ЦДТ: Ако Влада не поштује грађане онда су избори извор сукоба

„Воља грађана једне земље представља основу за ауторитет владе. Ако имамо ситуацију да у ту вољу не вјерује половина популације онда је јасно да избори, умјесто да буду пут у стабилност, постају извор неизвјесности, бојкота, или могућих сукоба”, наводи се у анализи Центра за демократску транзицију (ЦДТ) коју је упутио премијеру Душку Марковићу у понедјељак, уз позив да се настави дијалогом у оквиру “Савеза за Европу”.

У документу “Критичне тачке у даљем развоју црногорског друштва” наводи се да политичке елите нијесу показале да су способне да кроз рад у парламенту ријеше питања изборне реформе, наводећи да то “није била само демонстрација незрелости друштва него и опасно губљење времена”.

“Дошли смо у ситуацију да до дана избора није могуће добити непартијску изборну администрацију или ријешити питање пребивалишта исељеника и оних грађана који повремено бораве ван Црне Горе. Оно што нам је преостало, под условом брзе и ефикасне интервенције, односно постојања политичке воље и промјене политичке културе у дијалогу, је да до избора можемо имати бољу контролу финансирања партија, бирачког списка, злоупотреба државних ресурса, партијског запошљавања, професионалнији јавни сервис и друге институције које се баве изборима”, наводи се.

ЦДТ упозорава и да никад није отворена озбиљна друштвена расправа, умјесто овога, партије и вјерске заједнице су, како подсјећају, за себе узеле ексклузивно право да одлучују о овоме.Дио политичке елите на обје стране, како наводе, заборавља да је Црне Гора грађанска држава, а концепт “једнонационалне истине”, пријети да постане обиљежје и званичне политике. Додаје се и да афирмативна акција неријетко представља средство за политичка намиривања, а све мање инструмент за афирмацију права мањина.

ЦДТ закључује да је улога парламента девалвирана, да доминира извршна власт, а да је Влада поред тога “остварила доминацију и над различитим независним агенцијама чија је сврха требало да буде корекција и “контрола” њених одлука”.

“Готово да се не можемо сјетити ниједне одлуке ових институција која је била против предлога институција извршне власти. Међутим, овако доминантна Влада није нашла снаге да се одупре такође веома опасним појавама – партитократији и клијентелизму. И наравно, платила је цех у веома органиченим дометима реформе јавне управе. Државна управа је остала депо, често не претјерано способних, партијских војника. У жељи да обезбиједе себи довољан број гласова и бенефиције које носи власт, владајуће партије су готово затвориле институције. Мало је мјеста за неистомишљенике, без обзира на способности и вјештине”, наводе цивилни активисти.

Додају и да се политика зарада и других бенефиција дијела запослених у држави показала као неправедна и неуспјешна.

“Примјерено висока зарада неког ко управља јавним добрима у јавном интересу може бити разумљива. Али високе зараде, додатне огромне материјалне бенефиције, уз скромне ефекте рада, јесу сигнал озбиљног проблема. Такође, све су чешћи примјери повлашћених и са влашћу повезаних бизниса. Ако високим функционерима и њима блиским бизнисима додамо и бројне припаднике средњег менаџмента државе, њихове партијске кадрове, повлашћене рођаке, кумове и слично – јасно је да видимо обрисе нове класе. Ове девијације реалан су и легитиман извор незадовољства грађана”, пише у анализи.

ЦДТ је објаснио да кроз документ жели да да допринос дијалогу који је Влада покренула са важним друштвеним актерима.

“Правих политичких идеја је све мање на сцени, политикантства је све више…. Заједнички именитељ за рјешење кључних проблема је што хитније обнављање започетог дијалога”, наводе они.

Непристојно и насилно понашање постали дио културе у парламенту

У документу се упозорава на недостатак баланса између грана власти и непоштовања Устава, што је кулминирало трећим избором Филипа Вујановића за предсједника Црне Горе.“Тада је отворена уставна Пандорина кутија која до данас није затворена.

Ако је Устав референдумска воља грађана, онда је његово непоштовање гажење те воље…. Црна Гора је тренутно у стању озбиљног дефицита политичке контроле институција. У овоме недостатку демократије садржани су коријени кључних проблема државе. Парламент не само да није средиште политичког живота, кључних иницијатива и контроле других грана власти, већ су непристојно и насилно понашање, увреде и инциденти постали дио његове институционалне културе. Такав парламент нема ауторитет нити политичку снагу да контролише Владу, већ се она тамо осјећа веома комотно. Овакво вођење политике природно доводи до тога да се умјесто консолидоване уводи “скандал демократија”, а наш се политички живот своди на “небитне” догађаје између афера.

Подсјећају да нико стварно не контролише ни судску власт која је махом у в.д. стању.

“Она може да уради шта жели, па и да прихвати моду трећих мандата од бившег предсједника Црне Горе. И нема никога у држави ко поводом тога нешто може и да уради. Потребна је интервенција у Уставу и законима у правцу остваривања стварног баланса и контроле међу институцијама и промјена политичких пракси које непрекидно изазивају кризе и блокаде. Потребни су закони о Скупштини и Влади који ће на демократски и ефикасан начин уредити контролу власти. Потребно је темељно реформисати и Уставни суд. И што је најважније, потребна је политичка памет и добра воља за поштовање Устава и закона. А не такмичење у томе ко ће их боље изиграти”, наводи се у анализи.

Медији треба да контролишу политику и моћ, а не да им праве штимунг

Влада, Скупштина и други државни чиниоци, како пише, су се показали неефикасним у погледу рјешавања бројних питања која оптерећују амбијент за функционисање медија.

“Медијске законе који би требало сда буду оквир за рјешавање нагомиланих проблема, чекамо двије године, док је стање у медијима из дана у дан све горе. Прво питање које је неопходно ријешити је осигуравање стварне независности националног и локалних јавних сервиса. Даље, заустављање напада и пријетњи новинарима, унапређење регулаторне контроле, помоћ у успостављању квалитетне саморегулације и материјалног положаја новинара само су нека од питања која чекају рјешавање. Такође, ту су и питања исправног начина супротстављања дезинформацијама и изградње отпорности медија и грађана на ове појаве. Јако је важно да Влада разумије да комплетном друштву, чији је и она дио, требају озбиљни и професионални медији, без обзира на то да ли су наклоњени њеним политикама. Медији треба да контролишу политику и моћ, а не да им праве штимунг… Стање на медијској сцени се мора поправљати, а Влада је одговорна да направи прве кораке у правцу позитивних промјена”, пише у документу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: