Brana Crnčević – Sokolovi
Brana Crnčević
Gde su moji preci, sokolovi,
zar ih nije bilo, zar su bili snovi?
Zar prstima moram da poskidam dane
koji su pokrili Visoke Dečane?
Zar je prošlost bila dim, magla i para,
i zar tražim carstvo kad se sećam cara?
Zar Dušana Silnog da četkaju četke
i zar ja postojim ako nemam pretke?
Farisejstvo, laži, gluposti, groteske,
moje srce traži oca mesto freske.
Svi mi dugujemo sebe nekoj deci,
budimo potomci, da bi bili preci
budimo potomci, da bi bili preci
Bravo! Kakav jezik!