Будућег Декана Правног факултета поново сумњиче за плагијат

Док Универзитет Црне Горе (УЦГ) више од мјесец ћути о двије „Криминологије“ професора и будућег декана Велимира Ракочевића, Правни факултет (ПФ) у Београду провјерава да ли је његова докторска дисертација плагијат.

Професор са београдског ПФ-а Ђорђе Игњатовић је у есеју „Недозвољено посезање за туђим у науци“, објављеном у аналима те установе 2009. године, оптужио Ракочевића да је од криминолога из региона преписао књигу и да је девет страна доктората преписао од покојног новосадског професора Обрада Перића.

Новинар „Вијести“ је имао увид у докторску дисертацију Ракочевића из 2003. године „Откривање и сузбијање злоупотребе дрога“ и уочио да се стране (61-70), које је Игњатовић описао као преписане, поклапају са Перићевим чланком из 1987. године, објављеном у београдском часопису „Правни живот“.

Након што су „Вијести“ и Центар за грађанско образовање (ЦГО), поводом ових чињеница послали упит надлежнима у Црној Гори и Србији, београдски ПФ је одговорио да ће покренути поступак утврђивања оригиналности рада, Универзитет у Београду је прослиједио случај Одбору за професионалну етику, а Суд части УЦГ-а ће о докторату расправљати на наредној сједници.

Подгорички ПФ и УЦГ, као и поводом случаја са „Криминологијом“, није одговорио на овај упит. Ракочевић такође није одговорио на питања, СМС поруке и телефонске позиве новинара „Вијести“. Он је раније казао да на оригиналу његове криминологије пише ИСБН број (међународни библиотечки број), док је друга књига студентска скрипта, коју је, сумња, неко одштампао како би га дискредитовао. Тада је у разговору са „Вијестима“ казао да је чуо да постоји штампана верзија „скрипте“, али да је никада није видио.

Готово исте реченице и фусноте

Први дио друге главе докторске дисертације „Међународна заједница и сузбијање злоупотребе опојних дрога“ (61-70) подгоричког криминолога и први дио Перићевог чланка „Међународно-правни аспект сузбијања злоупотребе опојних дрога“ (71-86) веома су слични по садржају, називима поглавља и теза, чак су готово идентичне и фусноте на француском, руском, енглеском и нашем језику. Подгорички професор, међутим, није поменуо Перићев рад у фуснотама доктората, док су остали страни и домаћи аутори које цитира београдски професор, уредно уписани, уз ситне измјене. Он је, међутим, Перићев чланак навео у библиографији доктората.

На примјер, на првој страни друге главе Ракочевићевог доктората (61) у фуснотама је наведено да је два пута цитирано дјело Француза М. Флориа, три пута С. Обрадовића, једном Француза Ј. Сусини и појашњено је које државе су биле учеснице међународне опијумске комисије у Шангају.

Готово идентично, истим редом, на исти начин, наведена су иста дјела у Перићевом чланку (72-73), који је објављен 16 година раније. Једина разлика је што је Перић у свом чланку прије него је цитирао дјело М. Флорио написао „исцрпније о томе“, чега нема у Ракочевићевом докторату.

Будући декан подгоричког ПФ-а почео је другу главу сличном реченицом која се налази при почетку Перићевог чланка:

„Напори међународне заједнице да сузбије злоупотребе опојних дрога, иако су добили посебан значај у новије доба, посебно са преношењем надлежности у УН, датирају од давнина, превасходно због чињенице што неовлашћена производња, промет и употреба у свјетским размјерама, претпостављају да постоји и дозвољена производња, промет и употреба, која би са аспекта општих интереса била неопходна.“ (Ракочевић, 61-62)

У Перићевом тексту, међутим, наизглед иста мисао формулисана је у двије реченице:

„Напори међународне заједнице да сузбије злоупотребе опојних дрога, иако су добили посебан значај у новије доба, нарочито са преношењем надлежности по том питању у домен УН, прилично су старог датума. То је због тога што недозвољена производња, промет и употреба (у светским размерама), претпостављају да постоји и дозвољена производња, промет и употреба, која би – са тачке гледишта општих друштвених интереса – била корисна и неопходна.“ (Перић, 71-72)

Све до краја седмог поглавља Ракочевићевог доктората и петог дијела Перићевог чланка стиче се утисак да су све реченице и фусноте великим дијелом, готово идентични, са истим значењем и сличним формулацијама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: