Briselska izbjeglička laboratorija u Nigeru
1 min readPiše: Tanja Vujić
Velika džamija od pečene gline iz 16. veka sa 27 metara visokim minaretom, krivudave prašnjave uličice varoši 35.000 stanovnika i četiri odvojene grupe stranaca, koncentrisanih na obodima mesta u srcu Sahare.
To je Agadez – najveći i poslednji sabirni centar migranata iz Sahela i Zapadne Afrike pred 270 milja dugi put ka granici Libije i obali Sredozemlja.
Srednjovekovni centar trgovine solju, zlatom i robovima, Agadez je danas pustinjsko stecište međunarodnih krijumčara ljudi, svratište najmanje 18 radikalnih islamskih grupa koje krstare od Sudana do Mauritanije, adresa nove baze dronova vojske SAD (modernijih od onih instaliranih u Džibutiju), a tu su odskora ispostava Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i stalna kancelarija Evropske unije za bezbednost. Koliko ove godine, kao i nekoliko prethodnih, preko 100.000 afričkih migranata, ponajviše iz država na obodu Sahare, prošlo je kroz nigerski Agadez na putu ka Mediteranu.
U međuvremenu, više od 360.000 muškaraca, žena i dece ove godine je nekako preplovilo Sredozemno more iz pravca Libije i iskrcalo se na obale Italije (5.000 se u međuvremenu na toj ruti udavilo).
Tim povodom, Brisel je od proletos na novoj muci, naizgled manjoj od lanjske, kada je preko milion došljaka stiglo iz pravca Sirije, Avganistana, Somalije, Eritreje, Sudana, Gambije, Nigerije…
Naime, kako „briselska familija” da zaustavi plimu afričkih migranata i izbeglica, koja bi prema najavama UN – zbog demografske eksplozije u ispošćenim zonama Afrike, sledećih godina i decenija mogla da postane samo još veća? Čime sada Brisel da obuzda masovne migracije Afrikanaca?
Da ispuni tu svoju želju, Brisel je u junu razastro veliku mapu Crnog kontinenta i markirao pet država (Niger, Mali, Nigerija, Senegal i Etiopija) koje smatra najvećim izvorištem seoba migranata i centara tranzita.
Na toj novoj evroafričkoj karti, Brisel je Agadez u centralnom Nigeru označio kao „ključno raskršće desetina hiljada neregularnih migranata koji nastoje da se domognu Mediterana i Evrope, mahom preko Libije”, navodi se u izveštaju EU.
Upadljivo, EU je iz svojih planova za borbu protiv afričkih migranata u ovoj fazi isključio Libiju – ključno polazište migranata na Evropu, jer je smatra isuviše nebezbednom i urušenom državom.
Evropski establišment u Briselu zatim je osmislio 24 razvojna programa za kvintet afričkih država, ukupne vrednosti 425 miliona evra sa prvenstvenim ciljem da zadržavanja migranata, zatim jednog dana i za borbu protiv temeljnih razloga seoba, na primer siromaštva i razvoja domaće privrede.
Potom su evropski lideri krenuli u obnovu veza sa državama Sahare, Sahela, istočne i zapadne Afrike.
Agadez – test slučaj
Na ruti vodećih evropskih zvaničnika, Agadez je inače označen kao „vrlo važna laboratorija, test slučaj za moguće kopiranje u drugim krajevima”, poručuje neimenovani zvaničnik EU.
Evropski antiimigrantski plan je jednostavan: novac iz namenskog Fonda za hitne slučajeve u Africi (stvoren 2015) treba da bude usmeren za zaustavljanje neregularnih migracija, podsticaj ekonomskom razvoju i za jačanje bezbednjačkih mera i kontrolu granica.
Tim povodom Evropa je za Niger spremila oko 615 miliona evra, za Mali oko 160 miliona, dok je sa Nigerijom već postigla dogovor o repatrijaciji migranata pristiglih u Evropu za koje se utvrdi da nemaju šta da traže u EU, barem po proceni domaćih vlasti.
Što se Nemačke tiče, Berlin je Nigeru već spremio 17 miliona evra razvojne pomoći i 10 miliona evra za opremu vojske jedne od najsiromašnijih zemalja na svetu, inače prebogate uranijumom.
Nemačka je istovremeno najavila da će u Maliju podići vojnu bazu leđa uz leđa sa postojećim centrom mirovnih snaga UN.
Spisak evropske opreme koja se najavljuje kao pomoć Nigeru i Maliju –zemljama na udaru zastrašujućih klimatskih promena i plime migranata iz regiona – zanimljiv je, posebno onaj deo koji se šalje za Agadez, ističe istraživanje nemačkog dnevnika „Tac”.
Naime, stalna kancelarija EU u Agadezu dobiće među prvima u Africi specijalnu opremu za biometrijsku registraciju migranata, dok će istovremeno dobiti ljudsko pojačanje radi obuke vojske za kontrolu granica i eventualno postavljanje električnih ograda.
„Biometrijski podaci biće povezani sa kreditnim karticama koje će se izdavati migrantima. Svako putovanje migranta do mašine za keš, otkriće identitet korisnika ne samo finansijskim institucijama već i nadležnim državnim organima. Planirani nadzor Afrike biće mnogo prodorniji nego bilo šta što se može zamisliti u Evropi, barem kad je reč o zaštiti privatnosti korisnika”, tvrdi Juta Švengsbier novinarka lista „Tac”, izvestio je „Dojče vele”.
Nemačke kompanije specijalizovane za biometriju i enkripciju, već su obezbedile poslove od Alžira od Južnoafričke Republike, prenosi Dojče vele.
Veliki biznis opasavanja afričkih migranata biometrijskim dokumentima i električnim ogradama, deluje orvelovski. Ipak, možda je i realnost: zvanični Najrobi najavio je ovih dana da razmatra podizanje električne ograde na granici sa Somalijom, u neposrednoj blizini Dadaaba, najvećeg izbegličkog logora na svetu.
Sluteći nove nevolje sa nedruželjubivim Evropljanima, migranti koji se ovih dana kreću ka središtu Sahare, u upadljivom luku zaobilaze Agadez, krećući se pustinjskim bespućem ka nepristupačnijem Maliju.
Niger je naime potpisao sporazum o „migrantsko-razvojnoj” saradnji sa EU. Susedni Mali još nije.