„Болест пољупца“ може бити и опасна по живот

Инфективна мононуклеоза је заразна болест која се често назива и „болест пољупца“.
Мононуклеозва може бити опасна, иако је у већини случајева блага и пролази без озбиљних компликација попут руптуре слезине, опструкције дисајних путева, хематолошких компликација, јетрених компликација, по живот опасног хемофагоцитног синдрома итд.

Специјалисткиња имунологије при Клиници за унутарње болести Клиничке болнице „Свети Дух“ навела је који су узорчници и симптоми мононуклеозе.

Шта је мононуклеоза?

„Узрочник инфективне мононуклеозе је Епстеин-Барр вирус (ЕБВ) из породице херпес вируса. У ређим случајевима други патогени могу бити узрочници синдрома мононуклеозе, од њих је најчешћи цитомегаловирус (ЦМВ). Но, и инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ), аденовирусима, Тоxопласме гондии, хуманим херпес вирусом 6 (ХХВ-6) се могу поистовијетити са клиничком сликом синдрома налик мононуклеози“, објаснила је докторка за Нет.хр.

Симптоми мононуклеозе

Типична клиничка слика код инфективне мононуклеозе започиње са умором, малаксалошћу, главобољом и повишеном тјелесном температуром, након чега слиједе специфичнији знакови у виду увећаних лимфних чворова, упале ждријела, повећаног броја лимфоцита у крви с присутношћу атипичних лимфоцита те увећане слезине.

„Инфективна мононуклеоза типично представља констелацију симптома и знакова од којих нити један није специфичан за саму болест те не мора бити присутан код сваког болесника“, наводи докторка.

Ток мононуклеозе обично слиједи предвидив образац, иако може варирати међу појединцима. Након излагања ЕБВ-у, симптоми се обично појављују четири до шест недјеља касније. То се раздобље назива раздобљем инкубације, а у том периоду вирус се размножава у тијелу те нису присутни симптоми болести.

Колико траје мононуклеоза?

„Након инкубацијског периода јављају се први симптоми попут јаког умора, грлобоље, температуре и натечених лимфних чворова. Ова фаза може трајати од неколико дана до неколико недјеља. Симптоми обично досегну свој врхунац унутар једне до двије недјеље након чега слиједи фаза опоравка. У том периоду се особе обично почињу да се осјећају боље те долази до поступног повлачења симптома. Већина здравих, имунокомпетентних особа почиње се потпуно опорављати унутар двије до четири недјеље, иако је та фаза такође индивидуална. Неки појединци могу да осјећају дуготрајне симптоме, особито умор, који може трајати неколико мјесеци“, објаснила је докторка.

Колико дуго је мононуклеоза заразна?

„Након примарне инфекције, ЕБВ доживотно остаје у домаћину, углавном у Б лимфоцитима, те се повремено асимптоматски и даље излучује слином. Орално излучивање обично траје од шест до 18 мјесеци након почетне инфекције, но забиљежено је и деценијама након пребољења болести. Пренос вируса се у већини случајева догађа с особе на особу контактом с излучевинама. Но, само се око пет одсто болесника зарази од особе која је у фази акутне инфекције. Много чешће се пренос одвија путем излучевина између незаражене особе и особе која је раније пребољела болест, а код које је присутно асимптоматско излучивање вируса“, додала је.

Опоравак код мононуклеозе

Докторка је рекла да мононуклеоза пролази сама од себе те је лијечење усмјерено на ублажавање симптома.

„Уопштено говорећи, мононуклеоза је типично самоограничавајућа болест, што значи да пролази сама од себе без специфичног антивирусног лијечења. Лијечење је усмјерено на ублажавање симптома, као што су одмор, хидратација и смањење бола. Савјетује се избјегавање интензивног напора у периоду од двије до три недеље. Активно лијечење резервисано је углавном за компликације саме болести те зависи о врсти компликације, а укључује разне супортивне мере и често примјену глукокортикоида.“

Компликације код мононуклеозе

Иако је мононуклеоза у већини случајева блага, код обољелих понекад може доћи до одређених компликација.

Неке од најчешћих акутних компликација инфективне мононуклеозе укључују:

Руптуру слезине,

Перитонзиларни апсцес,

Опструкцију дисајних путева

Неуролошке синдроме (Гуиллаин-Баррéов синдром, парезу фацијалних и других кранијалних нерава, менингоенцефалитис, асептични менингитис, трансверзални мијелитис, периферни неуритис, оптички неуритис и енцефаломијелитис),

Хематолошке компликације (гранулоцитопенију, тромбоцитопенију, хемолитичку анемију),

Јетрене компликације (пораст трансаминаза),

По живот опасни хемофагоцитни синдром

Може ли се мононуклеоза вратити ?

Докторка је открила може ли се мононуклеозом заразити два или више пута.

„С обзиром на то да клиничку слику синдрома мононуклеозе може узроковати више патогена, теоретски је могуће заразити се њом више пута у животу – сваки пут узроковану различитим узрочником. У клиничкој пракси други најчешћи узрочник синдрома мононуклеозе је ЦМВ. Осим тога, описани су ретки случајеви поновне појаве ЕБВ-ом узроковане инфективне мононуклеозе у појединца који је већ раније преболио примарну инфекцију“, истакнула је.

Исхрана код мононуклеозе

Обољели од мононуклеоза у организам требају уносити пуно течности те, између осталог, избјегавати рафинирану храну са пуно шећера, бијелог хљеба и тјестенине.

„Нема специфичних смјерница што се тиче исхаране код мононуклеозе. Но, неки генерални савјети укључивали би прехрану попут оне за јетрене болести и прехрану са нутритивно богатим намирницама и антиоксидансима попут лиснатог поврћа, паприке и боровница. Избјегавање рафиниране хране с пуно шећера, бијелог хљеба и тјестенине. Конзумирање мање црвеног, а више бијелог меса. Потребно је уносити пуно течности (вода, чајеви) како би се избјегла дехидратација те ублажила грлобоља. Пожељно је избјегавати пића с пуно кофеина, као и алкохол“, казала је докторка.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: