Болница је наша

Одбијам да повјерујем како град који има болницу – под било којим образложењима – може да постане град који нема болницу.

Херцег Нови има болницу, и то је има поодавно.

Обичан човјек више не може да прати правне заврзламе по којима нешто што је народно полако почиње да бива не-народно, тј. приватно, или да се пак Болница „пренамијени“ у нешто друго, што би свакако имало туристичку намјену – и све богатијег власника с ризортом на пјену од мора.

Нисмо од јуче, унутар однарођеног система.

Пратимо како „правно“ много тога што је постигао народни зној прелази у руке малобројне политичко-мафијашке касте.

Пенсамо. И у нама расте бијес.

Ако лупежима који су бацили око на Болницу, или тачније, болчничку локацију, кажемо: – Срам вас било! – само ће се насмијати. Временом им је образ постао дебео као ђон. Та врста више нема савјести. С обзиром да се стално угледају на лупеже још веће, све што отму им је мало, па су стигли дотле да отворено од народа отимају и оно што се никад не узима – народна Болница.

Ту смо народну Болницу ми изградили, ми одржавали, кроз порезе и самодоприносе. То није Болница у Мељинама како многи мисле, него је то Болница на Савини.

Савинска Болница смјештена је на мјесту гдје идилична дубрава са манастиром у коме станују и духовни љекари силази на пјену од мора, гдје је наугодније болеснику.

Имао сам прилике да стотину пута гледам кроз болнички прозор, и увијек сам гледао нека сивила. Човјек који се опоравља у савинској Болници у којој до сада нисам ноћивао али јесу многи моји, има око себе најљепши амбијент на свијету, и поглед који лијечи! Мудра држава током које је Болница зачета баш ту, баш на обали – знала је шта ради. Знала је гдје се гради утврда, гдје зграда, а гдје лијечилиште.

Уколико би Херцегновљани изгубили Болницу онда бисмо испали највећи магарци, доказано анахрони – јер су Бокељи током историје знали да се изборе за своје повластице. Право на Болницу спада у основно. Не тражимо леба преко погаче. Само кажемо: Црногорци, немојте преко ове границе! Акужали сте више неголи миритате, сада је доста! Даље руке од Болнице, да не бисте изазвали нови земљотрес, у коме би вам, јадни не били, и тај нови хотел на мјесту Болнице могао да пострада.

Какав нови земљотрес?

Па, од неправде, незасити уљези, од грехоте што дирате у народно, и што болеснима измичете постеље да бисте на то мјесто ставили рент-а-кревете!

Фрабути једни аварни!

Ажмадели, бертолди, дишколи и фалаци једни!

Шотокуци и штригуни! Завајони и жмердуни једни покварени!

Но што је нама чинити?

Два су начина. Први је да видимо има ли у Херцег Новом странака оријентисаних према народу, или има само странака оријентисаних према личним интересима? Ако има странака, нека лидери (јер између осталога и зато служе, да би служећи били жртве) стану први да тијелом бране Болницу. Када? Када, миц-по-миц дође кључ у браву или први багер.

Други начин је да станемо пред Болницу ми, народ који је Болницу подигао, опремио и одржао. Па уз помоћ Савинске Богородице више неголи уз помоћ новске Комунитади, уразумимо многе Јуде из Општине Херцег Нови, те повратимо вјеру да ће оно што је наше – заувијек и остати наше. Јер, све ипак зависи од потписа из Херцег Новог. Из кабинета с погледом на све мању нашу територију.

Официјелни Херцег Нови издао је Мамулу, па може и Болницу.

Ми смо на потезу. Народ се пита. Истина је да народа нема без вође, али је ово одлична прилика за нетом стасалог локалног политичара.

Никад боља прилика да се коначно роди.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: