BRIKS Srbiji ne nameće uslove i poštuje teritorijalni integritet

Piše: Igor Damjanović

Šesnaesti samit BRIKS-a u Kazanju završen je u četvrtak . Prvi put u ovom formatu učestvovale su 5 zemalja koje su članice od 1. januara ove godine. Istovremeno, nikad više gostiju i kandidata zainteresovanih za članstvo. Antiglobalisti ovaj samit smatraju istorijskom prekretnicom, dok komentatori na Zapadu ne skrivaju svoju zabrinutost.

Prisustvo palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, njegov govor na plenarnoj sednici i najava da bi njegova zemlja, koja je de fakto nije suverena država i de jure nije međunarodno priznata, mogla da postane članica asocijacije simbolična je poruku Izraelu i njegovim pokroviteljima na Zapadu. Jedna od osobenosti BRIKS-a je da u svoje članstvo prima i zemlje koje imaju kompleksne bilateralne odnose. O tome kako je platforma BRIKS pomogla da splasnu tenzije između Indije i Kine govorio je u mom prošlom tekstu dr Ramešvar Sing. Sada se aktivno razmatra i pridruživanje još većeg indijskog protivnika Pakistana, sa kojim su već decenijama na granici rata. Ulaskom Pakistana BRIKS bi dobio četvrtu nuklearnu silu i to tom parametru pretekao svoje globalne rivale iz G7.

Dakle, BRIKS pokazuje otvorene aspiracije ka ekspanziji i prijemu novih članica. Na samitu u Kazanju doneta je odluka da 13 država, uključujući i NATO članicu Tursku, dobiju status zvaničnih partnera. Protagonisti teorija zavere odmah su potrčali da teroristički napad na upravnu zgradu strateške vojne fabrike u Ankari protumače kao «opomenu» Erdoganu za učešće na samitu u Kazanju. Procedura za prijem i perspektive novih članica BRIKS-a široj javnosti su i dalje maglovite, posebno nama na Balkanu. Za pojašnjenje obratili smo se neposrednim učesnicima samita, potpredsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vulinu, ministarki privrede Adrijani Mesarović i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, sa kojim smo razgovarali neposredno uoči njegovog sastanka sa Vladimirom Putinom.
Dodik iz Kazanja nosi «imeresivne utiske» i ističe da je samit: «Istorijski skup, koji je protekao bez opterećenja, za razliku od skupova koji se organizuju na Zapadu, kada svi očekuju šta će monopolista da kaže.» Predsednik Srpske smatra da je: «Samit na kome je zvanično prisusustvovalo toliko država i međunarodnih organizacija pokazao da Rusija i predsjednik Vladimir Vladimirovič Putin nisu izolovani onako kako bi Zapad to želio.»
«BRIKS je zanimljiva platforma jer se on ne zasniva na zajedničkim granicama, već na zajedničkim vrednostima. To je za sada samo ekonomska platforma, mada ja vremenom očekujem da će on prerasti u političku i bezbednosnu. To što se BRIKS koncentriše za sada primarno na ekonomiju za Srbiju stvara ogroman prostor.» – ističe potpredsednik Vulin. Ministarka Mesarović saradnju sa Rusijom smatra važnom, posebno «investicije Gaspromnjefta u NIS i preko njega dalje u Petrohemiju i druge zavisne kompanije.» Ona dodaje da je: «Uprkos složenim političkim oklonostima spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prošloj godini iznosila 2,7 milijardi evra. Ta dinamika je zadržna i ove godine, za prvih 8 meseci dostigla 1,5 milijardi».

Adrijana Mesarović smatra da postoji puno prostora za proširivanje saradnje Rusijom i smanjenja deficita u robnoj razmeni, preko izvoza prehrambenih proizvoda, lekova i drveta ističući da je «naša privreda sada potpuno konkurentna kada je u pitanju cenovna politika i kvalitet». Pored Rusije ona se osvrnula i na strateško partnerstvo Srbije i NR Kine: «Predsednik Si Đinping istakao je da očekuje puno od BRIKS-a. Sa Kinom postoji prostor za širenje saradnje kroz zajedničko učešće na trećim tržištima. Recimo Sporazum o slobodnoj trgovni sa NR Kinom, koji je sklopljen uz izuzetno zalaganje predsednika Vučića, pruža nam šansu da polugotove proizvode uvozimo iz Kine i finalnom obradom uz 51% učešća naših preduzeća, oni dalje budu plasirani na ona tržišta gde naša zemlja ima slobodan pristup».
Pored ekonomskog, naši sagovornici smatraju da za Srbiju i Balkan pored veoma važan i politički aspekt saradnje sa BRIKS-om. «Srbija je ovde zauzela mesto koje joj pripada i prema Srbiju su se ovde svi odnosili sa velikim poštovanjem. Iz BRIKS-a se ne traže za nas neprihvatljive političke odluke da priznamo Kosovo, ili da se odreknemo Republike Srpske, a nudi nam se slobodan pristup najvećem tržištu na svetu.» – smatra Alekandar Vulin.
«Politički je veoma važno da članice BRIKS-a ne samo prijateljski nastrojene prema nama, već i da poštuju međunarodno pravo, ne priznaju nezavisnost Kosova i poštuju Dejtonski sporazum onako kako je on izvorno napisan. Ovdje mi je i predsjednik Erdogan rekao da mi u BiH treba da se dogovorimo sami, a ne da nam neko spolja diktira uslove.» – ističe Milorad Dodik i dodaje: «Mi u Republici Srpskoj nemamo problem sa BiH, ali je problem što se Dejtonski sporazum ne poštuje već konstatno krši».
«Rusija i Kine su glasale protiv, a Brazil i Indija bile su uzdržane kada se glasalo za rezoluciju u Generalnoj skupštini UN kojom su naš narod želeli da označe kao genocidan» – podseća ministarka Mesarović i dodaje je da je: «Politički veoma važno da sve države osnivači BRIKS-a podržavaju naš teritorijalni integritet na KiM».
Mnogo se kod nas govorilo, čak i senzacionalistički najavljivalo da bi BRIKS mogao da izbaci dolar iz međunarodne trgovine, pa čak i da postane alternativa Organizaciji Ujedinjenih nacija. «Amerikanci decenijama krše međunarodno pravo. BRIKS je organizacija koja je nastala kao odgovor na pretjerani protekcionizam SAD, koje bombarduju i okupiraju zemlje zaobilazeći mehanizme međunarodnog prava. Zato mislim da je važno što je u deklaraciju sa ovog samita navedeno potreba reforme Organizacije UN, čiji predsjedni Antonio Gutjereš ovdje prisustvuje.» – smatra predsednik Dodik.
Ipak, Dodik ne smatra da je potpuna dedolarizacija međunarodne moguća, pa čak i da to nije cilj svih članica BRIKS: «Amerikanci takođe zloupotrebljavaju sistem plaćanja SVIFT, sa njega kako im se prohtje isključuju čitave države, kompanije i finasijske organizacije koje ih ne slušaju. BRIKS pokušava da uvede paralelni sistem plaćanja, ali to ne ide lako, jer nisu baš svi za zainteresovani da izbacivanje dolara iz razmjene. Ja vjerujem da se to može desiti djelimično i da se može formirati mehanizam koji će otkloniti negativne američkih sankcija.»
Mnogo smo i kod nas i u svetu govori o mogućnosti snažnog naglog širenja BRIKS-a i povećanju ingerencija organizacije u budućnosti. Potpredsednik Vulin smatra da je: «BRIKS na ovom samitu pokazao da više nije samo debatni klub, već da postaje organizacija sa kontkretnim mehanizmima, novom ulogom njihove razvojne banke i vrlo izoštrenim političkim stavovima, političkim jedinstvom i jedinstvenim pogledom na najvažnija pitanja koja brinu planetu.» Unapređenje međunarodnih finansija ministrka Mesarović vidi kao najvažniji cilj BRIKS-a u narednom periodu: «Imaju velike planove počevši od uvođenja zajedničke valute, do inteziviranja uloge njihove razvojne banke koja bi trebala da pomogne prezaduženim zemljama, ali i onim zemljama kojima treba finansiranje kvalitetnih razvojnih projekata».
Milorad Dodik osvrnuo se na ograničenja u pogledu realizacije ambicioznih planova o budućnosti BRIKS-a: «Proširenje će zavisiti od dvije strvari. Prvo od želje i dogovora lidera najvećih zemalja osnivača. Dobro je za čitav svijet da se one ponašaju neokolonijalnistički, kao anglosaksonci, ili Francuzi u Africi. Drugo je interes budućih potencijalnih zemalja članica, jer pristupanje, ali i izlazak iz BRIKS-a je slobodna volja.» Aleksandar Vulin takođe je rezervisan povodom proširenja asocijacije: «Ne očekujem veliku eskpanziju BRIKS-a, već pre svega njegovu konsolidaciju, da će dobiti čvrste institucije i da će pored ekonomskog postati snažan politički savez u kome će moguće biti učestvovati u nekoliko modela, kao punopravna članica, kandidat za članstvo, ili zemlja-partner.»
U našoj javnosti se sve češće senzacionalistički najavljuje da BRIKS u budućnosti može postati alternativa integraciji Srbije u EU. Naši sagovornici ipak ova dva procesa ne vide kao antagonističke. Aleksandar Vulin smatra da je:«BRIKS prva realna alternativa EU. Da li je pristupanje BRIKS-u u koliziji sa našim putem u EU to je pitanje za Brisel, jer iz BRIKS-a nas niko nije uslovljava da mi prekinemo evropske integracije, ili uvedemo sankcije EU. Smatram da sve mogućnosti koje BRIKS nudi Srbiji treba istražiti i u njima potražiti naš interes, jer ponavljam za to se od nas iz BRIKS-a ne traže neprihvatljivi politički ustupci».
Sličnog mišljenja je i Dodik: «Pristupanje BRIKS-u i EU formalno nisu suprostavljeni procesi. Za BRIKS nije problem da njegova članica, ili zemlja-partner bude u EU. To možda može da bude smetnja EU zbog obaveze o harmonizaciji spoljne politike». Vulin ipak procenjuje da će «popularnost BRIKS-a nastaviti da raste i da će moguće preteći i popularnost EU». On nije isključio mogućnost da se «u Srbiji u datom trenutnku raspiše referendum na kome će se građani izjasniti da li žele u BRIKS, ili EU».