Браћа Руси посјетили Васојевиће (ФОТО)

Делегација Друштва „Цар-Николај”, Друштва црногорско – руског пријатељства „Петар Први ”, Козачког центра „Св. Петар Цетињски”, Мото-клуба „Ноћни Вукови” и замјеник амбасадора Руске Федерације Сергеј Љубљиков, посјетили су 3. Јуна 2016. г. општину Беране.

Примили су их предсједник општине Драгослав Шћекић и предсједник СО Беране Горан Киковић, са сарадницима. Том приликом разговарано је о вјековним везама Русије и Црне Горе и о будућој сарадњи.

Предсједник општине  Драгослав Шћекић пожелио је гостима срдачну добродошлицу и нагласио традиционално добре односе са Русијом и побратимском Костромском облашћу. Такође, најавио је интензивирање односа и организовање сусрета са представницима Костроме.

Козачки атаман за Црну Гору и Србију, пуковник Војислав Видаковић захвалио се у име гостију на братским ријечима предсједника Шћекића као и на указаној части.

„Споменике који су наши преци оставили овдје чуваћемо заједно са Вама, ширићемо братске односе, ојачавати постојеће и стварати нове везе. Козаци су ту да сачувају нит односа између два народа, брину о отаџбини и укажу омладини на прави пут“, истакао је Видаковић.

Генерал централне козачке војске Руске Федерације из Москве Виктор Владимирович Заплатин говорио је о значају њихових активности које спроводе на овим просторима и позвао представнике Општине Беране да посјете Москву, односно Русију, те понудио помоћ преко атамана у Црној Гори Слободана Пејовића и Козачког атамана за Црну Гору и Србију, пуковник Војислав Видаковић и његовог замјеника Жељка Чуровића.

Предсједник СО Беране Горан Киковић пожелио је добродошлицу у Беране и Васојевиће, говорио о могућности интензивирања иначе добрих односа и о васојевићком јунаку Александру Лексу Саичићу који је за вријеме руско-јапанског рата на мегдану посјекао јапанског самураја.

Вукоман Булатовић из МК „Ноћни Вукови” казао је је овај сусрет наставак сарадње са Општином и предложио подизање споменика Лексу Саичићу у Беранама.

Састанку су присуствовали и потпредсједник општине Раде Кљајић, менаџер Општине Дарко Стојановић, секретар Секретарија за општу управу и друштвене дјелатности Младен Стијовић, начелник Службе заједничких послова Данко Мартиновић, секретарка Скупштине Јасмина Ђукић, чланови Одбора за међуопштинску и међународну сарадњу: Југослав Рачић –предсједник и члановиБогдан Јоксимовић и др Милован Живковић.

Делегација са козачким атаманима на челу потом су посјетили село Виницку код Берана.

У Виницкој код Берана на свечаности коју су организовали братство Саичића и Винићани у част Александра Лекса Саичића највећег васојевићког и црногорског јунака, награђен и предсједник СО Беране Горан Киковић.

Он је добио од руског атамана козачке војске из Москве Виктора Владимировича Заплатина високо козачко признање централне козачке војске Русије Наградни крст за особите заслуге. То је највеће козачко признање односно орден који се додељује.

На скупу је награђен и Александар Саичић који живи у Београду а који је добио такође признање од козачке војске.

Он је говорио у име домаћина а скуп је поздравио Горан Киковић, предсједник СО Беране који је истакао историјску улогу Лекса Саичића који је био прави народни херој тога времена јер је сачувао образ Руском цару у Јапанско- руском рату. Он је потом истако сљедеће:

„Поштована браћо Руси, драги пријатељи желим да вас поздравим и да вам пожелим добродошлицу у наш град Беране. И да вам се захвалим на почасти и урученом ордену. Прије триста година, тачније 1711. године у вријеме Владике Данила, почињу дипломатски односи између Црне Горе и Русије.

На позив Петра Великог у заједничку борбу против Турака, Владика Данило је казао Црногорцима: ‘… Ми хоћемо да се Русима, а Руси нама, с Божјом помоћу, приближимо, да не бисмо једни од других били тако далеко. И Руси и ми смо исте крви и истог језика…’  Ускоро је Владика Данило отпутовао у Русију и донио позамашну помоћ манастирима и сиромашном народу .

Од тада па све до данашњих дана односи правих Срба- Црногораца и Руса су братски. Братска љубав два народа, једнокрвна и једновјерна, ужегнута прије три вијека, никада се није гасила. Велики дио наших предака се школовао у Русији. Многи су из Црне Горе одселили  у Русију.

У руској војсци било је 30 генерала и адмирала, досељеника из Црне Горе. Међу њима је био руски генерал белогардејац Андрија Бакић који из нашег краја из Забрђа код Андријевице, као и капетан Александар Лексо Саичић, који је био добровољац у Руско- јапанском рату, чије ћемо родно село Виницку посјетити данас.

Руски пуковник је био и кнез Холмије Никола Васојевић, који је завршио високе школе у Русији. Тако да су везе овог краја са Русијом обостране.

О Васојевићима је писао Павел Аполонович Ровински, који је и боравио у нашем крају. Мост на Мурини који бомбардован у НАТО агресији пројектовао је Рус Иван Јегорович Сукаренко.

Непосредно након Октобарске револуције, велики број руских емиграната обрео се у ондашњој Краљевини Југославији. Око 70 000 којих  се искрацало у Зеленици, међу њима и 70 генерала и адмирала руске царске војске. Многи су отишли даље, широм Краљевине, али дио њих је остао.

Црна Гора је тако добила љекаре, инжињере, стручњаке у свим областима који су радили и као професори у беранској гимназији, али и граничаре који су чували нашу отаџбину. Њих 26 су погинули од стране шиптарских качака 1924.г. њихове ћемо гробове данас посјетити у Грачаници. Многима су кости похрањене у Црној Гори.

Русија јесте обилно помагала Црној Гори. И данас, када је црногорска привреда уништена, најзначајнији живи новац доносе нам Руси. А Црна Гора је својевремно Јапану објавила рат због Русије. У ово вријеме Црна Гора је Русима била широм отворила врата, учинила себе њиховим другим домом. А онда – искушење! Можда чак веће него икада до сада.

Ко то данас, која сила може да се одупре поплави зла овога свијета? Русија! И само Русија!

Ја сматрам, само – Владимир Владимирович Путин! Као што је оно, 1380. г. Димитрије Донски на Куликовом пољу стао пред Златном хордом.

Клетва Светог Петра Цетињског свом насљеднику на трону црногорских митрополита, Петру Другом Петровићу Његошу, оставио завјештање: “Моли се Богу и држи се Русије“. Ове ријечи већ скоро два вијека котрљају се по црногорском камењу и одјекују. ‘‘Русије се и данас држе они Црногорци који се Богу моле, коју у Бога вјерују и који Богу вјерују!“.

Често се последњих година чује код необавијештених грађана злонамјерна и нетачна прича “Русија нас никад није помагала“. Др Мирчета Ђуровић у књизи “Црногорске финансије“ документовано илуструје да то није тако.

У својој дугој историји Црна Гора је била увијек захвална Русији за помоћ. Никада Црна Гора није припадала неком војно-политичком савезу који је био  непријатељски расположен према Русији. Не би било Црне Горе без помоћи братске Русије.

Зато ћемо се држати аманета Светог Петра Цетињског: ‘Моли се Богу и држи се Русије’- тог се нећемо одрећи. Зато добродошли у Беране и Васојевиће и у Црну Гору. Хвала Вам.“

У културном програму учествовао је народни гуслар Зоран Ђекић, који је отпјевао пјесму о Лексу Саичићу.

Потом је делегација посјетила Андријевицу и положила  вијенце и на спомен обиљежја Русима страдалим у Другом  свјетском рату гдје их је дочекало Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. 

Андријевица на челу са публицистом Миканом Перовићем који је поздравио представнике козачке војске, затим је делегација посјетила трг НАТО жртава у Мурину и споменик невино погинулим у Нато агресији и положила вијенце.

Њих је поздравио Крсто Зоговић а о Нато агресији је говорио атаман пуковник Војислав Видаковић.

Затим је делегација посјетила Цркву Св. Ђорђа у Гусињу и православно гробље у Гусињу, на којем је одржан парастос за 26 погинулих козака који су после грађанског рата у Русији дошли у Краљевину СХС. Они су служили као граничари до погибије на караули Језерце на Проклетијама.

Њих су побили албански зликовци качаци. Овим чином је завршена посјета високе делегације Васојевићима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: