Branko Radičević: Moja Molitva

Zvezde sjajne, nebo vedro,
plodno jošte zemlje nedro,
satvoriti ko to može,
ako ne ti, večni Bože.

Gore, dolje, trave, drva,
lava, orla, a i crva,
ti satvori, dragi Bože,
ko ovako jošte može?

Osim druga ovde svega,
mene stvori iz ničega,
duom tvojim ti podunu,
u meneka dušu sunu.

A u dušu dade žare,
dade meni lepe dare,
moje duše žarki poji —
to su, Bože, dari tvoji.

Vala tebi na to, vala,
o ne pusti da na zala
upotrebim dar ja tvoj,
o ne pusti, Bože moj!