Бунтовник, љубавник и мафијашки бос: Одбио је Оскара и заувијек промијенио Холивуд

Холивудска легенда Марлон Брандо рођен је на данашњи дан 1924. године и осим по бројним улогама, Холивуд и цио свијиет ће га памтити, јер је 1973. одбио Оскара за бриљантну улогу мафијашког шефа Вита Корлеонеа у филму “Кум”.

Марлонов отац је био произвођач пестицида, а мајка је такође била глумица и за оно вријеме врло неконвенционална жена – пушила је, носила панталоне и возила аутомобил. Оно најгоре – била је алкохоличарка.

Марлон је имао и двије сестре, али је увијек био привржен мајци, јер је отац према њему био прилично окрутан.

“Иако сам по њему добио име, никад нисам успио да привучем његову пажњу, није био срећан ни с једним мојим избором, увијек ми је понављао да ништа нећу постићи у животу и да нисам способан да учиним ништа вриједно пажње”, написао је Брандо у својој биографији.

Прије него што се придружио сестри на глумачкој академији у Њујорку радио је свашта.

Избачен је из средње школе јер се школским ходницима провозао на мотору. Отац га је уписао у војну академију, али је због бијега у град избачен, па је неко вријеме радио као утоваривач.

Прву улогу је добио у филму “Људи” 1950. године у ком је играо ратног ветерана параплегичара, а да би што боље одиграо улогу, провео је мјесец дана у војној болници међу ратним инвалидима.

Прву номинацију за Оскара, добио је само годину дана касније и то за улогу у филму “Трамвај зван чежња”, и онда још три номинације за редом и то за филм “Вива Запата” и “Јулије Цезар”, да би 1954. и добио Оскара за филм “На доковима Њујорка”.

Три године касније опет је номинован за улогу у филму “Саyонара”, а 60-те нису биле баш сјајне за овог вансеријског карактерног глумца.

Коначно 1972. године презентери на додјели – Лив Уллман и Роџер Мур прочитали су његово име, али се на позорницу умјесто Бранда попела Индијанка Сачин Литлфедер у традиционалној одјећи племена Апачи.

Предсједница организације за побољшање имиџа америчких Индијанаца, чији су преци из славног индијанског племена, имала је говор у име свог пријатеља.

“Немам времена да прочитам ово писмо које ми је написао Марлон Брандо јер има више од 15 страна, али је одбио да прими Оскара у знак протеста против Холивуда који деценијама приказује Индијанце и све друге расе на омаловажавајући начин”, био је дио њеног говора.

Наиме, Брандо је био активиста и борац за људска права, права Афро-Американаца, противник апартхеда, а нарочито за права Индијанаца.

Након тога још је два пута био номинован за Оскара – међу остлим и за улогу у филму “Посљедњи танго у Паризу” 1973. године.

Приватни живот му је такође био невјероватан. Прва супруга Ана Кашфи је од њега крила свој прави идентитет. Знала је да Брандо воли егзотичне жене па се обукла као индијанска љепотица, иако је заправо била из Вејлса из једне католичке породице.

Вјенчали су се 1957. године, па добили сина Кристијана 1959. и исте се године развели.

Годину касније оженио се Мовитом Кастанедом, мексичком глумицом која је била седам година старија од њега, да би се развели двије године касније.

Након улоге Флетчера Кристијана у “Побуни на броду Боунтy” заљубио се у Тахити гдје су снимали филм.

Закупио је дио коралног острва на 99 година и тамо намјеравао да отвори центар за очување околине и болницу.

Заљубио се и у Тахићанку Тариту Терипију (78) и вјенчали су се 1962. године.

Он је тад већ имао 38, а она 20 година и касније је за њу рекао да, кад ју је упознао, била је наивна и припроста.

Родила му је четворо дјеце, али их никад није довео у Америку, јер је тврдио да су превише неискварени и пуни вјере у људе, и да би у Америци пропали.

Њихова ћерка Чајен Брандо је постала модел, али је патила због одсуства оца из њеног живота. Одала се дрогама и на крају објесила 1995. године, а иза ње је остао син Туки Брандо, данас 30-годишњак и врло успјешни манекен.

Брандо је признао да је имао хомосексуална искуства. Отворено је говорио да би, да је којим случајем његов партнер и пријатељ из дјетињства Вали Кокс био жена, да би га одмах оженио и да би живјели срећно до краја живота.

Ипак, Коксова жена је тврдила да је између Марона и Валија била само платонска љубав. Кад је Кокс умро 1973. године, Брандо је био потпуно сломљен човјек. Кокс је кремиран, а Брандо је до смрти чувао његову урну с пепелом.

Брандо је умро 2004. године у болници од плућне фиброзе. У то вријеме је већ имао карцином јетре и проблеме с дијабетесом. Кремиран је, а његов пепео је помијешан с пепелом Валија Кокса и трећег пријатеља Сама Гилмана, па је дио разасут по Тахитију, а дио по калифорнијској Долини смрти – пустињи која је једно од најтоплијих мјеста на земаљској кугли.

Брандо је имао укупно 11 дјеце с разним женама. У филмској индустрији остаће упамћен као човјек који је својом глумом измијенио холивудски филм и постао једна од икона 20. вијека.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: