ЦГО: Незаконитости видљиве и ДРИ-у остају невидљиве за тужилаштво

Центар за грађанско образовање (ЦГО) указује да одређени закључци из Извјештаја о ревизији Годишњег финансијског извјештаја Државне изборне комисије (ДИК), коју је спровела Државна ревизорска институција (ДРИ), потврђују постојање бројних нерегуларности у пословању ДИК-а, казао је сарадник на пројектима у програмима ЦГО Дамир Суљевић.

Како је исртакао, евизија финансијског пословања ДИК-а за 2020. годину био је један од приједлога ЦГО-а упућен Сенату ДРИ.а, који је и донио одлуку да рад овог тијела уврсти у план редовних годишњих ревизија.

“Извјештај ДРИ-а потврђује недомаћинско управљање новцем пореских обвезника у овој институцији, али и значајне повреде позитивних прописа од стране тог тијела. Стога је ДРИ донијела позитивно мишљење у односу на Годишњи финансијски план ДИК-а за прошлу годину, али и условно мишљење на усклађеност пословања ове институције са прописима. ДРИ захтијева да ДИК у року од 30 дана донесе план активности за реализацију упућених препорука, као и да у року од шест мјесеци обавијести ДРИ о спроведеним препорукама”, наводи Суљевић.

Забрињава чињеница да је, како наводи, и поред идентичне аргументације коју је ЦГО приложио Специјалном државном тужилаштву (СДТ) кроз кривичне пријаве, СДТ донио одлуку о одбацивању најмање двије од три такве пријаве, оцјењујући како у њима нема елемената кривичног дјела које би се гонило по службеној дужности.

“Један од посљедњих случајева одбацивања кривичне пријаве односио се на закуп пословних просторија у хотелу Хилтон за изборни период од прошле године, када је из буџетских резерви за свега око два мјесеца извојено чак 70.000 еура за закуп просторија овог хотела”, додаје Суљевић.

Напомиње да је тада ЦГО упозорио јавност како је овај поступак спроведен уз игнорисање одредби Закона о јавним набавкама, који је обавезивао на спровођење тендерске процедуре за закуп хотелских капацитета, “јер су осим закупа просторија у овом случају биле укључене и додатне услуге”.

“ЦГО је тада скренуо пажњу да уговор о закупу пословних просторија закључен са овим хотелом не одговара природи овог посла, нити је овјерен у складу са Законом о облигационим односима, што води ка његовој ништавости. Сходно томе, у заблуду је доведена и Влада Црне Горе која је донијела одлуку о издвајању средстава из буџетских резерви за ову сврху на основу таквог уговора. ДРИ идентификује исте те мањкавостима и наводи како је увидом у испостављене фактуре утврђено да су осим закупа сале, предмет набавке биле и услуге хране и пића, које нијесу изузете од примјене Закона о јавним набавкама”, истакао је Суљевић.

Према његовим ријечима, имајући у виду и да су цијене на дневном нивоу различите, мишљење је да се не ради искључиво о закупу већ и о додатним услугама, што се није могло подвести под изузећа од примјене закона, већ да се морао спровести адекватан поступак јавне набавке и сходно томе одабрати најповољнија понуда.

Нажалост, поручује, ово није изолован случају избјегавања процедуре јавних набавки од стране ДИК-а.

“На примјер, ДИК је набавку столњака, застава, услуге штампања приручника за обуку бирачких одбора и набавке другог материјала, супротно закону третирао као набавку изборног материјала за који није обавезна тендерска процедура”, оцјењује Суљевић.

Поручује да поред неусклађености пословања са Законом о јавним набавкама, ДРИ је оцијенила и како постоје одређене неусклађености пословања ДИК-а са Законом о зарадама у јавном сектору, Законом о државним службеницима и намјештеницима, Законом о избору одборника и посланика, Законом о раду, Уредбом о накнади трошкова запослених у јавном сектору, као и Законом о управљању и унутрашњм контролама у јавном сектору.

“ДРИ оцјењује како се у ДИК-у не води евиденција присутности запошљених, чиме није обезбијеђен доказ о прековременом раду, али и како ДИК нема интерну процедуру за обрачун и исплату зарада”, додаје Суљевић.

Напомиње да из ДРИ-а наводе и како у уговорима о допунском раду, у вриједности од 22.100 еура, које је ДИК закључивао са својим запошљеним нису наведени подаци о радном времену, нити су прецизно дефинисани послови који се требају обавити, као ни начин њиховог обављања.

“Није наведено ни ко је задужен за контролу/надзор над извршењем уговорених послова, а није предвиђена ни обавеза извјештавања о завршеним пословима. Одлуком о утврђивању накнада за рад у ДИК-у одређене су и накнаде по више основа, и то накнаде за присусутво на сједницама Комисије, мјесечне накнаде за рад у Комисији и накнаде за рад у ДИК-у од дана расписивања избора до дана утврђивања коначних резултата избора, што ДРИ налази као спорно, а што је и ЦГО проблематизовао раније”, сугерише Суљевић.

Напомиње да се ЦГО обраћао ДИК-у захтијевајући да се ова одлука стави ван снаге, а након игнорисања од стране ДИК-а, упућена је иницијатива буџетском инспектору Министарства финансија, који није ни именован током мандата претходне Владе.

“ДИК који располаже са два возила није донио одговарајући акт којим би се уредио начин њиховог коришћења, а и поред тога што је у ДИК-у већ постојало систематизовано радно мјесто самостални референт-возач, описане послове вршило је лице ангажовано по уговору о дјелу, што је у супротности са законом. У ДИК-у не постоји ни интерни правилник којим би се регулисало право на коришћење средстава репрезентације, за које су раније издвајане веће суме, а нису утврђени ни лимити потрошње мобилне телефоније за кориснике, као ни услови по којима се запошљеном одобрава плаћање школарине”, наводи Суљевић.

ДРИ констатује да је ДИК током 2020. године неуредно водила евиденцију о повјереним средствима општинским изборним комисијама, иако је то била дужна.

” ДИК није утврдио начин, нити је вршио контролу употребе средстава које су уплаћиване општинским изборним комисијама, а општинске изборне комисије нису достављале ДИК-у захтјеве за додјелу средстава у којима је била извршена спецификација укупних трошкова. У односу на ангажовање 10 службеника Скупштине Црне Горе сходно Споразуму о стручно техничкој сарадњи, а на пословима обраде потписа потписа подршке и других сродних послова, ДРИ и ту налази неправилности. Наиме, ДРИ нотира како споразумом није утврђено право на накнаду за пружање стручне и техничке помоћи. Истиче и како су се износи накнада за наведене послове кретали од 500 до 5.000 еура, за послове који су трајали 17 и 24 дана, али и како су накнаде у појединим случајевима биле различите за исто вријеме трајања уговора и исти опис посла” појашњав Суљевић.

У вези са овим питањем, ЦГО је током прошле године иницирао надзор од стране Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛП) због сумње у незакониту обраду личних података грађана, што је АЗЛП у предметном случају рјешењем и утврдила, док је поступак по поднесеној кривичној пријави СДТ-у у току.

“ЦГО изражава наду да ће и ово бити инструктивно Скупштини Црне када се буде опредјељивала за новог предсједника ДИК-а. Нови предсједник би морао бити професионалац, спреман да се без партијских оптерећења посвети овим питањима и позиционирању ДИК-а као институције која неће бити препозната по аферама и спорним, политички обојеним, одлукама већ по стручности и интегритету који уважавају сви актери”, закључује Суљевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: