Бразде у камену…
1 min read
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Причао ми је ђед што су њему ђедови- ђедова зборили, уз огњиште од пракамена.
Крај ватре од првих громова што су тукли у букве старије од најстаријих кућа.
А, куће су у нас старе да се векови заброје. Збуне.
Јер, под каменом је камен, па под њим камен још старији, па под каменом икона, под њом скамењене кости, па гробови темељаши, и још камена под њима, све до распећа…
Све се на томе распећу држи.
С тог је распећа Господ позвао Србина, у оне прве зоре, док је још стидљиво свитало, када се ноћ ко девојчурак срамежљиви пресвлачила у јутро, негде у крошњама да је нико не види.
Упрегне Србин волове, утегне рало, па полако с Господом, ногу пред ногу.
Заоре мој Србин бразду а Господ посеје неба, и све тако…
Ако где видиш да фали комад неба- то ти је у Србији, брале, посејано.
Шта је с наших њива пожњето свода и дато сирјацима и безнебашима да имају, ехеј…
Шта је бездушницима душе овдашње у нарамке и снопове понето, душе имали не би да Србинова није рађала онолко…
Ногу пред ногу с Господом: неба, душе, срца, доброга…све је то мој Србин у прве бразде посејао и запатило се да се пожњети не може, а жњели су…
Крвавим су српљем жњели, кидали, ломили, палили ко стрњику, ал залуду- у најпосније године душа нам је рађала ко плева.
Највише су нам њиве поганили они којима смо с њива највише дали.
Не мари.
Господ и Србин ногу пред ногу па полако…
Посејали цркава и манастира, рађали метохи да је свака звериња кућа од камена њиховог.
Нема темеља да није закрштен, и нема крова да није келијски, и нема прага с којег су хитали да кољу и пале- а да није клепало.
Прекрече, ал џаба, иконостаси је јаве…
Нису се ватре огрејали а да нису спалили српска села.
Мало је притока река а да нису крваве…
Мало је у њих песама а да није Српкиња отужила и окукала.
Мало је у њих радости без српске жалости, ал нека…
Господ и Србин полако, ногу пред ногу, за ралом и воловима.
Да станеш и слушаш те бразде. Да се разговориш с њима.
Певају, смеју се, плачу.
Узмеш грумен у шаку- камен! Намучено и неродно, чини се, а рађа.
Добре људе понајвише. Богату сиротињу.
Азбуковце љуте!
Лепо ти, бре, кад те ћирилицом опсује!
Господ и Србин сејали, никло писмо о које се свак отима да га њиме барем ожале.
Да га кажу на ћирлици па да зна да је живео…
Читав живот гони ћирилицу па је у задње часе жално зове да јој се исповеди, да га запише анђелима у ћитап.
И тако, Господ и Србин ногу пред ногу за ралом и воливима.
На крају највеће и најлепше бразде рече Господ Србину свом: “Ево ти, брате, овим те дарујем и заклињем! Нек ти се овде косови гнезде и нека ти је мој метох вазда полен…”
Прекрсти се Србин, пољуби земљу, уми се црницом, запева и заплака.
Највећи је крст ту родио!
Десеторица да га понесу не могу, ал један може…
На метогу Божијем, под гнездима косова, на ушћу мироточја…
Најбогатија сиротиња мој Србин.
Сва је рала од тог крста начинио, и што га је мање било то је већи био.
Стотина да га понесе не може, ал један може…
Рспрегао волове и упрегао јато косова у свето рало, па…
До данашњих дана и векова вечних оре мој Србин, ђед ђедова наших, одмах уз ушће мироточја.
Само ту полен рађа, и из полена деца крстоносна, поносна, прокосна, а кротка ко јагњад ако им у оно јато косова за ралом и метох сверодни- не дираш!
На тој се њиви Српкиња још порађа, манастире рађа, витешка монашка братства и распевана сестринства.
И не дирај Србина у тај грумен, њиме се ткају ризе и кивоти да постеље колевке.
Не дирај у земљу с које се свици разроје у звезде.
Где се небо склупча да ране лиже и зацели.
Где се о славља окупе иконе на село.
Где из кошница врцаш тамјан.
Где откоси оседлају коње па јурну на куршуме.
Где Србин страда за Господа и Господ за Србина!
Не дирај у те бразде, заоране још у камену.
А под каменом- камен, па под њим још старији, па под старијим најстарији, а на њему Господ и Србин сели да се разговоре…
Причао ми је ђед што су њему ђедови- ђедова говорили, а ја ту причу знам.
Већ сам је праунуцима исричао још док нисам проговорио…
Не заборави је, мој Србине – крст који стотину да понесу не могу, али један може…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
