Branko Radičević: Kada orla imaš ti u tvojoj ruci
Kad orla imaš ti u tvojoj ruci,
ti njega oma samrtno utuci,
no kruto njega nemoj da obaraš,
u tavno mesto njega da zatvaraš,
za njega nije, veruj, ova tama,
visina njega jer veseli sama.
O nemoj, nemoj jošte krući biti
i lako njemu krilo salomiti,
i pustiti ga oditi po dolji,
u žudenja pregolemoj bolji; –
Ol’ pusti ga da leti, oli ga utuci, –
u tvojoj tako ne drži ga ruci.
Težnje, težnje, a ko je orao pitanje je sad.