Brak i porodica kao temelj Srbije

Piše: Vladimir Dimitrijević

Svet se raspada jer nema ljubavi. Brakovi se raspadaju jer nema ljubavi. One osnovne, ljudske, o kojoj jedan ruski sveštenik kaže:

„Ljubavi ljudska… Koliko si lepa, uzvišena i svetla! Kakva bogatstva izlivaš na one koji umeju da se žrtvuju radi tebe! Koliko si nedokučiva, žestoka i tragična za one koji ne znaju da nam je ljubav od Boga data, da je njen izvor Svemogući i Svesveti Gospod.

Ljubavi ljudska… Ti ispunjavaš verom u život očajne i nemoćne, grube i nespretne činiš mekim i uglađenim. Ti jedina pretvaraš mucave u krasnorečive. Tobom pokretane reči, neusklađene i razdvojene, slažu se u ritmove i složno se njišu kao jato ptica, na talasima mere i harmonije… Velika je tvoja vlast nad srcima ljudskim! Ti pokoravaš jednako običnog čoveka i mudraca, neznalicu i čoveka velikih znanja.

Ljubavi ljudska… Ko te može sačuvati nepomućenom, ko je u stanju da pije hladnu i čistu vodu tvoju i trećeg dana, i juče, i danas? Samo onaj ko će te primiti kao dar s neba, kao blagoslov odozgo, ko će te primiti iz desnice štedrog Oca.

U umetnosti ima dosta likova koji prenose lepotu, često kobnu, ljudske ljubavi. Ali samo nam Crkva daruje mogućnost da vidimo i utisnemo u svom srcu ono što se ne može izraziti ni rečju, ni zvukom, ni spojem linija – blago koje joj je darovao Hristos Spasitelj – tajnu venčanja. Ona je svedočanstvo one jedine i neponovljive ljubavi o kojoj se mašta. Upravo takvu ljubav imaju jedan prema drugome pravoslavni ženik i nevesta, a Gospod, sjedinjujući ih neraskidivim vezama hrišćanskog braka, daje onima koji se vole blagodat da pronesu to osećanje kroz ceo život.“

Bračna svetinja nastaje iz ljubavi. A Sveti Oci pevaju himnu braku.

Svetootačka himna braku

I posle pada, cilj braka je sjedinjenje supružnika sa Bogom i čuvanje čistote. Hristos je Svojim prisustvom osveštao brak u Kani Galilejskoj (Jn. 2, 1-11), i time svaki ljudski brak učinio sveštenim – ako ljudi hoće da idu tim putem, o kome Sveti Justin Ćelijski kaže: „Sve se dobija od Hrista kroz poslušnost Hristu. Zato je sve hristoliko, sve – hristodano, sve – hristočežnjivo”. Zato Sveti Grigorije Bogoslov peva himnu hrišćanskom braku: „Gledaj, šta daje ljudima savez ljubavi mudri brak. Ko je naučio (ljude) željenoj mudrosti? Ko je proučio tajanstva koja skriva u sebi i zemlja, i more, i nebo? Ko je dao gradovima zakon i pre zakona ko je osnovao gradove i sa nadahnućem pronašao veštine? Ko je napunio pijace i domove? Ko mesta za društvene igre? Ko vojsku za bitku i stolove za gozbu? Ko hor pojaca u mirisnom dimu hrama? Ko je ukrotio životinje? Ko je naučio orati zemlju i sejati biljke? Ko je poslao u more lađu da se bori protiv bure? Ko je, ako ne brak, sjedinio more i kopno putem i ono što je bilo razdeljeno jedno od drugog? To su darovi braka u ovom (zemnom, nap. prir.) smislu. Ali postoji nešto što je još uzvišenije i bolje. Svezani vezom braka mi jedno drugome značimo i ruke, i sluh, i noge. Zahvaljujući mu (tj. braku), dobijamo dvostruku snagu na veliku radost prijatelja i jad neprijatelja. Zajedničke brige smanjuju smetnje. Zajedničke radosti postaju ugodnije. Bogatstvo daje veću radost zbog jednodušnosti. A kod onih koji nemaju bogatstvo, jednodušnost daje veću radost no bogatstvo. Brak je ključ koji otvara put prema čistoti i ljubavi”.

Ljubavi nema bez čistote.

Pouka Patrijarha Pavla

Patrijarh Pavle kaže: „Stariji pravoslavni bogoslovi iznose da je cilj braka dvostruk: dostizanje jedinstva i rađanja dece. Sv. Simeon Solunski, iako veli da je brak postao Božjim snishođenjem, „za one koji hoće da žive u svetu jedino je radi rađanja dece” /…/ U daljem izlaganju kaže da bračnici „treba da uzajamno čuvaju brak neoskrvnjen, i ostanu u miru i pobožnosti; i što su primili od Boga, jedinstvo u smernosti i ljubav u celomudrosti, i zajednički život u saglasnosti i miru, kao povereno blago neka uzajamno čuvaju” /…/ Biće da na ovoj liniji stoji i Nikodim Milaš, veleći da je brak „veza za sav život između jednoga čovjeka i jedne žene… Njim dopunjuje čovjek samoga sebe… Njim se spremaju i odgajaju članovi Božijeg carstva, jer se kroza nju utvrđuje i produžava akt stvaranja čovjeka…””. Patrijarh navodi i Kormilariju – Krmčiju, u kojoj piše: „Tajna supruštva, ili zakonitog braka, ustanovljena je od Hrista Boga, za umnoženje čovečijeg roda i vaspitanje dece u slavu Božju, u nerazrešivu vezu ljubavi i zajednice, i uzajamnu pomoć, i za čuvanje od greha bluda”.

Kad je u pitanju rađanje dece, patrijarh Pavle ističe: „Svakako da ljudi nisu isto što i zečevi, koji znaju samo da se kote. Tražiti da se i oni samo množe, da budu „fabrika dece”, isto je tako krajnost kao i izbegavanje začeća. Brak nije brak samo po tome što se u njemu rađa, jer se rađa i u bludu. Ali, s druge strane, brak nije brak ni po tome ako se traže sredstva da se rađanje spreči, a zadrži uživanje. Strah od prenaseljenosti je samo izgovor da se umiri savest zbog izbegavanja rađanja. Zemlja bi mogla da ishrani još nekoliko puta ovoliko stanovništva kad bi se racionalnije koristila sredstva za proizvodnju, ljudskije vršila raspodela i odgovornije trošile osnovne životne namirnice. Po principu ap. Pavla: „Ne drugima da bude lakše, a vi da se opteretite, nego jednako: Vaš suvišak da bude sad za njihov nedostatak, da bi (drugi put) i njihov suvišak bio za vaš nedostatak, da bude jednakost” (2 Kor. 8, 13, 14).”

Ove zlatne reči treba pamtiti.

Srbija se ne može obnoviti bez obnove braka i porodičnih vrednosti: porodica je model vaspitanja dece, usvajanja vrednosti, sticanja radnih navika, izvršavanja porodičnih obaveza, prevazilaženja usamljeničkog individualizma, jačanja osećanja sigurnosti i zajedništva, negovanja narodnih tradicija. Zato, na Sretenje, ničeg važnijeg od shvatanja – Srbija kao država mora obnoviti porodicu!

Izvor: IFN portal