Carska kruna i podanička vuna
1 min readPiše: Mišo Vujović
Počeću sa komšijama štokavcima ili novo hrvatima, otpalim sa našeg stabla. Oni su nas pod okriljem dve sile, u dva velika rata,u prošlom veku desetkovali.
Ne volimo ih, još manje oni nas. Pardon ne mrzimo ih kao oni nas.
Oni su dobili Jugoslovenski leksikografski zavod u kome su frizirali istoriju, dok su Srbima uvalili Jugoslaviju, u kojoj je minimizirana srpska i stvarana nova povest. Hrvatima je jugoslovenstvo predstavljalo etapu nama put. Put Domanovićevog “ Vođe”.
U toj etapi su uspeli da se oslobode balasta Srba, ne samo pogromom i progonom, već konvertitstvom križmajući ih kancerogenom mržnjom prema rodu kome pripadaju, pomazujući ih krvlju rođene braće kako bi srušili i poslednju dasku na mostu povratka među svoje.
Dobro je što uz sve autodestruktivne aspekte našeg karaktera Srbi kao autohton i državvotvoran narod nisu oboleli od mržnje.
Mada su imali debeo razlog. A možda još nismo svesni šta nam se sve dogodilo.
Carski, narod koji je imao carsku krunu i državu koja se prostirala na tri mora, postao je palanački.
Narod koji je srušio četiri carstva Austro-ugarsko, Bugarsko, Tursko i Nemačko, doprineo slamanju fašizma, postao je podanički.
Srbi su rekli pet puta u jednom veku NE.
Ćesaru Bečkom, Kajzeru nemačkom, Hitleru, Staljinu i Klintonu!
Srbi su jedini narod koji je dve kraljevine dve srpske države sahranio u jednu veliku zabludu:
“Brat je mio makar krvnik bio!”
Srbi su jedini narod koji je svoje koljače u dva rata abolirao uvećavajući im teritoriju koju su na kraju održavotvorili etničkim čišćenjem preostalih Srba.
Srbi su pod Turcima bune dizali, glavama okupatoru kiriju plaćali, bežali pod skute papske i sultanske, ali je seme nepokorivosti uvek rađalo nove Obiliće, Rajiće, Sinđeliće, Principe, Tepiće…
Srbi su jedini narod koga su sa istom strašću nacisti i saveznici bombardovali. Ne samo biološki.
Srbi su jedini narod kome su Turci spalili prvog prosvetitelja i prvojerarha a Nemci pamćenje.
Srbi su jedini narod koji se tukao sa dva zla istovremeno. Komunizmom i nacizmom.
Srbi su jedini narod oko koga su Čerčil i Hitler imali saglasje:
“ Treba ih uništiti i svesti na statističku grešku”.
Srbi su jedini narod u kom su poraženi postali pobednici.
Srbi su narod koji je imao dva lažna cara.
Šćepana Malog i Broza velikog. Mali je vladao malim posedom kratko, veliki je posedovao sve. Bio je moćni otac i najveći sin. Srbi su posle njega postali siročad neznanog junaka.
Srbi su jedini narod koji se, zarad bratstva i jedinstva, odrekao krune, tradicije, vere i pamćenja.
Srbi su jedini evropski narod na koga je NATO bacao bombe.
Srbi su jedini narod kome su bez anestezije sekli delove tela a danas mu čupaju dušu.
Srbi su jedini narod koji se oslobodio od otomanskog ropstva austrougarskog kolonijalizma, nemačkog nacizma, staljinovog internacionalizma ali ne i od Brozovog klepto komunizma čiji mutirani oblik takozvane druge Srbije, kroz razne devijantne nakaze ispiljele iz udbaško – komesarskih šinjela, danas vlada Srbijom. Sa scene ili iza nje.
Na kraju nigde izdaja nije bolje valorizovana a izdajnici zaštićeni kao kod nas. Od Vuka do Vuka!
Disovi “Naši dani” i
“Stradija” u našem sokaku.
Antologijski tekst !
Svaka čast.
Savršeno tačno , svaka čast ali jel moguće da sve ovo nije rezultiralo nekoj kolektivnoj svijesti jer mi od krvnika još uvijek čekamo zahvalnost i medalju časti žrtvujući svoj narod i dalje .
NESTO JE IPAK PREOSTALO, DRAGI SIMO.
JOS UVIJEK POSTOJIMO.
JOS UVIJEK SE NADAMO.
NADA JE GORKA, STO REKAO PRILEPIN,
ALI…
INAČE TEKST ODLICAN I POSLADJIJE GORKU NADU.