је тек од 1102. г. учврстио своју власт у Хрватској. Но, то није био хрватски него угарски краљ и није имао никаквог утицаја на веће далматинске градове (византијске теме). Он је помјерао своје границе ка југу и преко Неретве, али не јужније од Клека код Неума (каснији „историјски“ излаз БиХ на море).
Након Коломана (од 1167. до 1180. г.) готово читава Далмација је поново била под Византијом, а већ од 1184. г. је почела ера владавине Немањића српским поморјем.
Од тада (1184) па до пропасти Душановог царства (1355) Бока је била главна српска лука. Сјеверни сусјед јој је био Дубровник, који није припадао ни Дамлацији, а о некој хрватској владавини над Дубровником и Боком није могло бити ни говора.
Тако је било и послије пропасти Душановог царства током 65 година превирања, када су се за „Невјесту Јадрана“ многи отимали. Ни тада, не само да Бока није ни дана припадала Хрватској, него у Боки није било ни помена о Хрватима, ни црвеним, ни руменим, ни бијелим, ни црним. Католици су били нешто друго.
Од 1420. г. наступила је ера вишевјековне владавине Боком, Млетачке Републике и Турског царства, када такође није могло бити говора о потпадању Боке (и приморја сјеверно и јужно од ње) Хрватској.
Од средине 1797. посредовањем владике Петра Првог, Боку су велике силе предале Аустрији. Ријеч је о првој, краћој, аустријској управи. То је била висока цијена за виталне услуге које је Аустрија годину дана раније учинила Црној Гори.
Од 1803. до 1815. г. поново су се око „Невјесте Јадрана“ отимали руски царевићи, енглески лордови, француски маршали, црногорски ђетићи, аустријски грофови. О Хрватима у Боки ни тада још није могло бити ни говора.
Од јуна 1815. Бока је трговином великих сила, без питања Бокеља, више од једног стољећа стењала под аустријском чизмом. Тек те 1815. г. био је крај славне и дуговјечне Дубровачке Републике, али се ни тада није могло говорити о границама Боке са било каквом државом или територијом хрватском.
Обзиром на своју историју и извојевана права, Бока и Дубровник су међународним гаранцијама добили такве привилегије какве није имао ни један од осталих аустријских посједа, па ни Хрватска.
Новом административном подјелом почетком 1816. године, Бока и Дубровник су, опет без питања народа, укључени у састав Регије (Краљевине) Далмације, али не и Хрватске. И са владом у Задру, а не у Загребу, са званичним језиком италијанским, а не хрватским. То није била краљевина Хрватска, нити ће бити покушаја да то буде још пуну трећину стољећа, до 1848. г. а и тада је Бока одбила да се присаједини Троједној краљевини Хрватске, Славоније и Далмације.
Тек у другој половини стогодишње аустријске владавине, појавио се дон Срећко Вуловић са похрваћивањем католика у Боки.
Зна се на чијој су страни били Хрвати (част изузецим) у Првом свјетском рату. Ако би се узимала у обзир и „повјесна права“ губитника рата, онда би Бока, Дубровник, Далмација, Истра, Трст,… „повјесно“ припали Аустрији, а никако Хрватској.
Уласком у састав Југославије октобра 1929. и губитници рата добили су своје самоуправне бановине. Савска бановина (Хрватска) добила је обалу од Сушака до ријеке Зрмање, али не и Обровац, што је далеко од Боке. Приморска бановина (Далмација) добила је обалу од Обровца до Клека, што је такође релативно далеко од Боке.
Дубровачки и Которски срез ушли су у састав Зетске Бановине (са Црном Гором). Нагодбама у државним врховима (опет без питања народа) стварањем Хрватске бановине 1939. г. Дубровачки срез је одвојен од Зетске бановине и укључен у Хрватску бановину. Ни тада се Бока није ни граничила са државом Хрватском, јер је све то било у заједничкој држави Југославији.
За вријеме НДХ границе Боке (коју је анектирала Италија) биле су дубоко у Конавлима, тако да је Понта Оштра (Превлака) са Витаљином и Грудом припадала Бококоторској провинцији. Ни за вријеме њемачке окупације, Бока није припадала НДХ. Њемци су цивилну управу препустили Среском начелству Краљевине Југославије под окупацијом. Црна Гора није имала никакву власт у Боки, ни у вријема италијанске ни њемачке окупације.
Извор: Седмица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ni Hrvatska a ni Srpska.
Има у овом тексту мало неистине али не намерне већ непознавањем повесних чињеница.Повест је добрим делом фалсификована.Никада Хрватаска није имала краља.Територије под називом Хрватске су биле србске територије са србским владарима.Ви данас не можете наћи ни један гроб хрватских краљева.Хрвати су имали први пут државу под називом НДХ у 2 св.рату која никада није била призната у свету.Пољски историчар и кардинал Станислав Сестренчевић пише о србским покрајинама у Европи под називом – хрватским.Велики број хрватских и њима блиских историчара пишу измишљену повест хрватске.
А и термин хрватски народ је непознаница.Њихове прве вође су биле по Костантину 7 Порфирогениту,предпоставља се аварског порекла: Мухос,Kлукос,Лобелос,Туга,Буга итд.То нису ни наша,ни имена осталих словенских народа.Више од 50 посто Хрвата су похрваћени Срби,затим ту су Италијани,Немци и Мађари.Њихови историчари и данас незнају њихово порекло и одкуда су дошли.Неки траже своје порекло у Ирану…
Bravo,kratak pregled dešavanja u Boki u proteklih tisuću i nešto godina.
Sadašnja kurcobecanje hrvatske Boke,zaliva svetaca i sl.je samo sjeme zla kojim drže ovu našu nesretnu državu,za perčin,zbog Evrope.
Svejedno,neće im moći,još kad Boku pokrsti Miraš ima da se i nogama krstimo.
Хрватска у опште није ни постојала, до 1941…
кад год у неким старим документима пише хорватска, чорватска, хрватска мисли се на побрђе, а не на неку државну или националну територију или неки народ мисли се на брђане или гооранце … све из речи ХОРА=ГОРА… тако у Словенији постоји и Крањсак гора и похорје (погорје=побрђе) „хрватске су постојале на целом простору где живе савремене словенске нације и означавају брдовит терен… Хрватски иднтитет као идентитет нације почиње да се формира од стране Бечког двора на територији којом управња аустија првом половином 19. века (1836.)… читајте о томе у дневнику Лајоша Толоција, секретара царског архива у Бечу…
Tito nas je uništio. Sta im je dao nakon genocida je neverovatno, a Srbe delio gde god je stigao. Ne razumem kako su Srbi mogli dopustiti da on vlada nad njima.
To što si naveo je najbolji dokaz da su od svih otpadnika našeg naroda najgori bili komunisti. Pobijediti u ratu a onda neprijatelju dati više nego što je želio da dobije u ratu, kao na primjer kad su crtali mapu SAP Kosovo pa radi simetrije ucrtali dio Kopaonika
Tito je bio austrijski ili engleski agent po zadatku da dovrše što nisu u prvom svjetskom ratu,tj.da crtanjem napamet podijele Srbe a da Hrvate stave u jednu državu.Zatim su primili Albance na Kosovo koje je još uvijek bilo 50/50 a zabranio Srbima da se vrate.I onda danas govore o velikosrpskom nacionalizmu nebili još dokrajčili i sužili Srbiju.Uzeće Bujanovac i Preševo,gore Suboticu,Dimitrovgrad Bugari a dio raške oblasti pripojiti Kosovu.Sve su ovo Srbi sami krivi što nas svako može kupiti za euro.
Uz pomoć domaćih mudrovana, kojima je uglavnom evroljublhe najbliže, pokušavaju otet bokeljsku nošnju, i prikazat je kao svoju. Da ne govorim o lažnoj frazi koju uporno ponavljaju, valjda se nadaju da će 1000 puta ponovljena laž postati istina da je Boka „zaljev hrvatskih svetaca“. Pored toga što je notorna laž, ova država bi trebala da se izjasni i osudi takvu fašističku propagandu. O prevlaci je suvišno pričat, 100% po svim načelima ona pripada Boki.
Mogli smo da živimo sa Crnom Gorom.Ovo ikustvo od kada smo „pod njom“ nam je pokazalo razarajući učinak po Boku.
„Proći će“..
Заправо, не зна се је ли уопште постојао хрватски краљ, а не зна се ни да ли је постојао владар који се звао Томислав.
Oni idu i dalje od Boke, kažu da je Budva hrvatska, kažu da je i Bar hrvatski sa „tisućljetnom Barskom nadbiskupijom“, mada će im to biti sporno sa njihovim velikim saveznicima Šiptarima jer i oni sad svojataju Bar i njegovu arcibiskupiju, zbog čega su je potpuno okupirali „svećenicima“ i časnim sestrama koji su svi do jednog Šiptari, na čelu sa Nadbiskupom.
Kada je bila pucnjava 1991 -92 oko Dubrovnika i postignuto neko primirje stigla je delegacija iz Beograda iz Predsjednistva Jugoslavije na cijem je celu bio Dobrica Cosic,nijesu imali kartu razgranicenja niti kartu Zetske Bnovine,74 godine nakon uspodtavljanja SHS.Gdje smo danas ,isto gdje i 1918 ,1991 i 2006,a oni po starome Zeljev hrvatskih svetaca.
Dalmacija nikada u svojoj “ povjesti“ nije bila Hrvatska!
Ali tu su veseli Srbi da preko noći kreiraju “ nove geografije“, države i narode!????
Da drugome u ruke uture svoje!!!
Evo konverzacije koja sve objašnjava:
Starac ( na Koločepu, nablizo Dubrovnika, obraća se generalu Jankoviću, komandantu Prve armije koja je oslobodila Kosovo i koji je 918.u misiji po Dalmaciji i Bosni da ispita raspoloženje stanovništva ) : Đenerale, hoće li ovo biti Srbija?
General Janković, gleda u zemlju : Hm, znate … Znate, naša vlada … Naš kralj, hm … Mi mislimo da je sada trenutak da stvorimo zajedničku državu južnih Slovena, da okupimo svoju braću Slovence, Hrvate i sve druge pod jedan krov …
Starac : Znači li to da ovo ovdje neće biti Srbija, nego neka zajednička država …
General Jankoviće : Vidite, kako da vam kažem, mi planiramo da sve teritorije stavimo pod krunu Karađorđevića, da stvorimo Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca u kojoj će ravnopravno da žive …
Starac: Đenerale, ne zamjerite starcu … Ako, đenerale, ovdje ne bude kraljevina Srbija, ako na Dubrovniku ne vijori srpski barjak, onda vi đenerale gledate poslednjeg Srbina na Koločepu! … I vidite li onoga dolje na veslima, to mi je sin jedinac. On vam, đenerale, ako ovdje ne bude Srbije, on vam, đenerale, neće biti Srbin!!!
Znao je starac što će i kako će da bude, ako ne bude!
Nije znao Kralj oslobodilac, ni pobjednička srpska vlada!??
Nijesu znali što zna i običan seoski kučak, koji najprvo precizno obilježi svoju teritoriju, oglasi je svojom, pa je onda nadzire, pazi i brani od uljeza!
( Istina za volju nijesu mogli znati za tajni dokument sa Londonske konferencije koji je, ako Srbi zapnu, bio predvideo da im se da u tal obalom teritorija sve do iza Splita, a dubinom po kopnu sve do Osjeka! Ako to i nijesu, morali su da znaju da im se kao pobjedničkoj sili može da prohtjevaju, zahtjevaju, da se cjenkaju ( zato i služe Mirovne Konferencije poslije ratova) i da pobjedničkoj Srbiji namiču zemlju i ljude. Srbija je morala da zna da je u najvećoj obavjezi prema Srbima katolicima u Dalmaciji i Srbima muhamedanske vjere u Bosni, koji su silom istorijskih prilika bili u nekoj vrsti “ identitetskog interegnuma“ . Bila je u najvećoj obavjezi da ih reintegriše u srpski nacionalni korpus!Kako je njima samo još toliko falilo konkretne srpske državne atribucije, pa da se jednom zauvijek konsoliduju i okončaju proces nacionalne identifikacije u nacionalnog Srbina!
Ispitivanje raspoloženja katoličkih Dalmatinaca i bosanskih muhamedanaca, koje je i bilo prvi zadatak Vojno-tehničke komisije koju je predvodio general Janković, to i potvrđuje! Naime, ispitivanje je pokazalo da bezuslovna većina katolika i muhamedanaca čeka na Srbiju da ih sunce ogrije, pa da onda na miru neupitno osnaže svoja srpska nacionalna osjećanja! … Samo im je toliko i trebalo, sopstvena država koju doslen imali nijesu Srbi katolici i muhamedanci, trebala im je Srbija da ih okuraži, da im otvori pute, e, kako bi lakše iznjeli na svijetlo dana ono što vjekovima nose duboko u sebi, njeguju i ljubomorno čuvaju za onaj sretni dan kada će moći da kažu da su Srbi! Trebala im dugo, vjekovima čekana srpska država u kojoj oni mogu da budu to što jesu, da budu Srbi! Ali im se nije dalo! Ostavi ih Srbija na cjedilu zarad monstr Kraljevine koju će da pravi sa svojom „braćom“ sa kojom se do dan prije gledala preko nišana!?? Tako je Srbija prodala svoje Srbe katolike i muhamedanace, osvrtala nije! I dan danas se o tome grobno ćuti, o toj groznoj samoubilačkoj raboti kojom je Srbija sebi za navjek ukinula budućnost! Srbija bez sebe, još od onda. Komunisti će na zor inžinjeringom crnogorske i makedonske nacije samo da u pogrebni kovčeg razdržavljene, žive mrtve Srbije da zakucaju onaj posljednji ekser. Ili možda predposlednji, jer, ko zna što će u konačnici biti sa Kosovom, još i Raškom, bogme, i sa Vojvodinom?)
… Zato mene ne bi začudilo da i srpska Boka doživi sudbinu srpske Dalmaciji! Ona i onako istorijski nikada i nije pripadala Crnoj Gori!
Ako može srpski Dubrovnika, što ne bi mogla i srpska Boka, kada je sve i onako pošlo đavoljim putem?
Još za malo, pa više nikome nećemo imati što da damo i poklonimo!
… Srbija, sto godina na rasprodaji. Svaki joj je dan black friday!
p.s. Ne mogu da vjerujem što sam natipkao!? Što je najgore, sve je, nažalost, tačno!
???, kaži Djikane naš dobri, kako prolaze ustaše vanka. Jel’ da da im nije dobro!?
aaa Tomislav to je onaj poštar,momčina
Кнез Павле Карађорђевић је пристао да Дубровник и цијела Далматинска књижевност припадне Хрватској Свака предаја територије или културног наслеђа је резултата губитка рата на ВИШИМ ПРИОРОТЕТИМА УПРАВЉАЊА.
Мило Ђукановић је цијелу Црну Гору поспремио у Хрватску,на основу Титовог договора са тадашњим влашћу Црне Горе представљене у лику Комуниста-Троцкиста На нама је да то објелоданимо и спријечимо!
Boka je uvijek bila bokeška,nikad tuđa i pod upravom velikih sila autonomna.Tada je imala mnogo više autonomije nego poslije 1919 i više nego danas.
Што се тиче Дубровника он је увијек био изворно Српски,док га нису предали Хрватској држави,а она у свом стилу прогнала,покатоличила и побила већину Српског живља.Што се тиче Боке никада у својој историји није њима припадала.Они својакају оно што је било пот Аустроугарима,исто као да ми тражимо и полажемо право до Беча јер је то било под Турцима.БОКА НИКАДА У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ ЗА СИГУРНО НИЈЕ БИЛА ПОД ХРВАТСКОМ,АЛИ ТРЕБА ДА ЗНАЈУ ДА ЈЕ БИЛА ПОД НЕМАЊИЋИМА СИГУРНО!!!
Ne samo da svojataju teritorije nego i ljude pocevsi od Tesle pa nadalje iako su mu kucu palili dva puta a dobar dio Tesla bratsva pobili u logorima. Bilo koji Srbin ili Ceh ili Slovak ili Madjar ili bilo ko drugi da je jednom projahao kroz Austrougarsku teritoriju koja je danas igrom slucaja (i srpskom gluposcu) zapala Hrvatskoj oni ga proglasavaju za hrvata ukljucujuci teritorije koje nikad nisu bili hrvatske do 20 vijeka
Frane Ivković
Historijski arhiv Zadar
Rudera Boškovića bb
Zadar
file:///C:/Users/HP/Downloads/AV_1991_92_03.pdf
Dalmatinski i hrvatski novinar, Ante Kuzmanić, je u svojoj “Poslanici Dalmatincima“ iz 1861. godine, stranica 40. napisao da Dubrovnik i Kotor pripadaju srpskom narodu.
https://books.google.rs/books?id=BRteAAAAcAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false
Ma ni Dubrovnik i Dalmacija nikad nisu bili hrvatski dok „pametni“ srbi nisu odlucili da im je daju, a tek kakva Boka. Boka je nakon pada srpskog carstva bila u sastavu Venecije odnosno Mletacke Republike kako je mi zovemo od 1420 do 1797 da bi je onda Napoleon preuzeo i drzao do 1813 kad su ga Rusi porazili i dali Boku, na zahtjev Petra I Petrovica, da se ujedini sa Crnom Gorom kao dvije srpske zemlje i pocne obnova srpskog carstva, i tad se znalu ko su Crnogorci a ko Bokelji jer je i u Savjetu trazeno koliko treba da bude Crnogoraca a koliko Bokelja, i jedni i drugi su znali da su srspki narodi ali odvojeni i tezili za obnovu srpskog carstva. Ali to je trajalo nepune dvije godine jer je Austrija okupirala i aneksirala Boku 1815 do 1918 kad je usla u sastav Srbije. Dubrovnik je bio zasebna republika, isto pod vlascu latina ali odvojena od Mletakcke republike dok joj se nije desilo slicno kao Boki sa Austrijom. A i kad su bili u sastav Austrougarske ne samo da nisu bili u istoj upravi nego je Zagreb bio pod Budimpestom a Dalmacija pod Becom, medjutim „pametni“ srbi su to sve dali od 1918 pa nadalje u ime „sabrace“ pa u ime „bratsva i jedinstva“. Boka blage veze nema sa hrvatima osim sto su se sad neki katolicki srbi odatle proglasili za hrvate iako veze sa hrvatskom i zagorjem nemaju. Od 7 vijeka i Zahumlja i Paganije je srpska. I kod katolickih srba u Dalmaciji bilo je jako srpstvo i zelja za ujedinjenjem kao kod Matije Bana, katolickog svestenika Dum Ivana Stojanovica i mnogih drgih dok takav ekvivalenata nema kod tzv hrvata. A neka to sto su dali nego i Krajinu iako je hiljade krajiskih domacinstava potpisalo zahtjev kralju da ne spajaju Krajinu Hrvatskoj banovini. A posle i Istru za koju su uglavnom 1945 ginuli srpski partizali da je osvoje od Italijana. Srpska „elita“ i samoproglasena „inteligencija“ vazda je bila dno i u raakoraku sa stanovnistvom osim u rijetkim slucajevima kao Njegos, Dositej…
A da i ne zaboravimo da je upravo u Boki na Miholjskoj prevlaci osnovana Zetska eparhija, danasnja Mitropolija Crnogorsko-Primorska, 1219 i da joj je tu bilo sjediste do dolaska Turaka. Kao i da je Stefan Vukcic Kosaca uzeo titulu Herceg od Svetog Save i u Herceg Novom osnovao Hram Svetog Save a po njegovoj tituli Herceg Novi i cijela Hercegovina dobila ime