Чије је наше наслеђе: Хрвати и ХНВ „не дају“ Бокељску морнарицу
1 min read
Бокешка морнарица
Бокељска морнарица ове године прославља 1.210 година постојања а нека питања у јавности и даље изазивају оспоравања и недоумице. Последње у низу односе се на њену кандидатуру за УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства.
Црна Гора је, према ријечима адмирала Морнарице Антуна Сбутеге самостално кандидовала Морнарицу, уз истицање у Номинационом досјеу да је ријеч о културном добру државе Црне Горе, коју баштине доминантно католици, Хрвати, а затим и Црногорци и припадници осталих националности на простору Боке которске. Он је истакао да је највећи успјех Бокељске морнарице у задња два вијека номинација за УНЕСКО, првог нематеријалног добра Црне Горе.
Према његовим ријечима, УНЕСКО је обавијестио да је номинација технички задовољила и да је у процедури процјене.
„Вјерујемо да ће на Комитету УНЕСКО-а за нематеријалну баштину у децембру ове године у Боготи, Морнарица коначно бити уписана на Репрезентативну листу. То ће имати огроман значај за промоцију Морнарице, али и Црне Горе у свијету. Увјерен сам да ће то бити значајно и за свијет који ће открити изузетне вриједности Морнарице”, казао је Сбутега истичући да су реакције из Хрватске биле непримјерене, претјеране и без валидних аргумената.
Са друге стране, Хрватска и Хрватско национално вијеће у Црној Гори и даље отежавају црногорску кандидатуру код УНЕСКО-а. Иницијатива Црне Горе прилично је узбуркала хрватску јавност, па се расправа, поред Скупштине Црне Горе, преселила и у Хрватски сабор.
“Ми заиста немамо потребе да нас неко са стране учи ко смо, ми смо то добро научили у току 1.210 година. Заједничка номинација није била могућа и зато јер Морнарица није из Хрватске добила званичну понуду за заједничку кандидатуру, а прије свега јер аргументи који су истицани о нашој историји и идентитету нијесу истинити. То нас не брине јер смо увјерени у валидност кандидатуре и наших аргумената. Морнарица је старија од држава и нација на овом простору, па је у току вјекова акумулирала драгоцјено искуство, вриједности и стекла колективну мудрост, захваљујући којима је издржала бројне драматичне историјске провјере, па ће и ову”, појасниоје Сбутега за Побједу.
Бокељска морнарица је основана 13. јануара 809 године, приликом доласка реликвија Св. Трипуна у Котор и нераскидиво је везана за његов култ и град Котор.
“Она је послије Цркве, најстарија постојећа институција у Црној Гори и најстарија постојећа поморска организација на свијету и по томе јединствена. Баштиник је изузетне историјске меморије, традиције, моралних, духовних и културних вриједности. Морнарица је учествовала у обиљежавању 100 година од побуне морнара у Боки и гостовала у иностранству, у Пирану и Трсту”, истакао је Сбурега.
Улога бокељске морнарице
Завршетак Првог свјетског рата донио је драматичне догађаје у којима су се око преузимања моћне аустријске флоте стационаране у Арсеналу борили Краљевина Италија и Народна вијећа која су тражила њихову предају Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Потписивање записника о примопредаји аустро-угарске флоте у Пули, Шибенику и Боки Которској обављено је 31.октобра на бојном броду „Вирибус Унитис“ у Пули. Поред осталог, у документу је и клаузула: „Царска и Краљевска флота заједно са материјалом и залихама, предаје се овим записником Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба уз изричито придржавање права власништва несловенских држава до сада постојеће Аустроугарске монархије.
У руке Југословена у Боки тада је прешла комплетна импозантна аустро-угарска војна база у Боки и флота што се овдје затекла а чинила су је три бојна брода , оклопни крсташ Санкт Георг, стражарски брод Кронпринз Ерзхерзог Рудолф, обалска оклопњача Монарцх, четири крстарице , три разарача, 17 торпиљарки и седам подморница. Поред њих ту је било и 13 реморкера, пет мањих транспортних пароброда, два плутајућа дока, по три хулка и понтона, док је у Кумбору предата хидропланска база са шест хангара и 47 хидроавиона.
Аустро-Угарска ратна морнарица престала је да постоји и прије званично потписаног примирја у Првом свјетском рату, прије него што су у Боку Которску копненим путем дошле прве јединице српске војске и прије него што је у залив 5.новембра 1918. упловио први ратни брод снага Антанте –француски разарач „Кабyле“.
Которска морнарица је укинута за вријеме француске владавине Боком 1807-1814 године. Обновљена је у току једног вијека аустријске владавине под називом “Племенито тијело Бокељске морнарице“ и 1874 године је добила нови статут, на италијанском језику.
Изгубила је војне функције, сачувавши војну организацију, и постала меморијална организација. Обновљена је 1934. под називом Бокељска морнарица и добила нови статут.
У периоду од 21.децембра 1919. до краја јануара 1920. Италијани и Французи из Тивта и Боке одвукли су преостале веће и модерније заплијењене бивше аутроугарске бродове. Ипак до окончања Версајске мировне конференције и договора о подијели ратног плијена, Краљевина СХС је у Тивту 1921. године, преузела само 12 торпиљарки и неколико застарјелих помоћних бродова. Све остало, разграбљено је и отишло пут Италије, Француске, Велике Британије и САД.
Прочитајте још:
Смета им прослава ослобођења Боке, а ћуте на хрватско отимање културне баштине (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Antun Sbutega je potpisao pismo banu Jelacicu u kome se kaze da je Boka slavenoserbska. Sbutege menjaju naciju iz generacije u generaciju.
A slavile ste pad Lovcena!!Sluge AUgarske!!
Znaju svoju istoriju od 1210 godina od kojih su 1000 bili Srbi.