Bregzit može produbiti odnos EU i NATO
Jedna od posledica Bregzita može da bude viši stepen saradnje Evropske unije i NATO, rečeno je danas na beogradskoj konferenciji „Zapadni Balkan i NATO, pre i posle Varšavskog samita“.
Na konferenciji u organizaciji Centra za evroatlantske studije je naglašeno i da nova EU globalna strategija, bez obzira na rezultat referenduma o ostanku Velike Britanije u EU, naglašava dalje sistemsko jačanje i saradnje EU i NATO, kao ključnih partnera.
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić rekla je, povodom Bregzita, rekla da je Britanija velika NATO zemlja i vojna sila, te da izlazak iz EU ne bi bio kraj demokratije, niti vladavine prava u toj zemlji.
Bregzit, dodaje, jeste pokazao da uniji, koja je i pre imala velikih izazova, treba jedna vrsta predaha, tokom kojeg bi NATO mogao da odigra ključnu političku ulogu u ujedinjavanju evroatlantskog sveta na demokratskim vrednostima i principima.
Viši saradnik Organizacije „Mesa 10“ iz Slovačke Milan Ježovica kaže da bi jedna od posledica Bregzita mogla da bude bolja saradnja EU i NATO.
On je ocenio da je rezultat referenduma u Velikoj Britaniji najgora i najpogrešnija odluka te zemlje.
Dodao je da je sada pitanje kako će se razvijati situacija u toj zemlji, kakva će biti njihova politička agenda, ali i kako će EU definisati svoje odnose prema toj zemlji.
„To drugo pitanje će biti mnogo bitnije“, rekao je Ježovica.
Istraživac ISAC Fonda Igor Novaković rekao je da će u novoj globalnoj strategiji EU, kako su ranije najavili evropski zvaničnici, biti izražena potreba za dubljom saradnjom sa NATO, koja će se manifestovati na nekoliko nivoa.
„Imajući u vidu referendum u Velikoj Britaniji, verovatno će i to uticati na internu dinamiku u EU, te će to usloviti produbljivanje odnosa EU i NATO. U kom će smeru tačno ići, to tek treba da se vidi“, rekao je Novaković.
Govoreći o odnosu Srbije i Rusije, Novaković kaže da je za Zapad, imajući u vidu trenutnu krizu u Ukrajini, svakako poželjnije da Srbija svoju bezbednosnu saradnju pre svega traži u okvirima EU i sa zapadnim zemljama.
„Svaki potez koji nas dovodi bliže Rusiji, dovodi nas u opasnost da neke od zemalja članica EU, koje sude o našoj spremnosti za članstvo u EU, prosude negativno na određenom stepenu, recimo prilikom otvaranja nekih poglavlja ili izveštaja o skriningu“, kaže Novaković.
