BRIKS – nada za zemlje u razvoju, da li i za Srbiju?

Pre desetak dana je relativno nezapaženo u srpskim medijima prošla vest da je Predsednica Argentine Kristina Kiršner zamolila bivšeg predsednika Brazila Luisa Lulu da Silvu, prilikom njegove posete Argentini, da pomogne da se njena zemlja priključi BRIKS-u.

Razlog za ovu njenu molbu je to što su pre svega u nekim zemljama Južne Amerike ponovo u toku pokušaji da se one vrate neoliberalnoj politici koja ih je već dovela do potpune propasti. Kiršner je apelovala da se latinoameričke zemlje međusobno zbližavaju i, onako kako je jedino moguće, s obzirom na jačinu najvećeg neprijatelja SAD, zajedno, suprotstave takvim pretnjama.

Pošto je, kako piše argentinski „La Nacion“, Kiršner uverena da će se BRIKS-u vremenom priključivati i druge zemlje, izjavila je: „Volela bih da toj grupi zemalja dodam još slovo „A”. Pa da ona počne da se zove BRIKSA”.

Ovo nije prvi put da se postavi pitanje i proširenja BRIKS-a, a i učlanjenja Argentine u obećavajuću organizaciju.

Snaga BRIKS-a

Podsećanja radi, Briks (eng. BRICS) je akronim, engleska skraćenica koja se odnosi na ekonomsko savezništvo pet zemalja: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike (Brazil, Russia, India, China, South Africa). To je ujedno i ekonomski pojam koji se još od 2001. godine odnosi na ono najvažnije: nezavisni od strane MMF-a, i skoro konstantno rastući razvoj privrednih potencijala komplementarnih privreda ovih zemalja.

Uočavajući prvo politički pa onda i ekonomski oporavak Rusije koji je počeo u prošloj deceniji, onda ekonomski bum Kine, a onda i izuzetan potencijal privrede Indije, Brazila i Južnoafričke Republike, analitičar korporacije za globalna finansijska istraživanja „Goldman Saks“ Džim O’Nil ga uvodi u svet globalnih finansija, medije i javnost.

Prvi sastanak zvaničnika ovih država je održan na leto 2008. godine u Rusiji, u Jekaterinburgu, i tada je nazvan samit zemalja članica Briksa.

Do 2011. godine, grupu su činile Brazil, Rusija, Indija i Kina, a od 13.aprila te godine i Južnoafrička Republika.

Kolika je snaga BRIKS-a najbolje govori podatak da Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika zajedno daju 29% svetskog bruto produkta (preko 16 biliona dolara). S druge strane, u MMF-u, zemljama BRIKS-a pripada samo 11 odsto glasova.

Tokom poslednjih 10 godina, zemlje BRIKS-a su svoj BDP povećale preko 4 puta dok su ekonomije razvijenih zemalja za to vreme porasle samo 60 odsto.

BRIKS je najveće tržište u svetu jer ga čini 2,9 milijardi ljudi (40% stanovništva planete).

Obim trgovine unutar BRIKS-a za 5 godina porastao je dva puta i premašio 300 milijardi dolara.

Na Samitu BRIKS-a održanom u Brazilu 2014 doneto je nekoliko važnih odluka, među kojima i odluka o osnivanju nove Razvojne banke (operacionalizacija dogovora iz 2013. godine o stvaranju nove finasijske institucije) i zajedničkog monetarnog fonda za stabilnost valuta (stabilizacioni fond CAR), koje bi zemlje mogle koristiti prilikom platnobilansnih problema, a koji će, istovremeno, biti pandan MMF-u i Svetskoj banci.

Ove dve insitucije nastaju tačno 70 godina nakon Bretonvudsa na kome su stvorene Svetska banka i MMF i kreiran posleratni svetski finansijski sistem kakav danas imamo, a koji, tako očigledno, ne zadovoljava potrebe većine zemalja u svetu.

Kako je tada na Samitu izjavio ruski predsednik Vladimir Putin, ovi projekti će obezbediti nezavisnost zemalja BRIKS-a od finansijske politike zapadnih država. Početni kapital razvojne banke je 100 milijardi dolara, čime će ona postati jedna od najvećih multilateralnih razvojnih institucija na svetu.

Prema sporazumu, Razvojna banka će inicijalno imati 50 milijardi dolara osnovnog kapitala, gde će svaka od članica uplatiti po 10 milijardi, tako zadržavajući ravnopravnost u ovoj instituciji. Osim direktnih uplata članice će položiti i još 40 milijardi dolara u garancijama. Banka će ostati otvorena i za druge članove, ali udeo BRIKS-a neće moći da se spusti ispod 55 odsto.

Od osnivanja razvojne banke verovatno je i važnije formiranje fonda (za zaštitu od dolara) teškog upravo 100 milijardi dolara, iz koga će članice dobijati pomoć u slučaju platnobilansnih teškoća i eksterne nelikvidnosti.

Zašto je ovo bitno? Pa upravo su zemlje u razvoju 2013. godine na svojoj koži osetile opasnosti globalnog finansijskog sistema zasnovanog na dolaru kao rezervnoj valuti kojom upravljaju Federalne rezerve SAD.

Naime, boreći se sa svojom ekonomskom krizom, smanjenjem štampanja dolara, SAD su tada, u stvari, povukle milijarde iz zemalja u razvoju nazad u Ameriku, izazivajući depresijacije lokalnih valuta, rast kamata i finansijske potrese u mnogim zemljama.

Upravo zbog ovakvog, apsolutno jednostranog, sebičnog, ponašanja američkih monetarnih vlasti, lideri BRIKS-a su se odlučili za fond koji bi premostio nestabilnosti zbog povlačenja inostranog kapitala.

Tako je dogovoreno da će Kina u fond uplatiti 41 milijardu dolara, Rusija, Indija i Brazil po 18 milijardi, a Južna Afrika 5 milijardi dolara.

Treba napomenuti da su ove dve finasijske institucije BRIKS-a osnovane i zato što zemlje u razvoju već godinama od MMF-a i Svetske banke zahtevaju reforme kako bi dobile više prava u odlučivanju.

Niti ima reformi, niti ima prava. Tako npr. Kina, koja je sada druga ekonomija na svetu, u MMF-u ima manje glasova od SAD (koja ima pravo veta), Japana, Francuske i Velike Britanije. U razvojnoj banci BRIKS-a niko nema pravo veta. Dovoljno za poređenje.

Zemlje BRIKS-a pomno prate svetsku geopolitičku scenu i vrlo racionalno i pravovremeno reaguju. Tako su na pominjanu mogućnost da bi Grčka mogla da izađe iz evrozone, što je dalo osnova za spekulacije o tome da bi mogla da se „prikloni“ nekim drugim udruženjima, na primer BRIKS-u, čiji članovi raspolažu značajnom količinom slobodnih finansijskih resursa, stigle vesti da je Grčkoj bilo ponuđeno da se priključi zemljama BRIKS-a.

Dok su zvaničnici Grčke bili, u maju mesecu ove godine, na sastanku sa partnerima iz evrozone u Briselu, nastojeći da postignu dogovor sa kreditorima koji bi omogućio puštanje preostale tranše kredita Atini od 7,2 milijarde evra, Grčka je dobila poziv da postane jedna od članica nove Razvojne banke BRIKS.

Zašto Argentina hoće u BRIKS?

Pre svega zato što u BRIKS-u vidi možda i jedinu šansu za oslobođenje iz stega međunarodnog (zapadnog) finansijskog tržišta, čije sve uslove diktiraju Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, jer će, po svemu sudeći, moći da računa na pomoć u obliku kredita iz BRIKS-ove razvojne banke.

Upravo u tom smeru su lideri BRIKS-a nakon prošlogodišnjeg sporazuma i održali sastanak sa liderima latinoameričkih zemalja, Argentine, Čilea, Kolumbije, Ekvadora i Venecuele. Na pomoć bi pre svega mogla da računa baš Argentina koja se nalazi u dužničkoj krizi poslednjih desetak godina, a trenutno vodi bitku sa “lešinarskim fondovima” koji nisu pristali na reprogram duga i sada traže isplatu obveznica vrednih 1,3 milijarde dolara u celosti nakon odluke Vrhovnog suda SAD da na to imaju pravo.

Predsednica Argentine je upravo zbog toga za vreme trajanja prošlogodišnjeg samita BRIKS-a prvi put izrazila želju svoje zemlje da bude šesta članica grupe.

Pozdravljajući „težnju rukovodstva Argentine da se približi našoj asocijaciji“ baš je predsednik Rusije Vladimir Putin objasnio zašto se „za sad ne razmišlja o širenju BRIKS-a“, ali je naglasio da „to pitanje može postati aktuelno u narednom periodu.“

Razloge neširenja BRIKS-a Putin je objasnio ovako: „Prvo treba uhodati mehanizme saradnje koji unutar asocijacije već postoje. Inače, sve veći broj zemalja vidi perspektivu razvoj BRIKS-a. Zato će verovatno nadalje postati aktuelno pitanje njegovog etapnog širenja”.

Putin je potom ukazao da je moguće već sada strateško partnerstvo BRIKS-a sa Argentinom povodom međunarodno-političkih i finansijsko-ekonomskih pitanja. Inače je Argentina jedan od vodećih trgovinskih partnera Rusije u Latinskoj Americi. Za poslednjih deset godina obim bilateralne trgovine dveju zemalja je porastao tri i po puta.

BRIKS – nada za zemlje u razvoju, da li i za Srbiju?

Sredstva iz razvojne banke BRIKS-a će biti upotrebljavana za jeftine kredite za izgradnju, ponajviše, infrastrukture ali i za poljoprivredu i industriju. Mnoge zemlje u razvoju se nadaju da plasmani kredita neće biti ograničeni samo na članice već da će i drugi moći da pozajme deo tog kapitala.

Iako ovi krediti možda neće biti ni jeftiniji od kredita Svetske banke ili MMF-a, ono čemu se svi nadaju je da neće biti beskrupuloznih uslovljavanja, tako karakterističnih za ove predatorske institucije, koja često zadiru ne samo u ekonomski, već i u politički suverenitet zemalja koje se bukvalno prevare uzimajući takve kredite.

Do pojave razvojne banke BRIKS-a, imali smo s jedne strane Svetsku banku koja odobrava veoma jeftine kredite, ali sa tako rigoroznim uslovima i procedurama koje mnoge zemlje u razvoju ne mogu da ispune. S druge strane je MMF koji, to možemo na žalost videti i u Srbiji, svoju pomoć uslovljava vođenjem određene politike, najčešće kresanja javne potrošnje, gde prvo stradaju plate, penzije i socijala, što često dovodi u pitanje i opstanak ne samo najčešće demokratski izabranih vlada zemalja koje su prihvatile „pomoć“ MMF-a, već i samih država.

Nade malih zemalja u razvoju poput Argentine, pa i Srbije, koja i nije više zemlja u razvoju već u svekolikoj regresiji, leže u tome da će ih bar zemlje na sličnom nivou razvoja razumeti bolje od razvijenih zemalja koje upravljaju MMF-om i Svetskom bankom.

Ovo zato što su baš svih pet zemalja BRIKS-a imale jezivo zajedničko iskustvo sa neoliberalnim ekonomskim konceptom – prvo u sprovođenju te iste neoliberalne politike, potom do ekonomskog kolapsa država, a onda i odbacivanje iste te politike.

Srbija tako očigledno ide ka kolapsu države, da je nužno i jedino korisno napustiti tu istu neoliberalnu politiku. To znači i što veću saradnju sa zemljama BRIKS-a, što je i Argentina prepoznala.

Zato je i naslov teksta karikaturalan. Nije, na našu žalost, Srbija ni jednom zatražila da postane šesta članica BRIKS-a, već – Argentina, i to po drugi put.

———————————–

Piše: Zlatko Bogatinovski

Preuzeto sa sajta Fonda strateške kulture