Ћаловић: Институције неспремне да обезбиједе фер изборе

Кључне државне институције не могу да обезбиједе фер и слободне изборе 16. октобра, сматра извршна директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора МАНС, Вања Ћаловић.

Она је оцијенила да кључне државне инстиције, око мјесец прије избора, које треба да обезбиједе спровођење изборних закона, не раде свој посао.

“Не само што не раде свој посао, него улажу огромне напоре да опструирају нас који се трудимо да урадимо тај посао”, навела је Ћаловић на конференцији за медије.

Како је казала, институције задужене за спровођење изборних закона, умјесто да раде на спровођењу изборних закона, тиме се бави, навела је Ћаловић, невладин сектор.

“У овом тренутку, мање од мјесец пред изборе, тешко можемо очекивати да имамо боље и више фер и слободније изборе, јер ниједна државна институција која треба да буде гарант тога и споведе нове изборне законе, не улаже напоре у том правцу, већ чини све да сакрије незаконитости у бирачком списку, незаконито запошљавање и финансирање изборне кампањe“, саопштила је Ћаловић.

Ћаловић је апеловала на грађане да им пријаве све врсте нерегуралности, притиске и застрашивања, као и да на вријеме провјере гдје гласају и да ли им је промијењен неки податак.

Директор Мониторинг програма у МАНС-у, Вук Мараш је, говорећи о бирачком списку, рекао да им Министарство унутрашњих послова онемогућава да врше увид у регистре на основу којих су открили раније злоупотребе.

“Посао контроле бирачког списка, не само да је под опструкцијом, већ је отежан што довољно говори о интересу ове институције да обезбиједи да тај документ буде валидан на дан избора », оцијенио је Мараш.

Како је казао, већ сада могу да кажу да неће бити у стању да очисте бирачки списак у потпуности прије парламентарних избора.

Он је саопштио да су данас специјалном тужиоцу за борбу против корупције поднијели кривичну пријаву против више НН лица из министарстава унутрашњих послова и информационо друштво и телекомуникације и представника 15 црногорских општина, због тога што је у бирачком списку за парламентарне изборе 2011. године уписано најмање 100 дупликата.

„Катнић мора да нам да јасан одговор да ли је у овим случајевима било фалсификовања, односно издавања личних карата“, поручио је Мараш.

Он је додао да провјеравању још најмање четири хиљаде сличних случајева.

Инес Мрдовић из МАНС-а је, говорећи о запошљавању у јавној управи, објаснила да је Истраживачки центар те невладине организације пратио уговоре о запошљавањима у изборном периоду који су објављени на сајту Агенције за спрјечавање корупције.

„Од 12. јула када су расписани парламентарни избори, државни и локални органи и институције и јавна предузећа закључили су 1.027 уговора о запошљавању“, навела је Мрдовић.

Она је прецизирала да је од тога 127 закључених уговора на неодређено вријеме.

„Чак 900 уговора, односно око 88 одсто укупно закључених уговора одређено је роком“, навела је Мрдовић.

Како је казала, оно што су утврдили као посебно проблематично су уговори о привременим и повременим пословима.

„Чак 153 таква уговора су закључена, већина је без јавног оглашавања и потпуна незаконита“, саопштила је Мрдовић.

Мрдовић је, говорећи о томе да ли за неким радним мјестима постоји стварна потреба, рекла да у прилог томе говори примјер Инвестиционог развојног фонда гдје је, како је навела, отворено радно мјесто савјетник за прес клипинг у кабинету извршног директора.

„Да ли је ово фантомско, измишљено радно мјесто?„, пита се она.

Мрдовић је оцијенила да се пракса предизборних запошљавања, која је била карактеристична за раније изборне циклусе, наставља.

„Механизам „један запослених, четири гласа“ је и даље актуелан и, уочи ових избора, постоји огроман притисак за утицај на вољу бирача кроз запошљавања“, навела је Мрдовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: