Бубрези

Пише: Небојша Јеврић

Папаја – ситан, жут, мајушан, увек у истој офуцаној јакни.

Многи су му доносили гардеробу да се пресвуче, али је Папаја продавао на пијаци. Добродушан је пијанац који је стрпљиво чекао да се неко и њега сети и да му наручи пиће. Кад би попио, почињао би да муца до у бескрај понављајући па-па-па.

Тако је зарадио надимак Папаја.

Па –па –па шта вам је та папаја? Папаја никад није видео папају. А онда Пецу Преваранта није мрзело да из Беча донесе папају, њему на дар.

Родом је из Чачка па га зову и Чачак.

Зашто тебе зову Чачак?

Па-па-па зато што сам из Ужица.

Хладна јесења ноћ. Поноћ давно прошла. У кафани остало нас троје и Папаја.

Папаја нема где да спава. Гаражу у којој је живео издао до јесени неким избеглицама из Авганистана.

Мика Геније,увек има неку генијалну идеју, предлаже:

Најбоље лези ту, поред шина, прави се да си онесвешћен, а ми ћемо да позовемо хитну помоћ.

Папаји се идеја о удобном кревету одмах допала.

Хитна помоћ убрзо стиже. Залуду су му стављали амонијак под нос. Папаја се не помера. А онда су га одвезли.

Трећег дана цупка испред кафане чекајући конобара.

“Шта је било, јеси ли се одморио? Два дана. Није мало.”

“Па –па-па оће да ме избаце, а ја се не померам, кажем да ме боле бубрези” , каже Папаја загонетно се смешећи. “И одведу ме на ултразвук.”

“И шта је било?”

Папаја показује отпусну листу у којој пише да је на ултразвучном прегледу утврђено да пацијент има три бубрега.

Кафана се пуни јутарњим пилцима, онима који су свратили на кафу. Папир иде од руке до руке и сви наручују Папаји пиће.

“Газда, да те питам,” већ сасвим озбиљно и не муцајући каже Чачак ”колико може да кошта један бубрег?”

“У Индији је тридесет хиљада евра, овде најмање педесет” каже Токи чија је ћерка медицинска сестра, а он се већ годинама бори са карциномом. Пије само обичну воду и у кафани важи за некога ко се најбоље разуме у питања медицине.

Папаја се одједном усправи, наслони на столицу, прекрсти ноге, из Миланове кутије без питања извуче марлборо и гласно позва келнерицу мамурну од синоћне пијанке.

Папаја спада у ред високоризичних гостију и не дају му пиће на црту.

“Дај пиће за целу кафану, плаћам дупло кад продам бубрег. Шта ће ми три кад је и један доста!”

“Доста ти је један!” сложи се и Токи.

“Газда?”

“Ма, дај му, платиће човек!”

И крену пијанка.

Милан Словенац викну туру.

Отвори се и газда. Па Брда, Јеца…Тура туру стиже а папир са медицинским извештајем иде од руке до руке. Одмах се ту нађе и пословна понуда. Локи му нуди сплав на продају.

“Па-па- па шта један, има, бре, два бубрега да продам! Шта ће ми вишак!”

Где год су паре ту су и каматаши. Свака кафана има свог. Обично наручује сам себи пиће и као кобац вреба жртву.

Испод стола гурну Папају петсто евра, шапћући му на уво: “Ја ћу ти да нађем купца. Вратићеш. Уз мој тал, наравно.

Папаја гура новац у џеп и више никог не чује.

Виче нову туру. Ту је Зоран Циганин са армонику, види нешто се дешава ….

Сутрадан је каматаш довео два Арнаута који су тражили бубрег за синовца, али није одговарала крвна група.

Папаја је ноћио и окупао се у брлогу Вере Курве на Лединама. Трајалао је месец дана док прави купац није пронађен. До тада је Папаја постао Газда Чачак са отвореном цртом у свим џумарама у крају. У фази распадања фотокопирали су медицински извештај.

А онда, једног јутра, зајмодвац и Папаја отишли су са купцима у болницу.

Црн као неко којем је све потонуло, први се у кафану вратио Онај Што Је Давао Паре Под Кирију.

“Погрешан извештај. Има само два бубрега.” одхукнуо је и наручио дуплу љуту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: