Brisel ukida manevarski prostor Srbije: Starija je odbrana Kosova od članstva u EU

Ugradnja Ohridskog sporazuma u pregovarački proces o članstvu Srbije u Evropskoj uniji pokazuje da Zapad hoće po svaku cenu da istera nezavisnost tzv. Kosova, ali to isto tako znači da Srbija neće na to da pristane po svaku cenu, smatra diplomata Zoran Milivojević.

Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju predali su predlog kojim su obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU. Prema rečima jednog portparola Evropske komisije, predlog je prosleđen Savetu EU u petak 2. februara.

Ovim predlogom, obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beorgada i Prištine, kao i Aneks primene usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno bi postali sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU.

Pregovori dovedeni u pitanje

Trebalo bi prvo videti da li taj predlog podrazumeva Ohridski sporazum u izvornom delu sa članovima 1, 2 i 4 koji imaju elemente de fakto priznanja tzv. Kosova, ili je revidiran imajući u vidu rezerve Srbije, kaže Milivojević za Sputnjik.

Od toga zavisi kakva će sudbina pregovora biti jer ukoliko su uzete u obzir rezerve Srbije, odnosno ako su izuzeti oni elementi koji direktno sugerišu priznanje državnosti u članovima 1, 2 i 4, onda to omogućuje nastavak procesa, dodaje Milivojević.

„Ukoliko nisu prihvaćene rezerve Srbije i ako je sporazum dat u izvornom smislu koji podrazumeva de fakto priznanje, onda to na određeni način dovodi u pitanje dalji pregovarački proces jer to direktno zadire u interese Srbije i stav da nema de fakto priznanja. Prema tome, sudbina daljih pregovora i pregovaračkog procesa će zavisti od toga. I tu imaju dve stvari koje bi trebalo reći. Poglavlje 35 je specifično u slučaju Srbije i ima suspenzivnu klauzulu, isto kao poglavlja 23 i 24. Dakle, prema pregovaračkom okviru ukoliko nema napretka u ta tri poglavlja, pregovarački proces se zaustavlja“.

Tako da se preko Poglavlja 35 uvek može ili zaustaviti pregovarački proces, ili se na njega može direktno uticati a to je za Srbiju nepovoljno, dodaje Milivojević.

Srbija bez manevarskog prostora

Druga stvar je da ako bi se preko Poglavlja 35 ugradio Ohridski sporazum, onda bi Zapad jasno stavio do znanja da pregovarački proces Srbije i pristupanje Srbije EU direktno zavisi od priznanja Kosova, objašnjava Milivojević.

A to znači da ne postoji manevarski prostor da se na bilo koji način priznanje Kosova izuzme iz konačnog stava o pristupanju Srbije EU, kaže Milivojević i dodaje da u tom slučaju Srbija nema potrebu da reaguje jer ima jasan stav o nezavisnosti tzv. Kosova i ne menja ga.

„Srbija niti može, niti hoće, niti je moguće da prizna Kosovo na bilo koji način kad je reč o državnom i nacionalnom interesu i Ustavu Srbije. I ne bi trebalo praviti nikakvu razliku između de jure i de fakto priznanja Kosova jer priznanje je priznanje. Onog trenutka kad ga priznate i de fakto, stvorili ste uslove da Kosovo praktično obezbedi međunarodno-pravni subjektivitet. Ukoliko biste prihvatili Ohridski sporazum u kom imate i garanciju teritorijalnog integriteta i suverenosti tzv. Kosova u skladu sa Poveljom UN, i pristup međunarodnim organizacijama, dakle i Ujedinjenim nacijama, i dobrosusedske odnose, imate elemente koji direktno sugerišu kosovsku državnost i priznanje. Prema tome, to je prosto nemoguće“.

Starije je pitanje Kosova i Metohije i nepriznavanje nezavisnosti od bilo čega uključujući i pristupanje Srbije EU i ne mogu se te dve stvari upoređivati niti se može oko njih trgovati, dodaje Milivojević.

Prestanak pregovora nije kraj saradnje Srbije sa EU

Milivojević smatra da je odricanje od Kosova i Metohije bez dileme i odricanje od države Srbije, a ukoliko EU usvoji takav predlog onda je to za Srbiju problem, a pristupanje EU dobija potpuno drugi karakter.

Prema njegovim rečima, postoje dve stvari kad je reč o evropskom putu Srbije. Jedna je pristupanje u smislu punopravnog članstva, a druga je prihvatanje vrednosti EU, ugradnja standarda i normi i saradnja sa Unijom na ekonomskom i svakom drugom planu.

„To se ne isključuje. Ne mora Srbija da postane punopravna članica ali to ne znači da ne može da sarađuje sa EU, da ugrađuje njene vrednosti i standarde i da se interesi preklapaju. I EU ima interese na ovim prostorima, pogotovo u ekonomskoj sferi. Prema tome, njih ako interesuje ovaj region ne mogu ga obuhvatiti bez Srbije. Postoje dve stvari, jedna je saradnja sa EU i nastavak tog procesa, a sve ono što ne dovodi u pitanje statusa Kosova i Metohije može i dalje da bude u igri. To nije sporno jer ne ulazi Srbija sutra u EU pa da mora danas to da prelomi“.

Reč je o političkom uslovu koji predstavlja problem u daljim pregovorima, ali to ne znači da se pregovori završavaju. Otvara se jedan proces koji je drugačiji i pokazuje da Zapad hoće da nezavisnost tzv. Kosova, ali Srbija neće na to da pristane, pa ćemo videti šta će iz toga izaći, zaključio je Milivojević.