Буксовци
Пише: Горан Даниловић
Човјек је увијек на губитку рекао је Ахмет Нурудин Селимовићев јунак. У Црној Гори је извјесно тако.
Наши губици су конкретни – духовни, материјални и морални, просто животни, људски. „Смрт је ужасна као и живот“ могао је закључити и амерички сенатор Џон Мекејн, након што је неоптерећен било каквим дервишевским дилемама завршио путовање кроз амерички сан – Америка прије и изнад свега, у срцу али и у разарајућој војној моћи.
У мејнстрим медијима у Црној Гори ожаљен је као велики пријатељ наше земље иако је то пријатељство било израз сировог америчког интереса.
Мекејн је био бескрупулозни амерички војник, сенатор – војник, заробљеник – војник, патриота. Умро је, дакле, амерички сурови родољуб који је био равнодушан за интерес других.
Наши „државници“ недоследни у властитом патриотизму утркивали су се у одавању поште Мекејну као да је попут Марвеловог јунака сам ишчупао Црну Гору из раља ропства. Питам се већ пар дана шта ће бити када нам умре неко ближи? „Непопуларни Матија“ би могао замолити да се не потеже најкрупнија ријеч, као у Надкокоту, јер нећемо имати ништа за рећи заслужнијем.
Неповратно с Мекејном одлазе и црногорски Аеродроми
А, некако истовремено, с Мекејном, одлазе и црногорски Аеродроми – очигледно и они неповратно. Ако не могу наши појединци да се мјере са горостасним и горопадним америчким сенатором у љубави према Црној Гори, аеродроми заиста могу. Патриотизам наших Аеродрома, који ће бити концесионирани, доказан је много пута у новијој истотији.
Само, можда, Монтенегроерлајнз може да се сравни са тим великаном родољубља. Заједно, Аеродроми и државна авиокомпанија учинили су несумњиво више за независност од мањинских народа и упокојеног вијетнамског ветерана, а то није лако.
Аеродроми ће бити дати на управљање некој „корпорацији“, а родољубиву авиокомпанију издржавају порески обвезници већ предуго – дуг је дуг. Наша домовина родјена је дијелом у чартер летовима и на слетним пистама Подгорице и Тивта. Љубав је скупа и дуго ћемо је плаћати. Биће нам лакше ако све прихватимо као неку врсту алиментације према родитељима које никако ваљано да уновчимо.
Смрт је ужасна, као и живот, али у Црној Гори се с тим неће сложити многи мртви. Тај Нурудинов закључак одбациће сви који су живјели пуним плућима и с пунијим дзеповима јер је смрт свачија, а њихов живот је био само њихов. Неће се сложити ни они који су са овога свијета отишли у немаштини и несрећи – за њих је смрт била и остака љепша од живота. Неће се сложити ни немали број живих који се већ у паници спремају да избјегну и заварају умирање као привилегију просјечних и разочараних живљењем.
Стање је тако горе него што би и Нушић могао закључути у Аутобиографији. Није, дакле, „боље бити мртав лав него жив магарац“. Не слаже се нико; ни мртви лавови ни живи магарци.
А на мртве лавове дижу уши и живи магарци, то је доказано и прије него је узречица настала, додуше у нешто оргиналнијој форми од ове написане. Дебуксовци имају једну бесмртну реплику у којој се каже; „нема више оних лијепих релејшншип, него свак свакога хоће да спцне!
Аеродроми су тако на одру, сенаторова смрт им је прекривач у неколико дана, а трајнији покров је Подгоричка Скупштина. Сјећање на њу треба забранити, а онда ће по правилу пасти у заборав и концесиони акти, већ заборављена петља Смоковац на ауто путу, лименке и друге флаширане економске несреће Црне Горе.
Либерална партија ће бранити Црну Гору од Подгоричке Скупштине до последњег либерала – а то је већ јуче, а Социјалдемократе бране Аеродроме до последњег радног мјеста – релејшншип!
Нема компромиса са родољубљем. Од како сам читао Роман о Лондону никада више нисам могао замислити мапу Шпаније, а да је не видим као “ одрту и распету кожу бика убијеног у кориди“!
Како пролазе године иста та одрта кожа привидја ми се као географски простор моје Црне Горе. Само у том привидјењу видим моју кожу и кожу мојих најближих, а са унутрашње, крваве стране слутим да пише; никада више 2018! Никад више побједе!
Дописујем; Никада више Аеродрома, фабрика, бродова, правде и слободе!
Човјек је увијек на губитку. А нечовјек?
Извор: ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Šala, pošalica nas je gore u krše održala, njojzi hvala!
@Djikan.“vama je kao bubreg u loju“ „
@Djikanu. „vi ste kao bubreg u loju“. Malo šale da se relaksirate
… Vidim da sam u unakrsnoj vatru : biju tuđi, ma biju i naši!
Dobro sam živ.
… Naravno, pobogu!
Ko bi vam to uopšte mogao osporiti!?
Neoprezan može biti i da jesam, naivan, ne vjerujem.
… Tamo negdje s početka hrišćanstva najgori su ljudi postajali najbolji, potonji sveci!
Svašto može čovek kafa hoće!
Goran se preporučuje nekim novim, boljim Danilovićem …
Nijesam da ga u startu pokopamo, to i ništa više!
@Djikanu Ne sporim ja pravo nikom da se mijenja da se popravlja, preobražaja uostalom pravo na pokajanje nam je dato dolaskom Gospoda. Ali ima i ona narodna kad te neko prevari jednom o ada je on bezobrazan kad te prevari drugi put onda si neoprezan a kad te prevari treći put onda si budala. Ja pripadam prvoj kategoriji vi drugoj a trećoj ko voli nek izvoli. Ja ne tvrdim da je moje mišljenje o načinu rješenja srpskog položaja iljudi kojima verujem ispravno i jedino validno. Ja ne sporim pravo Goran da se bori pod okriljem svoje partije za prava Srba. Ja samo sporim potrebu nekih ljudi na portalu da ga vide kao nekog spasioca srpskog pitanja. I to na ovom portalu kojeg je on prezira kad se družio sa Balšom Brkovićem i bio citiram na Vijesti a kad god iskoči iz kuće. Ja samo gospodine sumnjam a sumnja je valjda dozvoljena.
Predlažem da McCaina proglasom počasnim građaninom Montenegra kako bi mogao da i mrtav glasa za dps i na taj način ostane večito živ i u našim sećanjima… 🙂
Napisano je lijepo nema zbora,ipak se radi o covjeku kome je novinarstvo bilo zanat dok se nije prebacio tamo gdje je kazan uvijek pun.Ja licno G.Danilovicu nemam sta da oprastam,nikada nije bio neko ko mi je blizak pa da smatram da me izdao kad je yasio u onu fotelju murijasku,nikada nijesam moje srpstvo davao njemu i nikom drugom na raspolaganje,moje je izvorno i po rodjenju ,a ovom nekadasnjem komunjari,i reformisti nesto cega se sjetio kad je trazio sebe u novom vremenu.Sto se tice ove razapete koze o kojoj pise na kraju da se primjetiti u gomili gologuza da je on svoju dobro pokrio jer ga tesko celjade gologuzo moze vidjet dva puta u istom odjelu.
Reaktiviran Goga. Raduje se Bulevar Revolucije br. 1.
E Djikane da si bar u pravu ali nažalost nisi. Ovu su samo skladunjave rečenice narcisoidnog Gorana od kojih Srbi na žalost rijetko kad su imali koristi a Goran naravno uvijek. Divna li je Skadar lija i još kad ti pevaju na uvce:“polomi ću čaše od kristala….“……… (objavite mi komentar imam pravo na svoj stav)
… Svako Sano, ima pravo na svoj stav!
I ti imaš, i on, naravno, ima!
Dvije su stvari, po mom skromnom sudu, o kojima valja voditi računa : uvijek o nekom, nečijem potencijalu i mogućoj koristi od toga za zajednicu!
S druge strane, svako, baš svaki čovjek ima pravo i obavjezu, čak – da sebe popravlja i mjenja u boljeg i zajednici korisnijeg čovjeka, pa i Goran Danilivić, što gođ ko o njemu, i šta gođ mislio!
… To je, izvan svake sumnje, još i poželjno, dragocjeno!
… Još i : čovjeka koji ne gubi, on je na dobitku!
Svaki.
… Potpuno perfektno, svidjelo se to kome, ili ne!
Uvijek žalim kada se bilo čiji ljudski i intelektualni potencijal sputava … Još više žalim svakog takvog čovjeka koji se pogrešno troši : koji luta između sirovog pragmatizma, koji podrazumjeva nekakavgusta, bilo koji i kakav dobitak, i lične odgovornosti koja uvijek pretpostavlja poneki, veći ili manji, gubitak!
Inače, već sam mu sve oprostio, Goranu Daniloviću!
U danima koji dolaze, uvjeren sam, biće od najveće koristi Crnoj Gori.
Napisano je lijepo nema zbora,ipak se radi o covjeku kome je novinarstvo bilo zanat dok se nije prebacio tamo gdje je kazan uvijek pun.Ja licno G.Danilovicu nemam sta da oprastam,nikada nije bio neko ko mi je blizak pa da smatram da me izdao kad je yasio u onu fotelju murijasku,nikada nijesam moje srpstvo davao njemu i nikom drugom na raspolaganje,moje je izvorno i po rodjenju ,a ovom nekadasnjem komunjari,i reformisti nesto cega se sjetio kad je trazio sebe u novom vremenu.Sto se tice ove razapete koze o kojoj pise na kraju da se primjetiti u gomili gologuza da je on svoju dobro pokrio jer ga tesko celjade gologuzo moze vidjet dva puta u istom odjelu.