Briselski sporazum — švedski sto za Prištinu

Nekome od sponzora kosovske nezavisnosti je stalo da opstruira sve ono što je iz briselskog sporazuma na bilo koji način vezano za interese Srba na Kosovu i Metohiji, kao i Srbije. Ako sud odluči da je to u suprotnosti sa Ustavom Kosova, onda znači da od tog sporazuma nema ništa.

Odluka Ustavnog suda Kosova da privremeno suspenduje Briselski sporazum sa Srbijom o Zajednici srpskih opština nema pravni odgovor. On uopšte nije moguć u okvirima prava i treba ga tražiti na političkom terenu, tvrdi za Sputnjik profesor prava na Univerzitetu u Prištini i bivši član pregovaračkog tima Srbije Dušan Čelić.

On kaže da, uzimajući u obzir da je Kosovo protivpravna tvorevina, i njegove pravne institucije i njegov, uslovno rečeno, pravni sistem počivaju na političkim, a ne na pravnim premisama.

„Mislim da iza ove igre sa njihovim ustavnim sudom zapravo stoji politika. I to ne samo unutrašnja, nego i spoljna. Nekome od sponzora njihove nezavisnosti je stalo da opstruira sve ono što je iz briselskog sporazuma na bilo koji način vezano za interese Srba na Kosovu i Metohiji i Srbije“, objašnjava profesor Čelić dodajući da formalno pravno Kosovo može da ocenjuje briselski sporazum i sporazum o ZSO jer ih smatra „međunarodnim“ sporazumom.

On, međutim, ističe da je interesantan tajming koji je izabran za ovakvu odluku, a koji je po njemu usledio posle niza spoljnopolitičkih događaja, među kojima je i potpisivanje SSP-a.

„Druga ugovorna strana (EU) koja je potpisnica SSP-a sa teritorijom Kosova je znala da je kosovska predsednica pokrenula ovu inicijativu, ali se pristupilo potpisivanju. Dakle, opet se vraćamo na teren politike. Na terenu prava, naravno da se nije mogao potpisati sporazum sa teritorijom koja je pod upravom UN i Rezolucijom 1244“, objašnjava on.

Čelić ponavlja da je duboko uveren da je ova privremena mera kosovskog suda, koja je na snazi do 12 januara, doneta na osnovu konsultacija sa onima koji stoje iza briselskog sporazuma, a tu misli na neke zemlje Evropske unije i na Ameriku.

On tvrdi da je i ovakav briselski sporazum koji je, po njemu, nepovoljan za Srbiju jer ona njime ustupa suverenitet secesionističkoj tvorevini, neko rešio da tretira kao švedski sto za Prištinu. Odnosno, da joj omogući da bira ono što joj odgovara, a da ono što joj manje odgovara — kašira.

Ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić izjavio je da je suspendovanje sporazuma o Zajednici srpskih opština (ZSO) od strane Ustavnog suda Kosova, pokušaj Albanaca da odlože njegovu implementaciju, a to bi, uveren je, loše uticalo na povratak Srba.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić naveo je da će Beograd nastaviti da radi na nacrtu Statuta o Zajednici srpskih opština bez obzira na jednostrane odluke Prištine, i da Beograd očekuje da Evropska unija izvrši pritisak na Prištinu da počne da primenjuje Briselski sporazum.

S druge strane, oglasila se i potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček, koja je i izvestilac SE za Kosovo, koja je rekla da ukoliko Ustavni sud odluči da je sporazum u suprotnosti s kosovskim ustavom — treba menjati sporazum.

Pravnik sa Kosova Azem Vlasi za Sputnjik tvrdi da je sve urađeno po proceduri i zakonima Kosova i da je on lično ne vidi gde je problem. On kaže da je u pitanju čisto pravno pitanje, jer može se očekivati da ako je predsednica Kosova zatražila ocenu suda po ovom pitanju, onda je očekivano da se ispoštuje i mišljenje tog tela.

„To je privremena, takozvana zaštitna mera, koja podrazumeva da ne mogu da se rade nikakve operativne radnje po ovom pitanju, dok Ustavni sud ne odluči o predmetu koji je dobio. Ako sud odluči da je to u suprotnosti sa Ustavom Kosova, onda znači da od tog sporazuma nema ništa“, kaže Vlasi.

Vlasi nije međutim precizno odgovorio da li je moguće suspendovati pola sporazuma, ponavljajući da je zadnja reč u Ustavnom sudu Kosova. Kako kaže, drugo je pitanje da li će se u Briselu razgovori nastaviti o drugim pitanjima. Ono što je sigurno, do odluke suda neće biti razgovora o ZSO.