Čestiti Zapad, moćni Beograd i lukavi Albanci

Milijana Baletić

Na godišnjoj, 74. sednici Generalne skupštine UN u Njujorku, od 24. do 30. septembra, posvećenoj klimatskim promenama izazvanim zagađenjem životne sredine, na kojoj učestvuju državnici 193 članice i tri zemlje posmatrači – svega je bilo, osim o ovoj temi! E, jedino ako se u to ne računaju i pojačane tenzije između američke štićenice Saudijske Arabije i Irana, zbog dronovima izvedenog napada 14. septembra na dva njena ključna naftna postrojenja (od kojih jedno najveće na svetu), za koje su Saudijci optužili Iran, a Teheran oštro demantovao. Ali da je gorelo i zagađivalo atmosferu na sve strane i to danima – zagađivalo je! Smanjilo je i proizvodnju nafte u državi za 50%, a u svetskim razmerama snabdevanje je palo za 5%! Žrtvovanje saudijskih rafinerija nije jedina „vatra“ koju su zaždili na Bliskom Istoku kako bi disciplinovali Iran, koji se ne predaje pred američkom najezdom!

Nije samo Iran, i drugi razni „ratovi“ – međunarodni, unutrašnji, partijski, blokovski, pojedinačni, trgovinski…, bili su, skoro, jedina tema! To što je glavna govornica UN trpela, ništa je pri onome na marginama skupa. Glavna je, odavno već, gurnuta na marginu, a „margine“ su postale glavne!

Što se najjače svetske sile tiče – udarna tema je bila međusobni sukob u raspolućenoj državi na prethodnu i sadašnju vlast! Klintonističke demokrate ćeraju Trampa, ne samo „po kući“, nego i po zgradi Ujedinjenih nacija!

Kandidat tamošnjih demokrata na predsedničkim izborima iduće godine Džo Bajden, još dok je bio potpredsednik Baraku Obami, neka samo što je udomio sina u Ukrajini u kompaniji koja se bavi energetikom, nego je, kako tvrdi Tramp, pritiskao Ukrajinu da smeni tužioca koji se drznuo da ispita malverzacije u poslovanju sina velikoga potpredsednika! A onda je „duboka država“ naslonila uvo na letošnji razgovor Trampa i sadašnjeg ukrajinskog predsednika Zelenskog, i optužila svoga predsednika da je tražio kompromitujuće podatke o Bajdenovom sinu, kako bi ugrozio pozicije tati u demokratskoj trci za predsednika demokratske Amerike! Ovom temom je, iz sedišta UN, obelodanjen početak opoziva Trampa i u roku od tri dana hajka se preselila u Kongres. Demokrate pozivaju i saslušavaju bivše i sadašnje svoje ambasadore i specijalne izaslanike u Ukrajini, šefa diplomatije Pompea teraju da preda sva dokumenta o kontaktima Trampa s Ukrajinom, radi metla, padaju ostavke…

U američkoj  „ demokratiji“  nije problem to što su Bajden i sin obrukali Ameriku, baveći se kriminalom, pljačkom i bogaćenjem – zahvaljujući visokoj državnoj poziciji – nego da li mu je Tramp – istražujući to – umanjio šanse da se dokopa predsedničke fotelje i osvetla obraz Americi?! E, pa da su nosioci ovakve igranke  nekakvi hohštapleri iz našega komšiluka ili ulice –  časnoga čoveka bilo bi sramota da se, uopšte, i petlja u te rabote. Ovako, nema nam druge nego da to svrstamo – u čisti „elitizam“ i – usvojimo?!

I Velika Britanija je svojim prljavim vešom širila „mirise“ sa Ist Rivera! Njen premijer Boris Džonson nije ni stigao da se raspakuje, morao je nazad kući, kako bi već 25. septembra seo u poslaničke klupe, jer je Vrhovni sud dan pre stavio van snage njegovu odluku da parlamentarce pošalje na „odmor“ od 10. septemra do 14. oktobra, kako ga raspravama ne bi omeli da – sa ili bez sporazuma – 31. oktobra izvede Britaniju iz EU!

Ove zapadnjačke muke i pucanja po svim šavovima, nisu tajna. Ali – pored svih tih ličnih muka i beščašća, oni – svi k’o jedan – kad su Srbi u pitanju?! Da im se žuri, videlo se i sad u UN, kad su nam spakovali finalnu pripremu za privođenje kraju našeg najbolnijeg problema – Kosova i Metohije!

U tu svrhu delegirali su nemačku kancelarku Merkel da odigra ulogu trojanskog konja – u bici za otimanje svetog srpskog KosMeta?! U samo dan i po boravka tamo, ona je u svoju  „gustu agendu“ – nikoga drugog do baš malu Srbiju upisala da se sa njom sretne! Odluka na Merkelicu nije pala tek tako! Nije samo da je Nemačka najmoćnija EUropejska država sa najviše uloženog kapitala u Srbiji, ulagalo se tu i u prijateljstvo na ličnom nivou sa predsednikom Srbije Vučićem! Biće da joj je zbog toga omekšalo srce po pitanju  otimanja naše svete zemlje! Nije to prijateljevanje bilo bez neke?! S tim se računalo!

Vučić je bio oduševljen: „Iako ima bezbroj drugih obaveza, našla je vremena da sa njenim timom razgovaramo o Kosovu i Metohiji“! Čuš, njeno srce – nema ga nadaleko! Od nje je, kako reče, dobio i uputstvo da sa Šiptarima, kada nakon izbora 6. oktobra sastave vlast, uđe u pregovore, koji će za nekoliko meseci dovesti do rešenja! Kakvog? Pa – da mi njima damo naš KosMet – a da oni nama uzmu naš KosMet! Pošteno!!!

Što se tiče rezultata te farse od izbora, nemam iluzija! Jedino ne znam koliko će, ko će i da li će biti pazareno od Srba u tu „ demokratiju“?! A da se uvek među nama neko nađe za tu trgovinu – nađe se! Bude takvih i među Šiptarima, ali ih oni „nađu“, kao što su „našli“ i sve one svedoke tužilaštva pred Haškim sudom – nakon čega im je Ramuš Haradinaj – usled „nedostatka“ svedoka – nevin pušten na slobodu?!

Uloga ovih „izbora “ je da posluže kao neko novo stanje uz „novu“ vlast koja će ukinuti takse na robu iz Srbije, što je Beogradu bio – jedini – povod za prekid dijaloga?! E, tako će, sve one odluke u Briselu dogovorene, a neispunjene od strane Šiptara – poput ZSO,  kršenja Rezolucije 1244 i stvaranja kosovske vojske, i još mnogo toga – biti zaboravljene kada „nova“ vlast ukine takse?! I ne samo što tada Šiptari kreću u pregovore od već postignutog– nego će još i velikodušni ispasti?! Ma, kapa dole za njihove zapadnjačke zaštitnike! Takse su vam samo takav fazon!

I ne samo takse, oni za svaku prepreku otimanju KosMeta unapred imaju rešenje. Do sada im je briselske pregovore između Beograda i Šiptara uvek vodio EUropejski šef diplomatije, a od kada su umesto Federike Mogerin postavili Španca Žozepa Borela – smislili su da pregovore vodi neko drugi, jer – Španija ne priznaje „Kosova “!

Nije baš neka posebna mudrost primetiti da zapadnjacima ne pada na pamet da se odreknu stavljene šape na našu svetu zemlju, niti su potrebne neke posebne analize oko toga da li im je i koliko stalo do ovih naših prostora. Sama činjenica da je tu instalirana, posle Amerike, najveća američka vojna baza na svetu – NATO baza Bondstil – većeg dokaza od toga nema.

Znam ja da su to za njih legitimni interesi, koje će, plašim se, braniti svim sredstvima! Nemam ni iluzija da, u slučaju potezanja onih krajnjih aduta, mi šansi nemamo. Ali, na ovom nivou verbalnog nadmudrivanja, gde naš okupator za stolom ima zastupnike svojih interesa: predstavnike EU, Šiptara i  Amerike u liku nedavno postavljenog im izaslanika Metju Palmera – kako to da je Beograd odlučio da naspram svih njih – sam samcat – sedne?!

Već kad su se svi naši protivnici sabrali u jedan blok, kako mi to ne pozvasmo za pregovarački sto predstavnika Rusije, Evroazijske unije, Kine – bilo koga, ili od svih po jednog – kao što rade otimači KosMeta?! A oni još, pored ovih kojima je to zvanično plaćeno radno mesto, imaju i nezvanične! Zemalje Kvinte, međunarodni sudovi, institucije, nevladine i vladine organizacije… – iz čistog zadovoljstva rade „džabe“!

 Šta li nam je to s glavom – mojoj radoznalosti kraja nema?! Da li je u pitanju baš tolika samouverenost? Možda i dogovor sa suprotnom stranom? E, ako je dogovor – pukla nam je pogibija! Možda je ucena! Možda je strah u pitanju? A tek je to muka!

Ko zna, možda ja ne razumem – pregazilo me vreme! Možda je u odmeravanju i proceni vrednosti između krtole, žita, plazma-keksa, jogurta, građevinskog materijala, wc-papira i ostalih roba koje prodajemo na tržište dokle su Šiptari ujahali – veći kapital od očuvanja svetoga srpskoga Kosova i Metohije!

Nekada se najvećim „profitom“ smatralo očuvanje svoje otadžbine i identiteta svoga naroda! Sad se jedino profitira kad se ne pita sa čim se trguje! Sve što se prodati može, iznosi se na „p’jacu“! E „p’jaca“ – ne viteštvo i čojstvo – danas je „zarada“?!

Po izlasku sa sastanka od Merkelice, Vučić je poručio i da će naš region pretvoriti u  „mali šengen “! Koliko ja znam „mali šengen“ su Šiptari već uspostavili između svoje države Albanije sa delovima okolnih država koje su okupirali! Tu granica  više nema?! Ali zato – usred Srbije – oko KosMeta ima – i sa NATO-om na njoj stražare?!

Zbog „ malog šengena“ 9. i 10. oktobra usrećiće nas dolaskom albanski premijer Edi Rama i makedonski Zoran Zaev! To što je Zaev pola Makedonije faktički (formalno još ne) poklonio Šiptarima i spojio ih sa matičnom im Albanijom – njegov je problem. Ali to što su Šiptari izbrisali granicu – i faktički i formalno – između njihove države i okupiranoga KosMeta – i preko Srbije iscrtali granicu Velike Albanije – „ljukavi jedni“ – neće oni nas sprečiti da mi „profitiramo“ s njima trgujući?!

Ma, mi ćemo njima i autoput izgraditi od Prištine do Niša, jer oni su se i tamo već uknjižili na stotinama stanova?! To što su i u Nišu „svoji na svome“ i šire se dalje – e, to smo i hteli?! Namestili smo mi njima zamku – od plazme do wc-papira – sve ćemo da im prodamo?! Njih je sam „Bog“ poslao nama – zbog našeg ekonomskog prosperiteta i – dugotrajnog dobra?!

Neznaveni ljudi svega se plaše! Mora da su i ovi moji strahovi zbog toga! Ali – gospodo draga – sve ovo što radite, možda jeste trenutna korist – ali, kad-tad – samo Srbiji pakujete veću pogibiju! Nema sreće ni mirne budućnosti bez konačnog razgraničenja Srbije i Albanije, i to – uz obavezno – humano preseljenje!!!

Ja ću opet biti uporna i ponovo uputiti na „Predlog rešenja srpsko-albanskog sukoba “! Svi ga mogu, pod ovim naslovom, naći na internetu.