Четири деценије од убиства Индире Ганди
1 min readДанас се навршавају четири деценије од трагичне смрти Индире Ганди, дугогодишњег предсједника владе Индије и једне од водећих личности Покрета несврстаних.
Убијена је у атентату 31. октобра 1984. Називана „женом миленијума“, Индира се за кормилом индијске владе налазила, с прекидима, више од 11 година.
Индира Ганди, рођена 1917. године, и била је једино дијете Џавахарлала Нехруа, првог премијера независне Индије.
Националном покрету за ослобођење Индије прикључила се 1938, а удала се четири године касније за правника, такође политичара и посланика Ферозеа Гандија. Због политичке активности, млади брачни пар осуђен је на 13 мјесеци затвора од стране британских колонијалних власти током Другог свјетског рата.
Када је Индирин отац Џавахарлал Нехру 1947. године изабран за првог премијера, она је постала прва домаћица, лични савјетник и његов пратилац приликом службених путовања.
Послије очеве смрти 1964, постала је министар информисања и портпарол премијера, а од 1966. обављала је непотпуни мандат премијера у којем је извјесно вријеме била и шеф дипломатије.
Као убијеђени социјалиста, Индира је укинула традиционалне привилегије, прије свега оне које су уживале махараџе, а које је она сматрала анахроном појавом.
Када је покренула „зелену револуцију“ (1967-1978) Индира је успјела да сиромашну Индију преобрати у земљу која може сама да покрије потребе у храни. Економисти признају да је спасла пољопривреду. Под вођством Индире Ганди, Индија је несумњиво била неприкосновени регионални лидер. Између осталог, у том периоду Индија је реализовала атомски програм, а прва нуклерна проба изведена је 1974. године.
Индира Ганди наглашавала је тада да ће Индија развијати нуклеарни програм искључиво у мирољубиве сврхе. Била је, такође, једна од водечих личности Покрета несврстаних у чему је наслиједила специфичну позицију коју је имао њен отац.
Двојица Сика, припадници гарде предсједнице владе, убили су Индиру Ганди 31. октобра 1984. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: