Božićna poslanica patrijarha Varnave iz 1936: Ako komunizam zavlada, povratka iz tog zla nema
1 min read
Pre tačno 80 godina, 1936, patrijarh Varnava je u Božićnoj poslanici upozorio srpski narod šta će se desiti ako odlučno ne odbaci nadirući komunizam.
Božićnu poslanicu iz 1936. prenosimo u celosti:
KOMUNISTIČKI OTROV ZA LAKOVERNI SVET
Braćo i sestre
Deco naša ljubazna,
Moramo vas upozoriti na protivversko i podmuklo strujanje iz inostranstva. Ma koliko verovali u zdrav razum i razboritost našeg sveta, koji još nije iscelio ljute rane iz minulih ratova, ipak moramo reći, da se širi komunistički otrov, koji u našim danima, izgleda, dolazi do pretećeg izražaja.
Prikriven uticaj te nemani današnjega doba ima značaj opasnosti zato, što se ona naročito omladini našoj prikazuje u jednoj nevinoj a primamljivoj odeći. Međutim, u samoj svojoj suštini to zlo prikriva u sebi najstrašniji otrov, koji nepoštedno ubija i duševno i fizičko zdravlje. Taj otrov razara porodicu, građansko društvo, pa i celo narodno i državno biće. On je sudbonosan zato, što je zasnovan na primamljivoj i jevtinoj laži: obećava, zamislite, svima i svakom raj na zemlji!
Lakoveran svet, obuzet materijalističkim žudnjama a pripreman da zaboravi šta treba da bude napaćeni Srbin i uvek svestan hrišćanin, bez razmišljanja prihvata takva vašarska obećanja.
Ne postoji nikakva sredina.
Ili ćemo biti Srbi, svesni svoje prošlosti i amaneta naših otaca i pradedova, ili – otpadnici nacije, internacionaliste, tj. pripadnici nekakve magle, građani belosvetski, rušioci života i svega, bez nacionalnog ponosa, bez vere, bez morala.
Baš zbog takve opasnosti naša je dužnost na današnji dan, kada se slavi i veliča MIR HRISTOV, da skrenemo pažnju na prvom mestu roditeljima. Omladina je uzdanica Crkve, naroda i Države. Večno i svagdašnje dobro naše omladine ima najbolje mesto u našem Arhipastirskom, očinskom srcu, kao što je decu najviše voleo i naš Božanski Učitelj i Spasitelj (Mt.19,14):
»Ko sablazni (ko navede na zlo) jednoga od ovih malih, koji u Mene veruju, bolje bi mu bilo da sebi obesi žrvanj o vrat, pa da tone u morsku dubinu« (Mt.18,7).
Mnogi i ne raspituju kakvi su to izvori, odakle izvire ta otrovna sugestija, to razorno seme komunističke struje! A ne pitaju zato, što se sve komunističke lepe priče zaogrću u nevinu odeću.
„Kao što se satana pretvara u nebeskog, svetlog anđela, tako se isto i satanine sluge pretvaraju u tobožnje sluge pravde.“ (1.Kor.11,14-15).
Glavni izvor komunističkih prevara nalazi se u bezbožništvu, u materijalističkom razumevanju samoga čoveka, sveta i života uopšte. Njihova »nauka« nema računa da pojedinci, da društvo, narod i čovečanstvo – da svi žive urednim, moralnim i bogougodnim životom. Neće oni to. Njima nije potrebna Istina. Neće oni Boga. Njima je potrebna laž. A u zgodnom su položaju, jer lakoverni svet guta lepe priče.
Njima nisu potrebne nikakve veze između zemlje i Neba, između čoveka i vrhovnog Tvorca i Promislitelja. I ako postoji duh, mi svi živimo duhovnim životom; osećamo da postoji duh, ipak ti novi »vođi« i »usrećitelji« svima stavljaju branu pred oči i kao fakiri sugeriraju svima i svakome: a, ne, duha nema!… Duhovni život ne postoji. Postoji samo materija. Propoveda se, dakle, jedna najveća laž i ludost, ali pojedinci, naročito omladina ipak tu laž prihvata, miri se sa njom i obožava te volšebnike!…
Otuda zadatak ne samo Crkve, već i građanskog društva, Države a u prvom redu škole, da se sprečava širenje bezbožnosti. Bez toga sve ostale protivkomunističke radnje ostaće bez željenog uspeha. Korov se nikad ne seče, jer posle opet izrasta. On se iz korena čupa.
Vaš svagdašnji
molitvenik u Gospodu,
patrijarh VARNAVA
(BKtv)
U svim društvima u kojima se ostvaruje marksistički program preovlađuju izrazito negativistički, antagonistički i destruktivni stavovi prema većini vrednosti klasične civilizacije, kao osnovnom svedoku prošlosti.
Pljačka je bila najčešći vid “preraspodele vrednosti i dobara” u režimu “konačne pravde”, kojom su (inter)nacionalsocijalističke revolucije preuzimale ulogu Sudbine u dostizanju “transcedentnih” vrednosti. Destruktivnost je opšteprisutna u revolucijama marksističkog tipa, ali, jedna legenda iz Boljševičke revolucije daje interesantan primer protivrečnih stavova revolucionara. Kada je pesniku Alesandru Bloku istomišljenik uzbuđeno saopštio da je njihov revolucionarni san započeo, Blok je odgovorio da zna, jer mu je rulja prethodno veče zapalila biblioteku. Tako je u požaru revolucije, nestala jedna od najdragocenijih biblioteka Rusije i Evrope, sa knjigama koje je generacijama sakupljalo rusko obrazovano plemstvo.
U vreme izbijanja revolucije, psihologija u Rusiji nije bila strogo odvojena od logike i filosofije. Staljin je početkom rata pozvao sovjetske logičare i proverene “dijalektičare” da napišu udžbenike formalne logike. Tako su nastale dve formalne logike, jedna od Strogoviča a druga od Asmusa. Zašto se tako naglo pojavila potreba za formalnom logikom? Kada su se komunisti u svojoj zemlji obračunali sa “buržoazijom”, ostavivši u životu samo ponekog od „poštene“ intiligencije, kada su izvršili „eksproprijaciju eksproprijatora“, kada su hegelijanski “ukinuli“ i „prevazišli“ mnoge „teze“ i „antiteze“, a naročito „eksploataciju”, što je sve, naravno, ličilo na zastrašujući, sablasni vic – tada su i dijalektičari sebi potpisali smrtnu presudu, jer su istorijski postali suvišni (str. 168, Psihološke beleške 1968-73.).
Sovjetski savez je posle rata dijalektiku koristio samo u spoljnnim odnosima, dok je u unutrašnjim postao formalno-logičan. Ovi odnosi su karakteristični za sve totalitarne sisteme. Tako je Jugoslavija tokom Drugog rata bila žrtva anglosaksonske “dijalektike”, iako su Engleska i SAD poštovale formalnu logiku u svojim unutrašnjim odnosima.
Dragan Krstić (1929–2006),
kamo srece da smo jos u komunizmu.od ovih popova kojima je samo vlast blizu srca a gladnog nisu u stanju nahraniti srece nema nit ce biti.
Anonimni ateista, stara satanska strategija podstrekivanja naroda protiv vjere i crkve božije, rasplakao si me revolucionarnom propagandom brige zbog gladnih i nezaposlenih… Kao i svi revolucionari nemaš krštenog imena i kriješ se iza ¸narodnih prava¨, a da bi vodio borbu protiv pravoslavlja…