Čestitali bi oni Tebi, no neće

Piše: Maksim Drašković

Vladimire Vladimiroviču,
u mutnu zi zagazio priču.
Što ne pita vladu Crne Gore,
no zaludu ide na izbore?
Zašto tako moćno pobijedi,
čemu Tvoja pobjeda vrijedi
kad se Crna ne raduje Gora
i svijetla ne sviće joj zora,
a kamoli da Ti još čestita,
ona, što se Brisel njome pita?

Što Te zalud glasa sva Rusija,
i sunce je ponovo ogrija,
od istoka i Vladivostoka
do Sibira i Crnoga mora,
kad Te Crna ne priznaje Gora?
Jer braneći vjeru Pravoslavlja,
zatvarati ne daš joj poglavlja,
na putu joj za Jevropu stojiš,
Nato gledaš ko da se ne bojiš.
Nego bolje, dok još nije kasno,
vrati mandat i predaj se časno!

Neka si Ti pobijedio –
to je Tvoja stvar,
pa iako je i Naša.
Alal Ti pobjeda izborna,
alal Ti specijalna operacija pravoslavna!
Blagoš Nama
(samo da oni ne čuju)!

I nemoj, molim Te, da im zamjeriš –
još manje da se naljutiš.
Znaju oni da ne znaju šta čine.
Samo Ti zamjeraju što si se uopšte kandidovao –
i što im diraš Zelenskog.
Što braniš rod svoj istočni,
a goniš naciste i sluge zapadne – nije to lako oprostiti.

Čestitali bi oni Tebi, no neće.
Smjeli bi oni,
ne manjka njima kuraži,
pa sve i da je nemaju –
samo se malo drže u aru briselskome.
Nije to ništa ako su malo obećali da se boje.
Ne može ponizni da se junači i kočoperi.
Proći će to njih začas.
Strpi se, junače, malo!
Ovo do ljeta Gospodnjeg.
Samo da dočekaju ovaj IBAR.
I ovu evrouniju – sve će onda biti potaman.

Čestitaće oni Tebi, ne brini.
Ne smeta njima i da kleknu.
Umiju oni i da se pokaju.
Oprostiće oni sami sebi,
pa i ako ne umiju drugome.
Znaće oni kad im zatreba
kako se viteški postupa.
To što ti sad ne čestitaju,
čista je slučajnost.
Nemoj da misliš da rade za neku svoju korist,
još manje da se čega boje.
Ne boje se oni ni kletve Svetoga Petra Cetinjskoga.
Što bi se bojali ni krivi ni dužni?
Neka se boji onaj koji se odrekne Majke Rusije.
Neka se boji onaj ko kletvu zasluži!