Број екстремно сиромашних у Црној Гори стално се увећава

УН су 9. август прогласиле Свјетским даном сиромашних. Сиромаштво је глобални проблем са којим се суочавају скоро све земље у свијету. Управо овај датум служи да се упозоре владе и јавност широм свијета да се проблем сиромаштва мора решавати убрзано и заједничким ангажовањем.

Банка хране Црне Горе од свог оснивања упозорава јавност на забрињавајући пораст сиромаштва који је већ постао структурни проблем нашег друштва, саопштено је из ове НВО.

„Црногорска економска машина се понаша веома опасно и што се више новца обрће и позјамљује, и што БДП више расте, истовремено расту незапосленост и сиромаштво.

Овај црногорско парадокс указује да је нешто погрешно у самом концепту економског развоја и да се нешто крупно треба мијењати. И то одмах.

Ако је Црна Гора 2006. имала само 700 мил ЕУР, а 2019 јавни дуг са државним гаранцијама ће преци 4 милијарди УСД, поставља се кључно питање: “ Гдје је Влада потрошила 3,3 милијарде ЕУР кредита?“, саопштили су из Банке хране и додали:

„Очигледно је да тај позајмљени новац није потрошен за отварање нових радних мјеста јер је незапосленост  према Заводу за незапосленост скоро 18%, а 2006 је била 14%.

Очигледно је да се позајмљене милијарде, које ће враћати наша дјеца и унучад троше на увећање богатсва већ богатих, а да сиромашни постаји још сиромашнији.
И не само то. Број екстремно сиромашних у Црној Гори се стално увећава“.

Из ове НВО наглашавју да ови опасни трендови – пораста дуга, пораст незапослености и пораст сиромаштва за Банку хране представљају црвени аларм који звони на узбуну.

„Економија која не ствара нова радна мјеста и не повећава зараде, неминовно производи све више и више сиромашних.

Ако погледамо реалне податке видјећемо да је ставрност још много гора од слике коју Влада шаље у јавност. У марту мјесецу 2019. плате је примило само 110.000 запослених.

Ови подаци су значајно другачији од оних које, према својој методологији, објављује Завод за статистику Монстат.  Према Монстату, просјечан број запослених у 2018. години износио је 190 хиљада, а просјечна бруто зарада је била 766 евра“, сматрају из Банке хране и истичу:

„Проблем је када се ове двије бруто зараде претворе у нето износе, јер је према Монстату просјечна зарада износила 511 евра, док је према подацима Пореске Управе 432 евра.

Ситуација да истовремено расту дуг, незапосленост и сиромаштво, а да зараде опадају је неодржива.

Радно активних људи у Црној Гори има 320.000 (пунољетно становништво умањено за пензионере, студенте, људе са хендикепом и сл), а плате прима само 110.000 људи. Од ових 110.000 људи њих 60.000 заради прима из буџета и они не стварају нову вриједност. Долазимо до запрепашћујућег закључка да 50.000 запослених у приватном сектору издразава 620.000 грађана Црне Горе“.

Стварност је апсолутно другачија

У Црној Гори у 2017 је било 38.597 незапослених, 26.873 лица је примало матерално обезбјеђење породице, 10.000 пензионера је примало пензије ниже од 192 евра, док је 36.639 запослених примало зараду мању од 192 евра.

„Само ове три категроји становништва чине 112.109 лица, која имају мјесечне приходе мање од апсолутне линије сиромаштва, што стопу апсолутног сиромаштва подиже на цијелих 18%.

Нико не зна како се број незапослених са преко 50.263 из 2017. смнајио на 38.597 јер је у истом периоду дошло до пада броја запослених који примају зараду.

Ово је још један парадокс званичних статистика који указује на козметичко дотјеривање и фингирање стварног стања“. сматрају из Банке хране и додају:

„Ако знамо да просјечну црногорску породица чине 3,8 члана и да има 1,2 запослена, (подаци су Монстата на попису становништва) онда је закљуцак да је просјечна црногорска породица са просјечним примањимана на ивици екстремног сиромаштва.

Овде још нијесмо узели у обзир дугове становништва за струју од 120.000.000 евра или 600 евра просјечно по бројилу, дугове банкама, рођацима и пријатељима, кашњења исплата алиментација самохраним родитељима и још много трошкова који социјлано угрожени грађани плаћају исто као и најбогатији грађани ове земље.

Сама чињеница да под притиском естремне глади вјерски објекти, НВО, отварају народне кухиње широм Црне Горе чији капацитети ни изблиза не могу да покрију потражњу од најугроженијих становника“.

Банка храна је помагла до сада 20295 породица, које су махом вишечлане што доводи до цифре од око 100 000 људи које смо упознали да живе у стању немаштине.

„Имали смо до сада 1604 хуманитарних акција у којима је учествовало 40150 волонтара. Ми се трудимо да анимарамо јавност и да дјелујемо подстицајно да људи и компаније помазу најугроженијима. Урадили јесмо доста али не и оно најважније, смањили сиромаштво.То на жалост, не може урадити ни једна НВО нити компанија а ни појединац“, наглашавају из Банке хране и закључују.

„У коштац са сиромаштвом се може ухватити једино држава уколико има политичке воље за то, па се ми са правом питамо, зашто не инивирамо или направимоанову Стратегију за борбу против сиромаства? Крајње је вријеме, а и обавезали смо се Одрживим циљевима развоја УН-а ,чија смо потписница. Ништа не чинимо на превентирању сиромаштва а мало тога за оне који у сиромаштву живе“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: