,,Цетињски вјесник“ 1911: Заставо српска, заставо мила, ђе год се борба крвава била ти си се поносно вила!
1 min read
Тробојке широм Црне Горе
Србин те сваки поштује , ц’јени, жив не допушта да те ко пл’јени, ђе год се борба крвава била ти си се поносно вила. Кормилом лађе ти си му била и свуд поносно ширила крила, уз тврди камен међу хероје мјесто је твоје, стихови су српског пјесника и родољуба Мила Јововића, Србина католика из Бара, а које је објавио ,,Цетињски вјесник“ 1911 године.
Пјесник, рођен као Србин католичке вјере 1866. године у Бару, дао је значајан допринос својој нацији, коју је током читавог живота поносно истицао.
Истакнути српски родољуб био је романтичар, писао је љубавне и дјечје пјесме, али је ипак највећег одјека имала његова родољубива поезија, она у којој љуби свој српски народ од којег је потекао.
Српској застави
Заставо српска,заставо мила,
Увијек си Србу ти драга била
И бићеш вазда док траје св’јета
Јер ти си за њ’ света
Кад трубе бојне глас се зачује
Ко са њим први у бој путује
Ти се уз њега лепршаш чила
Заставо мила
Србин те сваки поштује , ц’јени
Жив не допушта да те ко пл’јени
Ђе год се борба крвава била
Ти си се поносно вила
Кормилом лађе ти си му била
И свуд поносно ширила крила
Уз тврди камен међу хероје
Мјесто је твоје
Лепршај чило, поносна буди
И храбри наше јуначке груди
Ми ћемо вјерни ти остати
Увијек нас прати
Заставо српска, заставо мила
Увијек си Србу ти драга била
И бићеш вазда док траје св’јета
Јер си за њ’ света
Мада су српског пјесника из Бара његови Срби заборавили, а неки други почели и да му приписују лажна национална опредељења, о његовој народности данас најгласније свједоче управо његове пјесме и то: Српској застави, Братска слога Видовдан, Србинова молитва, Српству, Само слога Србина спасава, Поздрав роду, Српско име, Србину, Србин, Неослобођеној браћи, Од Србина ко је бољи, као и бројне друге.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дукљани , што нешто не прикажете од “ широке лепезе” доказа да није наша, ни комунисти је ниједу мијењали него су петокраку додали!
ЦРНА ГОРА ЈЕ НАША!
ОНИ СЕ БОЈЕ, ЈЕР СУ ТО , БОЈЕ ЗЕМЉЕ МОЈЕ!
Пушти Дукљане, брате, но приупитај „православне“ национал-Црногорце, поготово оне образоване и надобудне, који се хвале да служе Христу који је Пут, Истина и Живот, одакле им смјелости да тако слијепо и безочно фалсификују истине о себи и своме народу и пропагирају душегубне лажи, залуђујући оне о спасењу чије душе су призвани да брину…
Неоправдано запостављен велики човјек, пјесник и надасве Србин.
Црна Гора и Србија, то је једна фамилија! ДЕЛИЈЕ ИЗ ШУМАДИЈЕ