Бокан: Одговор добронамерним, а огорченим људима у Србији, на многе злоупотребе у друштву – ђаволске и идиотске
Драгослав Бокан
Живимо у суровим временима, у којима се непрестано развија мржња према свему што нам смета, а тога заиста има у невероватним количинама!
Највећи проблем је у томе што (од свих критиковани) политичари, кад на изборима постану државници – почињу да дугорочно управљају нашом националном судбином.
Од њих искључиво зависи хоћемо ли остати на коленима или не, да ли ћемо се, као држава, МАКАР МАЛО (или нимало) одупрети потпуном расрбљавању и обезбожењу – или нећемо.
И то је мој највећи приоритет.
А не социјална правда, позитивна селекција, већа друштвена емпатија… и све оно друго, и те како важно, али ипак МАЊЕ ВАЖНО од ове националне димензије. Посебно у временима када се реални гнев обесправљених народних слојева вешто злоупотребљава да би се срушило српство и ми, заједно са својом државом, нестали као историјски народ.
То су некада радили српски анархисти и завереници, па онда богомрзитељски скојевци и крволочни комунисти, а данас – корисни идиоти наших најгорих непријатеља (од Загреба до Вашингтона).
Актуелна ситуација је, по том питању, међу нама Србима – језива!
И тешко да ћемо успети да избегнемо још једну „обојену револуцију“ и коначно самоуништење.
Наиме, све што је данас лоше, по том рецепту „неопходних промена“, остаће исто или још горе (после намераваног рушења државе, или „режима“, како је лукаво називају и клевећу предводници оваквог рушења), а оно што је ипак било добро или „не тако лоше“ – прети да нестане заувек (заједно са свим нашим јадиковкама и правдољубивим гневом).
И то може лако да буде коначни крај Србије. Крај у коме сви ми, на разне начине, учествујемо (неки својим чињењем, а неки нечињењем).
Као и Петог октобра пре 23 године, али са још много, много горим последицама.
Живи били, па видели.
Може нам се десити „коначна трагедија“, као у Црној Гори после њеног самоубилачког уласка у НАТО, кобног увођења санкција Русији, доношења срамне Резолуције о наводном „геноциду“ у Сребреници и издајничког прихватања некаквог шиптарског назови „амбасадора“ у Подгорици.
Сад могу да се кају до миле воље, да се храбро боре са мафијом и корупцијом, али све им је то узалуд, кад су (за многе невидљиво) пристали да буду робови.
Не само слуге западног зла, већ баш његово оковано робље!
Морамо да размишљамо у контексту смртоносних, а многима и даље невидљивих опасности које нас окружују и даве.
А све то наводно „у име борбе против насиља & против партитократије & против злоупотреба у друштву“. И још хрпе „великих речи“ из трагикомичног жанра „бла, бла, трућ“…
Ходамо по минском пољу, чији план немамо.
Зато памет у главу. И са већ проживљеним искуством пред очима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hajde, Bokane, za početak iseli Tomu Nikolića iz državne rezidencije na Dedinju od 600 kvadrata i zamoli ga da sam poruši vikendicu bespravno sazidanu na Savskom nasipu. Onda predji na ono ruglo koje se ruši već godinama na Pančićevom vrhu. Onda možemo zajedno da uklonimo i one bespravno izgradjene brane na našim potocima i da zapevamo o Bože Pravde – pravde i Srpstva radi! Onda sve ostalo narednih 10 godina. Zna se ko je kriv, a nije taj prokleti kolektivni zapad, ni šiptari, ni ustaše. I naša Riba od glave smrdi i sama je kriva što joj je reka sve plića i toplija.
„Лако ће вама бити да стварате ту вашу нову државу са омладином која је васпитавана и школована у Краљевини.
Волео бих да доживим да видим какву ће државу створити та ваша комунистичка омладина.
Генерал Драгољуб Дража Михаиловић
током „суђења“ приликом коментара тужиоца да они праве бољу и праведнију државу да је он непријатељ те државе
тада је почела разградња кућног система моралног система који је био добар хиљадама година и који се до тада само надограђивао
а за државни систем је то мало другојачије…
Да,лепо и тачно речено.Ходамо по минском пољу а и ходаћемо још дуго,само нам треба више морало и онда нема велике бриге.