ИН4С

ИН4С портал

Цијене некретнина у Београду достигле астрономске цифре

Један од главних разлога за то зашто су цијене високе је то што људи који имају девизну штедњу због ниских каматних стопа и несигурности рачунају да им се више исплати да купују некретнине па да их рентирају.

Илустрација (Фото: Б92)

Цијене некретнина у Београду обарају све рекорде, а највећа је тражња је за непокретностима у новоградњи.

Тако, у центру града квадрат достиже чак 4.500 евра, а на најелитнијим локацијама и 5.000.

Шта све „зида“ цијену станова, који је разлог поскупљења, да ли ће се тренд раста наставити и какав је однос понуде и тражње?

„Станови су тржишна категорија, ако је већа потражња од понуде, нормално је да цијене скачу“, каже за Прву ТВ потпредсједник Грађевинске коморе Горан Родић.

Према његовим ријечима, инвеститиори који граде подешавају своје цијене према куповној моћи становништва да би могли да продају квадрате, а један од главних разлога за то зашто су цијене високе је то што људи који имају девизну штедњу због ниских каматних стопа и несигурности рачунају да им се више исплати да купују некретнине па да их рентирају.

„У Београду је још увијек доста велики прилив становништва, око 10.000 нових станара годишње, а јако стар стамбени фонд, па доста људи продаје стари стан, диже доста повољне кредите и купују нове станове“, додаје Родић.

„Мислим да се на тржишту не ради о буму, већ о тренду, јер смо 2000. имали просјечну цијену квадрата од 50.000 динара у Београду, 2005. отишла је на 75.000, 2010. на 175.000, онда је 2015. можда мало пала, а сада имамо цијену од 200.000 динара“, рекао је предсједник Асоцијације српских архитеката Слободан Малдини, наводи Б92.

Он тврди да на цијену утиче и то што поједници немају гдје да уложе средства јер се ријетко ко одлучује да уложи у производњу већ то радије чини купујући стан као нешто сигурно.

„Мислим да станови нису прецијењени, то диктира тржиште“, каже архитекта Милутин Фолић. „Нама недостаје још много квадрата да се изгради, како би цена квадрата могла да се усклади са куповном моћи становништва“, додаје Фолић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy