Bratislav Živković: Sinđelić nas i ranije namještao policiji

„Sašu Sinđelića sam upoznao 2012. godine kao Aleksandra Sinđelića. U to vrijeme je pokušavao da se približi meni i Četničkom pokretu govoreći da će sve da učini samo da bude ‘u ekipi’. Bili smo na nekoliko mitinga zajedno i on se predstavljao kao moj šef obezbjeđenja, o čemu sam ja posle saznao. U decembru 2012. godine sam sa svojim četnicima krenuo da slomimo spomenik šiptarskom UČK u Preševu i Saša Sinđelić je bio sa mnom. Iako smo sve detaljno isplanirali, ipak smo bili uhapšeni kod Niša. U tom trenutku sam posumnjao da nešto nije u redu jer sam svojim ljudima vjerovao neizmjerno, a on je bio tu novi. Iako sam strogo naredio da se ne nose nikavi noževi i slično, kod njega je u kolima pronađeno nekoliko noževa, policijske lisice, suzavac i slično, na osnovu čega smo poslije i procesuirani. To je kod mene pobudilo prvu sumnju u vezu sa njim“, priča Bratislav Živković, predsjednik Četničkog pokreta u Srbiji.

Sledeće godine je, kako on dodaje, Sinđelić produžio kontakt sa njim i povjerio mu se da ide u policijsku stanicu u Sremsku Mitrovicu da podigne pasoš.

„Ništa tu ne bi bilo čudno da nije tražio od mene da u slučaju njegovog hapšenja obavijestim novinare i slično. Ja sam se čudio ovakvom zahtjevu jer na moje pitanje zbog čega bi ga uhapsili on je rekao da je državni neprijatelj koga žele da likvidiraju zbog svega što zna i što je radio ranije za njih dok je bio u vojsci i poslije. Poslije toga sam krenuo u malu istragu o njemu – ko je i šta je to radio. Do informacije da se on predstavljao lažno kao Aleksandar nikako nijesam mogao da dođem jer ni sam nijesam sumnjao da se lažno predstavlja jer je kod njega bila lična karta na ime Aleksandar. Do saznanja da se lažno prestavlja došao sam krajem 2014. godine kada sam se vratio iz Luganska (Novorusija) sa ratišta. Naime, tada je na mene počela neviđena hajka po internetu i na svaki drugi način. Informacije su polako počele da mi pristižu o njemu. Na kraju sam došao do posjeda njegovog izvoda iz matične knjige rođenih u kojima se vidi ko je on i šta je on. U izvodu jasno stoji da je on SAŠA i da je iz mješovitog braka, od majke muslimanke Sabire Alić iz sela Vražići i oca Srbina. Majka mu živi u jednom selu blizu Sremske Mitrovice i jadna žena plaća nekliko alimentacija iz nekoliko bivših Sašinih brakova“, pojašnjava Živković.

Glumio Musu Kesedžiju

Saša se, dodaje on, nikada nije krstio po pravoslavnom obredu.

„I one brkove i obrijanu glavu, kako se slikao, i nosio je valjda da bi ličio na Musu Kesedžiju, za koga je rekao nekoliko puta da je veći junak od Kraljevića Marka jer njemu nije pomagala vila i slične gluposti“, kaže Živković.

Sinđelić je, naglašava on, svim silama pokušao da mu se probliži za odlazak u Ukrajinu.

„On je sve pokušao, ali ja sam glatko odbio da pođe, što se ispostavilo presudnim da on otkrije poslije svoj indetitet. Kada sam se vratio iz Ukrajine, grupa ljudi koja radi za BIA javno se upustila u hajku na mene. Naime, Sinđelić, Vencislav Bujić i Mileta Jelić, lažni vojvoda iz Crne Gore, takođe saradnik crnogorske službe, su učestvovali u toj kampanji. Svi ti ljudi su krenuli u hajku na mene i moje saradnike prijeteći javno ubistvima, prebijanjem i slično. Kada sam ja sabrao svu dokumentaciju i predao Javnom tužilaštvu u Kruševcu, oni su je prihvatili da bi je glavni javni tužilac odbio kasnije, navodeći mi u ličnom razgovoru da je sve to stopirano sa većeg nivoa i da je on tu nemoćan. Tada mi je sve bilo jasno, ko je ko i ko za koga radi“, tvrdi Živković.

Smjestio i Milošu Jovanoviću

„Jedini od onih koji su bili Živkovićem, i koji je nasjeo na priču Sinđelića da ide u Crnu Goru je onaj nesrećnik koji je svjedočio tamo Miloš Jovanović„, ističe Živković.

„On je bio dobrovoljac u mojoj jedinici ‘Jovan Šević’ u Lugansku. Prijavio se i na osnovu informacija koje je podnio da je služio vojsku i da je bio dvije godine ugovorac bio je primljen. Međutim, niko nije znao da je labilna ličnost, što se tamo pokazalo i da je eto poslije ratišta postao i narkoman. Miloš je ispunjavao sve postavljene zadatke bez pogovora, ali nijesam imao povjerenja za bilo šta ozbiljnije ka njemu. Kada se vratio u Srbiju, bio je vrbovan od strane Saše Sinđelića i učestvovao je u kampanji protiv mene. Kako je kasnije priznao, to je radio za pare da bi imao da se drogira“, navodi Živković.