ЦГО: Самохвалоспојеви руководства УЦГ не могу демантовати чињенице

Самохвалоспојеви руководства УЦГ не могу демантовати чињенице, саопштила је данас извршна директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић. Она је нагласила да је УЦГ једини универзитет који нема софтвер за откривање плагијата, као и да је познао много случаја плагираних радова међу којима и случај са магистарском тезом бившег директора Управе полиције Веселина Вељовића. Из ЦГО-а су апеловали на новог министра просвјете Дамира Шеховића, да учини све што је у његовој моћи, да се заустави уру

Саопштење преносимо у цјелости:

Центар за грађанско образовање (ЦГО) одговорно указује на друштвене девијације које детектује и покушава својим дјеловањем испровоцирати ваљану институционалну реакцију, али и дјеловати конструктивно у правцу унапријеђења постојећег законодавног оквира и лоших пракси. У том контексту је урађена и студија „Академска част на црногорски начин – плагијати у Црној Гори и њихово (не)процесуирање“, а која је изазвала хистеричну реакцију руководства Универзитета Црне Горе (УЦГ).

Напор који је УЦГ уложио у 2016. како би сакрио све тражене информације од ЦГО-а и игнорисао озбиљне проблеме на које је ЦГО указивао, уз пратеће нимало часне радње у покушају дискредитације рада ЦГО-а, обрнуто је пропорционалан уложеном напору и времену за превенирање, сузбијање и процесуирање плагијата академског особља и студената на УЦГ. И то плаћају грађани Црне Горе који о раду УЦГ, са самог сајта УЦГ, мало могу сазнати ако апстрахују самохвалоспјеве руководства УЦГ, на челу са ректорком Радмилом Војводић.

Рад ЦГО-а на ову и остале теме је јавно доступан, а колико су наши налази мериторни показује чињеница да питање корупције у образовању, које је ЦГО покренуо прије осам година, има данас своје мјесто у релевантним међународним извјештајима, укључујући и оне Европске комисије, али и у сходним националним документима, чиме је борба против корупције у образовању постала прописана обавеза.

Прије осам година, добили смо прве пријетње и етикете да измишљамо овај проблем ради „гранта”, а вријеме је показало да нијесмо измислили проблем, него да смо га чак потцијенили у обиму.

Вријеме није промијенило на критике затворену свијест која живи у руководству УЦГ. Зато им поручујемо да нема потребе да нам поново пријете да ће нас тужакати донаторима и партнерима и позивамо да то што прије учине. Не би било први пут да те методе користе. Успут, било би добро да руководство УЦГ и њихови штићеници изнесу јавно и друге пријетње које посредно долазе до нас, како бисмо ми онда имали правни основ за даље процесуирање. Но, за то треба много више храбрости него за непотписано пропагандистичко саопштење…

На страст УЦГ да све неистомишљенике омаловажава одговорићемо чињеницама.

Прво, УЦГ је једини државни универзитет у региону који нема софтвер за откривање плагијата, иако се његово увођење обећава већ годинама.

Друго, питање плагирања се односи на све радове који за резултат имају верификацију надлежних на УЦГ и посљедично одређена звања, почев од семинарских, преко магистарских до докторских, а не само на докторске како се имплицира у саопштењу УЦГ. И до сада је било примјера о плагирању радова на УЦГ а никакве реакције надлежних органа. Јавности је познат случај са магистарском тезом бившег директора Управе полиције Веселина Вељовића, али УЦГ мисли да се на то заборавило.

Треће, истина је да је ЦГО поднио документацију о докторату Велимира Ракочевића и Правном факултету Универзитета у Београду ради утврђивања њене аутентичности, с обзиром да је одбрањена на истом.

По сазнањима ЦГО-а, Правни факултет у Београду је започео радње у процесу формирања те комисије али их је обуставио кад је добио обавеијештење из Подгорице да је таква комисија у Подгорици формирана. У допису Правног факултета у Београду, бр. 740/6 од 29.6.2016, декан проф. др Сима Аврамовић, потвђује ЦГО-у да нијесу формирали комисију за испитивање навода о плагијату докторске дисертације Велимира Ракочевића „јер смо од Правног факултета Универзитета Црне Горе добили допис у коме нас обавештавају да су формирали експертску међународну комисију за проверу оригиналности, самосталности и научног доприноса докторске дисертација г-дина Велимира Ракочевића”. Аврамовић је ЦГО-у уз ово доставио и допис Велимира Ракочевића, у којем га Ракочевић обавијештава да је Правни факултет под његовим руководством формирао комисију за провјеру аутентичности његовог рада. Сада се руководство УЦГ прави да не зна за ову информацију па оправдава своје непоступање наводним чекањем одговора из Београда, а за који зна да неће стићи.

Четврто, за руководство УЦГ нијесу проблем оптужени за плагијате, него медији и НВО који се баве овом темом, па покушава поништити и та истраживања етикетирајући их као симулирана. Но, на жалост УЦГ, та су истраживања покријепљена чињеницама, документима, изјавама релевантних страна, документацијом која недвосмислено свједочи о несавјесном поступању институција, конкретно у овом случају УЦГ, а које производи дугорочно несагледиве штетне посљедице. Уколико УЦГ коначно почне радити на успостављању принципа академске честитости несебично ћемо са њима подијелити наше истраживачке вјештине, критеријуме препознавања плагијата и неетичког понашања, пошто УЦГ у свом саопштењу признаје да им мањка знања у тој области.

Пето, Етички кодекс УЦГ се односи на све оне који су запошљени или студирају на УЦГ. Одбијање предсједника Суда части, Дражена Церовића, из наводних формалних а потпуно неутемељених разлога да прихвати приједлог ЦГО-а да процесуира случај Ракочевић је израз недостатка интегритета да ради свој посао. Предсједник Суда части има дужност, по истом том Етичком кодексу, и да сам указује на случајеве научног непоштења својих колега, што такође није урадио. Додатно, Суд части крије базичне информације о свом раду због је ЦГО поднио жалбу Агенцији за слободан приступ информацијама, па је нејасна тврдња Из саопштења УЦГ о некаквој “коректној комуникацији” ЦГО-а са Судом части.

На бројне конструкције о питањима које нијесу биле предмет анализе ЦГО-а, нећемо одговарати да би задржали фокус који управо УЦГ избјегава, али остајемо отворени да у неком јавном простору директно сукобимо мишљења о свему.

Коначно, нико не може УЦГ дезавуисати као његово руководство. Али, није јавни интерес да то руководство настави са таквим радом, које је поред свега наведеног резултирало тиме да ове године 47% грађана цијени да је корупција присутна на УЦГ, што је за чак 18% више него прије четири године, као и да је УЦГ у 2016. пао за 647 мјеста на Webometrics листи универзитета (сада је на 2997 мјесту) у односу само на 2015. (тада је био на 2350 мјесту). Колико је УЦГ као државни универзитет у том погледу далеко не само од универзитета развијених западних држава, већ и од региона, показује чињеница да је на истој листи Универзитет у Љубљани на 286 мјесту (2711 мјеста испред УЦГ), Универзитет у Загребу на 479 мјесту (2518 мјеста испред УЦГ) а Универзитет у Београду на 536 мјесту (2461 мјеста испред УЦГ).

Из свега горе наведеног, ЦГО апелује на новог министра просвјете Дамира Шеховића, да учини све што је у његовој моћи, да се заустави урушавање ове најстарије високошколска установе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: