ЦДТ: У Црној Гори морталитет све већи

Морталитет у Црној Гори је све већи, саопштили су из Центра за демократску транзицију (ЦДТ) и поручили да нова популациона политика државе од почетка мора бити усклађена са праксом развијених демократских држава.

Из те невладине организације (НВО) су навели да је, иако се општа стопа морталитета у Црној Гори, са завршетком пандемије, вратила на очекивани ниво, алармантан раст смртности дјеце у првој години живота у прошлој години.

Из ЦДТ-а су рекли да је њихова и анализа ДСД-а „Зашто Црној Гори није стало до сопственог становништва?“ показала да је забрињавајући и број самоубистава по којима је Црна Гора на 14. мјесту у свијету.

Наводи се да је општа стопа морталитета у Црној Гори у порасту од 2015. године.

Како су казали из ЦДТ-а, у периоду прије пандемије, општа стопа морталитета износила је десет одсто (десет умрлих на хиљаду становника).

“Да би свој максимум од 14,7 одсто (14,7 умрлих на хиљаду становника) достигла у периоду пандемије коронавируса. Прошле године општа стопа смртности износила је 11,4 одсто”, додаје се у саопштењу.

Из ЦДТ-а су рекли да је стопа смртности дјеце млађе од једне године, повећана са 1,4 одсто, колико је износила 2021. године, на 3,4 одсто у прошлој години.

“Уједно то је највећи раст смртности одојчади од 2015. године”, додаје се у саопштењу.

Како се наводи, значајан узрок смртности у Црној Гори је самоубиство.

Из ЦДТ- су рекли да се, према извјештају Свјетске здравствене организације из 2019. године, Црна Гора налазила на 14. мјесту у свијету по броју самоубистава на 100 хиљада становника.

Према подацима за 180 земаља, те године просјечан број извршених самоубистава износио је 9,49 на 100 хиљада становника.

У Црној Гори је, како се наводи, број самоубистава наставио да расте у 2021. години (19,4 на 100 хиљада становника) и у прошлој години (20,4 на 100 хиљада становника).

“Повећање суицида указују на озбиљне проблеме са којима се наше друштво суочава, док са друге стране адекватног одговора јавне политике још увијек нема”, каже се у саопштењу ЦДТ-а.

Они су рекли да је, имајући у виду да је стопа моралитета најзначајнији демографски показатељ здравственог, као и социјално-економског стања, важно даље испитати узроке повећања смртности.

Из ЦДТ-а су казали да у Црној Гори не постоји правовремена статистика о узроцима смртности, што ограничава спровођење анализа и планирање здравствене заштите сходно стварним потребама грађана.

Они су навели да, посматрано по регионима, највећу стопу смртности биљежи сјеверни регион у прошлој години (13,6 одсто).

Како су казали из ЦДТ-а, изузетно високе стопе смртности у сјеверном региону биљеже Плужине (20 одсто), Шавник (20,1 одсто), Мојковац 20,7 одсто, Колашин 18 одсто, Андријевица 18 одсто и Пљевља 17,8 одсто.

“Биолошки фактори односно старење становништва основни је узрок високих стопа морталитета у овом региону. Високу стопу морталитета од општина средишњег региона има и Цетиње (16,9 одсто)”, каже се у саопштењу.

Из ЦДТ-а су рекли да је, имајући у виду те и друге податке које су обрадили са ДСД-ом, а који свједоче о дубини демографске кризе, Црна Гора у обавези да дефинише правце популационе политике.

“Са циљем да се трансформише у државу у којој се више рађа него умире, као и државу у коју се више долази него одлази”, додаје се у саопштењу.

Наводи се да Црна Гора од обнове независности није имала Владу која се на систематски начин бавила популационом политиком, нити јер креирала институције коју ту политику могу квалитетно спроводити.

“Умјесто бриге за будућа кретања становништва, наши доносиоци одлука су се радије одлучивали за игнорисање проблема или вођење “плитких” политика којима се озбиљни демографски проблеми желе ријешити једнократним исплатама за новорођену дјецу”, каже се у саопштењу.

Из ЦДТ-а су поручили да нова популациона политика у Црној Гори од почетка мора бити усклађена са праксом развијених демократских држава, преносе Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: