Бројке добре намјере све говоре
Пише: проф. др Драган Копривица
Због неких погрешних, или помало двосмислених интерпретација у јавности, ипак треба појаснити сљедеће – не тражи се да српски језик постане службени, него да – и српски језик постане службени… А ту је велика разлика…
Дакле, поред црногорског, који јесте службени, да и српски равноправно буде службени.
Тиме нико не задире у статус црногорског језика као службеног, него треба да се, поштујући реалност, поред црногорског, дода и српски као службени, којим чак говори више грађана Црне Горе него црногорским.
Зато у оправданим захтјевима да – и српски – постане службени језик у Црној Гори, као и црногорски, не видим ништа спорно…
Али видим поштену валоризацију стања у Црној Гори…
Уосталом, само треба испоштовати реалност, коју језик бројки неумољиво потврђује…
Нико добронамјеран не може заобићи чињеницу да српским језиком говори најбројнија популација у Црној Гори, састављена од Срба и Црногораца, са укупно 43,18%…
Дакле, то значи, сасвим јасно – да српским језиком у Црној Гори, поред Срба, којих је 32,93%, од Црногораца, којих је највише (41,12%), говори 10,25%, то јест, читава једна четвртина.
Према томе, треба испоштовати и Србе и нас, Црногорце, који говоримо српским језиком, и ту нема ништа спорно. Јер, ко опструира процес да и српски буде службени језик, дезавуише не само реалност, не само све Србе, него и једну четвртину Црногораца који говоре српским језиком.
Српски је већински у Црној Гори, и нема разлога да се не изједначи као службени језик са црногорским , којим говори мање грађана него доминантним српским. А притом нико не иницира захтјев да – само српски буде службени језик у Црној Гори, па је читава ситуација ствар људског компромиса.
Дакле, још једном – нико и не тражи да црногорски, као други по Попису, више не буде службени, него да, поред њега, службени буде и српски, који је већински, бројнији од црногорског. То је коректно, и у корист мира и слоге у Црној Гори.
Реалан грађанин би још питао: „И шта је ту спорно?“…
И додао: „Ништа није спорно, ако ћемо поштено, а могли бисмо понекад и поштено…“
Јер је немогућа мисија да неко тврдоглаво тврди: „Српски језик не може бити службени, као црногорски, иако њиме не говори мањи, него већи проценат становништва него црногорским.”
Будимо реални…
Свака друга прича служи само за обнову завада и омраза у народу, а то ником, коме је до добра Црне Горе, и пута у Европу, није потребно…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: