Четници 6. септембра 1941. ослободили Бању Ковиљачу: У част рођења краља Петра
1 min read
Јединице ЈВуО улазе у један од ослобођених градова у Србији
Припремио: Иван Милошевић
Генерације након Другог свјетског рата учили су комунистичку историју по којој у то вријеме на Балкану против Њемаца се нико није борио осим партизана. Од првих ђачких дана распредали су незнавеним малишанима како остали на окупаторе ни праћку нијесу дизали, док су партизани дизали устанке, ослобађали старо и младо, проносили славу Тита и његових команданата. На њиховом списку сарадника окупатора на убједљивом првом мјесту били су припадници Југословенске војске у отаџбини и њен командант генерал Дража Михаиловић. Иако су у његовом покрету већином била блиска и даља браћа, пријатељи и познананици партизана, за њих није било милости. Све је то било у служби окупатора, а њихова идеологија наносила је зла коме је год стигла, од муслимана, Хрвата и осталих. Комунистичко вођство знало је због тога како и да се освети припадницима ЈВуО, па су већину припадника црногорских одреда Павла Ђуришића, крајем маја 1945. године стријељали без суђења и на правди Бога у Словенији. Та прича и даље је у Црној Гори забрањена тема и о њој се гоори у пола гласа, а нико се не усуђује ни послије 70 година да саопшти праве податке о том догађају и комунистичком злочину.
У комунистичкој литератури јединице ЈВуО оптужене су да се никад нијесу бориле против Њемаца. У томе су били тако убједљиви да и данас има људи, који чак благонаклоно гледају на четнике, али их и даље оптужују за неборбеност и скривање по шумама и избјегавање отворених сукоба са окупатором. Наравно, истина је потпуно другачија. Већ сам писао о томе да је 31. септембра ЈВуО ослободила Лозницу, а пет дана након тога успјеха, 6. септембра, дошао је нови – ослобађање Бање Ковиљаче. Покушаћемо да у најкраћем опишемо ту битку и побједу четника, јер ваљда је вријеме да се склопе комунистички уџбеници и да почне прича о краљевим борцима и официрима који су часно поштовали заклетву дату династији Карађорђевића, а доста њих је због тога дало и животе. Наредни текст је преузет са фејсбук странице Покрета за обнову Краљевине Србије.
Битка за Бању Ковиљачу се одиграла од 1. до 6. септембра 1941. године између Равногораца и јединица немачког Вермахта за време Другог светског рата, одмах после ослобођења Лознице 31. августа 1941. Напад на Немце у Бањи Ковиљачи је била прва већа борба између Срба и Немаца, од завршетка Априлског рата. Бања Ковиљача ослобођена је 6. септембра у част рођендана Краља Петра Другог Карађорђевића.
Јадарски равногорски одред је извршио напад на Немце, којима је 3. септембра 1941. године стигло појачање, Немци су заједно са Хрватима из Босне вршили демонстративне нападе према Лозници. Међутим, Равногорцима је, такође, пристигло појачање Церског одреда, који је вршио нападе према Шапцу, са циљем да се осујети покрет Немаца према њиховом угроженом батаљону у Бањи Ковиљачи. Током ових борби Немци су први пут употребили авијацију против српских устаника у Србији. Немци су се 6. септембра 1941. повукли из Бање Ковиљаче. Током ових борби, четници су у исто време бранили прилаз према Лозници из правца Ваљева, тада је дошло до чувене битке на Завлаци. Истовремено, четници су напали Немце и у Крупњу и после тродневних борбе ослободили и ово место. У победама код Лознице, Бање Ковиљаче, Завлаке и Крупња ослобођен је већи део Подриња, што је охрабрило српске устанике. Четници су се у наредном периоду повезали са својим снагама у Шумадији, чиме су биле завршене припрема за четнички напад на Ваљево и наступ јачих четничких снага у долину Западне Мораве (Чачак, Краљево, Крушевац). Такође, Церски четнички одред у наредном периоду је наступио према Мачви са циљем напада на Немце у Шапцу.
У Бањи Ковиљачи се од почетка окупације налазио већи немачки гарнизон, најпре тенковских, потом пешадијских трупа, а од 27. августа ту се сместила главнина и штаб 3. батаљона 738. пешадијског пука 718. дивизије. Када је освајањем Лознице и Зајаче, 11. чета 3. батаљона избачена из строја, у Ковиљачи су остале 9. и 12. чета, са преко 500 војника смештених у хотелима.
Ради одбране Ковиљаче, Немци су изградили више бункера и поставили митраљеска гнезда на неколико места.
У напад на Ковиљачу кренуло је седам јадарских чета (свака по 50-60 људи), са око 400 устаника. Пре тога, на путу Лозница-Ваљево, постављено је више препрека, ради спречавања непријатеља да из Ваљева дође у помоћ својим јединицама у Ковиљачи.
Командант Церског четничког одреда, капетан Рачић пребацио је са Цера (од Прњавора до Лознице камионима), цео Одред на положаје изнад Ковиљаче и преузео команду над свим четничким јединицама.
Напад на Бању Ковиљачу почео је ујутру 1. септембра и трајао до два поподне. Устаници – четници успели су само да се приближе немачким упориштима и претрпевши велике губитке, повукли су се на полазне положаје. Увече су поновили напад, али без успеха.
Сутрадан, 2. септембра, на простору Лозница-Ковиљача, владало је затишје. Само је непријатељева артиљерија с оне стране Дрине, из Козлука, тукла четничке положаје око Ковиљаче. Један батаљон усташа пребацио се преко Дрине код Зворника и кренуо у помоћ опкољеном гарнизону у Ковиљачи. Пресреле су га чете Војно-четничког одреда Зечевић – Мартиновић и натерале да се повуче у Зворник.
Рано ујутру 3. септембра четници су предузели нови, силовит напад и у јуришу продрли у Ковиљачу са западне и јужне стране, дошавши до близу хотела „Београд“ и „Подриње“, а са источне стране приближили су се на стотинак метара до немачких положаја у парку. Ту су четници налетели на жицу у живој огради, у коју је била укључена струја, те их је доста страдало.
Напад је трајао до зоре, а онда су се четници повукли на полазне положаје. Током 3. септембра, два немачка авиона бацала су бомбе на висове око Ковиљаче. И сутрадан, 4. септембра, 12 „штука“ тукло је бомбама четничке положаје.
У међувремену, Ваљевски партизански и Војно-четнички одред Зечевић-Мартиновић, после тродневне борбе, заузели су Крупањ, а Подрински партизански одред – Богатић.
Видевши да сами не могу да ослободе Ковиљачу, четници су затражили помоћ од Подринског партизанског одреда. С тим циљем у ослобођени Богатић, 3. септембра ишао је капетан Рачић. На Ковиљачу је, из Мачве, одмах упућена 4. чета Подринског партизанског одреда, под командом Лале Станковића, а затим и ударна чета.
У ноћ 3/4. септембра одбијен је напад устаничких снага, четничких и партизанских. Те ноћи су се Немци средили, овог пута уз помоћ једне усташке јединице, која је код Козлика прешла преко Дрине и ушла у опседнуту Ковиљачу.
У ноћ 5/6. септембра извршен је последњи напад на Бању Ковиљачу, а Немци су ујутро побегли.
У борби за ослобођење Ковиљаче погинуло је 37 устаника-четника и четворица партизана.
Напад на Лозницу био је први сукоб четничких одреда Драже Михаиловића са немачким оружаним снагама, а ослобођење Бање Ковиљаче „први заједнички борбени подухват четника и партизана у Србији“. Церски и Јадарски „горски одреди“, захваљујући оружаним акцијама и сарадњи са партизанима, израсли су у то време у најјаче четничке јединице под командом Драже Михаиловића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
9. Da komandanti i polit. komesari ulože sva svoja znanja i silu da što više pridobiju uz komunističke jedinice što mlađe, ženskog pola, kako bi mogle poslužiti našim drugovima za prirodne seksualne potrebe. Ovo je potrebno u što kraćem roku učiniti, radi podizanja morala kod naših drugova prilikom presudnnh borbi. One ženske, koje bi eventualno ostale u drugom stanju treba neophodno likvidirati, pogotovo što kao takve ne bi mogle izdržati naše tako česte otstupnice, a ne smemo ih ostavljati u pozadini, pošto bi naš neprijatelj takve slučajeve dobro iskoristi u propagandne svrhe lrotiv našeg pokreta
o ovome je pisao Slobodan Vujovic koji je napustio iza rata Crnu Goru i svoj zivot proveo kao profesor u Srbiji i Vojvodini napisao vise knjiga o dogadjanju kod nas u Drugom ratu i bratoubilastvu u Crnoj Gori,pisoa je kako su na Durmitor Djilas i Moso sa drustvom poubijali par mladih partizanki pred povlacenje jer su bile truden,te posmrtnre ostatke su kasnije cetnici izvadili i izvrsili pregled istih gdje se dokazalo da su bile trudne i naravno zbog toga ubijene.
Dakle braco ,nece biti da je ovo laz sto Arso zahtijeva,seks kao predah od silnog bjezanj i placke,a onda komunisticki moral na visinu, ubiti i baciti u jamu.Bilo je to isto i u Kunovo Prisoje,manjeg naroda a vecih gresnika nego je Crna Gora nema!
Е МОЈ ПОШТОВАНИ И ЧЕСТИТИ ГОСПОДИНЕ „НИКОЛА ЗЕЦ“, МАЛО СРБСКИ РОД ЧИТА А ЈОШ МАЊЕ ЗНА О КОМУНИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНИМА!!! БОГ ВАМ СВАКУ СРЕЋУ ДАО ЗА ОВЕ ВЈЕРОДОСТОЈНЕ ЧИЊЕНИЦЕ И ДОКАЗЕ, ПА ОВА НЕЗНАВЕНА СРБЧАД НЕКА ПРИМЕ К ЗНАЊУ АКО ИХ ТО УОПШТЕ И ЗАНИМА!!! КАДА САМ БИЛА ДИЈЕТЕ, МОЈ ПОКОЈНИ ОТАЦ МИ ЈЕ ПРИЧАО И ПРИПОВИЈЕДАО О СВЕМУ ОВОМЕ!!! ЊЕГА НИКО НИЈЕ МОГАО ПРЕВАРИТИ, А ЈЕСМО ЛИ ИЗПАШТАЛИ ЗБОГ ТОГА, ЈЕСМО!!!
ГОВОРИО ЈЕ ОВАКО: „ПОБЈЕДНИЦИ“ ПИШУ ИСТОРИЈУ АЛИ ДОЋИ ЋЕ ВРИЈЕМЕ КАДА ЋЕ СЕ РАЗОТКРИТИ КО СУ БИЛИ КОМУНИСТИ И КОЛИКО СУ „КОШТАЛИ“ СРБСКИ РОД, СРБСКУ ЦРКВУ И ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРУ И У ЧИЈЕМ ИНТЕРЕСУ СУ СВЕ ТО РАДИЛИ!!!
КОМУНИСТИЧКА КОПИЛАД И ДАН ДАНАС ВЛАДАЈУ СРБСКИМ ЗЕМЉАМА И СРБСКИМ НАРОДОМ А „ОН“ (србски народ) НИКАКО ДА ОТВОРИ ОЧИ И ДА СХВАТИ КО СУ ОВИ ШТО НАС И ДАН ДАНАС РОБЕ, ЛИШЕ СРБСКОГ ПОШТЕНОГ НАРОДА, ТРАГ ИМ СЕ УТРО ДАБОГДА, ПА НЕКА САВ ГРИЈЕХ ИДЕ НА МОЈУ ДУШУ!!!
Kada čitam ovog Miloševića iznenadim se da onu Branku iz ambasade i vojvodu Paju ne zovu na paradu pobjede u Moskvu.
celosti po svim iznetim tačkama u ovoj naredbi najstrožije pridržavati, tj. postupati i pokoravati se istoj da u buduće komandanti traže ma kakvo u duhu iste objašnjenje uzimajući u obzir gubljenje za to u vremenu i da je za dalji opstanak naše organizanije vezana i sudbina celokupnog Balkana. Potpisati će lično s’ vremena na vreme kontrolisati i uveravati se na licu mesta da li komandanti u potpunosti postupaju po izdatim direktivama u vezi ove naredbe i ako u krajnjem slučaju budem utvrdio da zaisga pojedini komandanti stvar sabotiraju sa tolerancijom u korist Draže Mihailovića i njegove organizacije, za takvog komandanta ima da usledi isključivo smrtna kazna.
Mi imamo prečišćen plan po kome idemo i od koga ne otstupa-mo ni za jednu tačku.
Prijem ove naredbe s’ pozivom na gornji strogo pov. broj putem sigurnih kurira potvrditi, a komandanti po prijemu k’ znanju lično imaju da je zapale.
Smrt fašizmu, sloboda narodu.
p.z. Vrhov. Part. Komandanta
.Nač. Štaba Đen. štab. Puk.
A. JOVANOVIĆ
lreduzimao efikasne relresalije lrotiv neposlušnog srpskog naroda i njegovog vođstva.
5. Da komandanti i polit. komesari najhitnije preduzmu na svojim teritorijama sa smrtnim kaznama za sva ona lica za koja bi se i najmanje steklo ubeđenje da su protiv naše vojne i političke stvari. Za ovaj zadatak potrebno je: da komandanti blagovremeno pribave u što većem broju četničkih amblema koje staviti na raspoložene onim drugovima koji budu određivani za ova likvidiranja, s’ tim da iste upotrebe, preobuku se u četnike, upadnu u selo, poharaju ga do gole kože, i pobiju ugledne domaćine koji su naravno štetni lo našu organizaciju, Svako u selu misliće da su to četnici i da čine po naređenju njihovog vođstva represalije.
7.Komandanti imaju bezuslovno da na svojim teritorijama spreče narodu bez obzira na veroispovest, posećivanje crkava i manastira, a njihove sveštenike u koliko pojedinci ne bi ma iz kojih razloga želeli prići našoj borbi, odmah takvog likvidirati.
8.Komandanti će u najvećoj diskreciji odaslati svoje kurire (ženske) u gradove – kuriri imaju da se jave našim poverenicima sa čijim imenima komandanti raspolažu i da od trgovaca i imućnijih ljudi pod pretnjom smrtne kazne zatraže prema njihovom imovnom stanju pomoć u finansijskim sredstvima za naš pokret. U koliko se pojedina lica ne bi htela ovome potraživanju odazvati, takvu osobu javno žigosati kao okupatorskog saradnika i špijuna, a u svoje vrema nad njima izvršiti likvidaciju,
9. Da komandanti i polit. komesari ulože sva svoja znanja i silu da što više pridobiju uz komunističke jedinice što mlađe, ženskog pola, kako bi mogle poslužiti našim drugovima za prirodne seksualne potrebe. Ovo je potrebno u što kraćem roku učiniti, radi podizanja morala kod naših drugova prilikom presudnnh borbi. One ženske, koje bi eventualno ostale u drugom stanju treba neophodno likvidirati, pogotovo što kao takve ne bi mogle izdržati naše tako česte otstupnice, a ne smemo ih ostavljati u pozadini, pošto bi naš neprijatelj takve slučajeve dobro iskoristi u propagandne svrhe lrotiv našeg pokreta.
10. Komandanti na svojim teritorijama upotrebiće prinudnu mobilizaciju za sve oie mladiće od 14-18 godina koje zadržati do daljeg naređenja pri komandama s’ tim da ih pol. komesari vežbaju sa oružjem i jednovremeno obučavaju u pravcu Lenjinove nauke.
11. Da komandanti narede svojim organima da od seljaka prikupe žita, stoke i po mogućstvu što više odeće. i obuće radi snabdevanja naših jedinica.
12. Za sve sne drugove, za koje bi se doznalo da stvaraju paniku među drugovima bilo u pozadini ili pak na frontu, takve treba odmah na licu mesta streljati.
Jednovremeno objavljujem, da je vođstvo ove komande dobilo obaveštenje od strane našeg druga Staljina o tome:
a) Da naš pokret ne može snabdeti sa ubojnim oružjem i drugim ratnim materijalom, pošto ga za to sprečavaju mnogi politički razlozi.
b) Sve naše borbe i uspesi objavljivaće se redovno preko moskovskog radija, radi upoznavanja svetskog javnog mnjenja, kao i podizanja potrebnog morala i potstreka kod naših drugova.
v) Da će drug Staljin naš pokret i borbe posle završenog rata u svemu podržavati na političkom polju.
g) Čak šta više skreće nam pažnju i jednovremeno preporučuje, da cilj naše borbe i propagande isključivo bude konstruisan protiv organizacije Mihailovićeve radi potlunog uništenja tog pokreta. Ovo utoliko pre treba učiniti, pošto će jugoslovenska komunistička partija posle okončanja rata imati važan zadatak kao glavni centar na Balkanu, o čemu će ovo vođstvo blagovremeno dobiti za to potrebne direktive i uputstva direktno od strane NKVD-a.
Na kraju upozoravam sve partizanske komandante i polit. kome-sare da se bezuslovno imaju u
VRHOVNA PARTIZANSKA KOMANDA
Strogo Pov. broj 39 od 27. 12.41. g.
POLOŽAJ
Svima partizanskim komandantima i pol. komesarima na položajima. .
Ličnost Draže Mihailovića i njegov oštri duh jasno je uvideo pravo stanje stvari i znao je jasno i razgovetno da prikaže jugoslovenskim narodima a pogotovo srpskom sa kim i u kom pravcu jugoslovenski partizani vode borbu. Pored ovoga njegova ličnost i hrabrost okupila je oko sebe sveukupni srpski narod i svs najbolje borce; zbog čega moral, pouzdanje i vera u pobedu slabi svakog dana kod naših borbenih jedinica, a tim pre što svi rezultati naših dosada vođenih borbi sa četnicima, zabeleženi su kod ove komande kao posve ravni nuli. Posledice ovakvih po našu stvar poražavajućih neuspeha bez obzira na iznete činjenice odnosno autoriteta Mihailovića, vođstvo ove komande u mnogim pravcima može sa pravom prigovoriti partizanskim komandantima i pol. komesarima, a naime: što se nisu do sada striktno pridržavali komunističke ideologije i da su se u do-sadašnjim vojnim i političkim akcijama kao i u pravcu propagandističkom u svemu pokazivali kukavički i nesposobni svojih zadataka i položaja za koje su se za ove dane punih dvadeset godina spremali. Tačnije rečeno: sa njihovim radom i nesposobnošću doveli su partizanski pokret u neizbežnu situaciju, pružajući time četničkoj organizaciji većeg podstreka protiv naših borbi i daljeg našeg opstanka kao organizacije. Zbog gore konstatovanih nepobitiih fakata, ova komanda odnosio njeno vođstvo određuje za u buduće jasno svoj stav po vojnoj i političkoj liniji u slsdećem: S’ toga, a pod pretnjom smrtne kazne
NAREĐUJEM:
1. Da se komandanti i pol. komesari, oficiri, podoficiri, kaplari i vojnici svih rodova imaju bezuslovno u buduće u svim pravcima pridržavati i pokoravati komunističkoj ideologiji, sprovodeći je u što većem obimu u svima slojevima jugoslovenskih naroda. ;
2.Dražu Mihailovića i njegove vojne i političke saradnike treba što pre likvidirati (vidi naredbu ove Komande od 11. dec. 1941. g., pod strogo pov. broj 14).
3.Protiv okupatora komunističke jedinice ne mogu se boriti, zato što je okupator i suviše jak, štoje sposoban i spreman da uništi jednim zamahom našu celokupnu organizaciju, ako to njegovi interesi budu zahtevali. Snage. okupatora su vrlo jake i svaka naša borba protiv okupatora unapred je osuđena na propast.
4.Takođe i sa ustašama besmisleno bi bilo sa naše strane da se vodi ma kakva vojna akcija s’ obzirom na njihovo moderno naoružanje od strane okupatora, a drugo što ustaše u ovom po nas zgodnom vremenu istrebljuju srpski narod koji je u ogromnoj većini protiv nas. Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili sasvim uzaludno za završnu fazu borbe naše za oslobođenje kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora ima da skrše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez, naša majka. Živso SSSR! Za nas je komuniste najvažnije u gome: organizovati pokret i prikupiti snage lrotiv četnika.
Četnici su naš prvi neprijatelj, protiv koga treba upotrebiti sva moguća i nemoguća sredstva radi njihovog uništenja, jer na drugi način njihov otpor ne može se slomiti.
Da bi se kod okupatora mogao izazvati veći gnjev i reakcija
protiv srpskog naroda, komandantima stavljam u dužnost da kod svojih područja i borbenih jedinica izaberu najpouzdanije i na jhrabrije drugove kojima staviti u zadatak, da s’ vremena na vreme iz zaseda ubijaju po jednog ili više okupatorskih vojnika, kako bi okupator na osnovu toga
E smece od tebe Komito!
Koljacka smeca,piiih
Veljko Vlahović je išao u Španiju dobrovoljno. Za četnike ne bih rekao. Ponavljam pitanje : zašto je ta pobjednička i oslobodilačka vojska išal u istom pravcu u kojem Njemci i ustaše? Otkud ta potreba?
Црногорска народна војска
Кад су четници ишли у Шпанију?
E smece od portala
Ima precih kojima bi taj epitet pristajao.
Овом цг. Бетовену само да предочим а шта ће Вељко Влаховић у Шпанију, причају да је ишо да лупежа?!?!!!!
@Goran cetnik,?Spanski dzeparosi.Neki su od tih protuva bili u Portugaliji,promasili Spaniju.?Pa posle se ovde puvali kao revolucionari i da osvajaju partizanke,omorike tanke.
Izguglajte malo o četničkim “zaslugama”, selo Vranić samo 30tak kilometara od Beograda.
Или партизанске „заслуге“.Пасје гробље код Колашина.
https://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/
Bagra obična koja čak ni izgledom nije ličila na vojsku.
Где си ти то научио?
https://www.pogledi.rs/%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5/
и шта село Вранић, чак и да је то тачно, јер наслаге 70г титоистичке пропаганде доводи у питање званичну верзију, злочин је поредити убиство 60так људи са погромима Павелића и Тита који прелазе 1.000.000 људи, 99,99% невиних… таква поређења су злочин и бедан начин да се сакрију прави злочини
Није убијено 60ак људи, већ 40.
Moj grad, moji preci, ponosan na njih a ne na crvenu bagru!
Комунисти су поробљавали људе а не ослобађали!
Šta su ti oslobodioci i pobjednici radili u Sloveniji. Zašto su uopšte tamo išli? Znate li da su se u tom pravcu kretali i ustaše i Njemci?
Црногорска народна војска
@Bzthoven Isli su na zapad bezeci od komunisticke bande a ne sa ustasama i Nemcima.Ustase su pobile na prevaru jedinice Pavla Djurisica i njega samog,eto toliko o zajednickom begstvu!Sa Nemcima se povlacio Ljoric sa delom jedinica njegove straze.On nema veze sa Ravnogorcima.
Djeneral Dragoljub Mihajlovic ,ratni komandant JVO je ostao sa svojim vernim komandantima do 1946,kada su ga izdali saveznici i naravno crvenoaarmejci podrzali njegov odstrel.Djeneral je po kazivanju njegovih boraca, kasnije rasutih po celom svetu,u zadnjem obracanju svojim junacima koji su bili veoma iznureni i izdani rekao:—-Idite deco,spasavajte se ,ja necu i ne mogu.
Uz suze i jecaj oprastali su se jedni od drugih.Toliko o tome.Uostalom ne pisem ovo kao odgovor Betmenu ,nego kao dopeinos da se ti mucenici srpski ne ljagaju i blate.Srbija se oduzila sto ih je izjednavila sa antifasistickim pokretima 2 rata.
Betoven je krmak!!
Povlačili se od komunističke zla. A što se tiče ustaša veliki broj je oberučke prihvaćen u partizanske redove a kasnije u Oznu i Udbu, tako da Srbi i po završetku rata nisu imali mira od tog zla.,a posebno porodice koje su imale nekog u četnicima.
Aj dajte nekom subnorovcu da pise malo pa da nam kaze koja su to mjesta titoisti oslobodili i kad
I kad su napadali svabe
Sami bez pomoci jv
Cetnicima se do dana danasnjeg nanosi zlo posebno u NDCG od vlasti, ali i od nekih nesrecnika koji ih kao brane polusvjesni, pijani i neznaveni.
Четници су били поштена и дисциплинована војска са добром организацијом.Зато је моја туга огромна када неки крезуби и пијани људи фасцинирани комунистичком пропагандом иду на Равну Гору са ножевима у зубима.Нису нам ни потребни комунисти када имамо такве провокаторе на Равној Гори који својим понашањем скрнаве то свето место…
то је била званична, обучена и једина легална војска а право име јој је било ЈВуО, док је четништво било начин борбе с обзиром на однос снага према непријатељу. Четништво је српска реч за данашње „српске“ речи партизан и герилац.
Намера титоиста је очигледна – укинути им легитимитет и дати им дивљачки изглед.
Не треба Чича и његови команданти да се поистовећују са лажним четницима и америчким плаћеницима из 90-их!