Cilj je smeniti Vulina pre posete Šojgua?

Piše: Igor Damjanović

Možda Krik ima pravo optužujući Vulina za korupciju, ali šta nam govori to što nikog od glavnih nosilaca korupcije u Srbiji od 2000. Krik ne pominje.

Ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu moglo bi se zameriti štošta, možda čak i to što se prihvatio ministarskog mesta u vladi kojom predsedava Ana Brnabić. Takođe ni objašnjenje kako je došao u posed spornog stana ne zvuči uverljivo. Međutim, da li su okolnosti pod kojima je ministar odbrane pre više od pet godina godina rešio svoje stambeno pitanje najveći problem i prestup u državi Srbiji?

Ukoliko se pogleda sajt organizacije Krik (mreže za istraživanje kriminala i korupcije), može se naći 33 teksta u kojima se pominje ime Aleksandra Vulina. Ime jedne od najbogatijih udovica Evrope Ružice Đinđić, recimo, ne pominje se, čak ni posredno ni u jednom materijalu objavljenom na sajtu Krika. Odakle Ružici Đinđić višemilionska imovina i pod kojim oklonostima je stečena, navodne istraživačke novinare Krika do sada nije interesovalo. Javni interes ispitivanja porekla imovine udovice pokojnog premijera je višestruk, jer bi utvrđivanje osnova i legalnosti njenog sticanja možda moglo da pogura i istragu o političkoj pozadini likvidacije Zorana Đinđića, koja godinama tapka u mestu.

U materijalima Krika nijednom nije pomenut ni Miroljub Labus. Njegova basnoslovna imovina stečena za šest godina obavljanja visokih državnih funkcija u saveznoj i republičkoj vlada nije zainteresovala ovu organizaciju. Ispada da to kako je čovek rešio stambeno pitanje pet godina pre stupanja na dužnost ministra odbrane za navodne istraživače Krika neuporedivo veći problem od milionske imovine tvorca sistema privatizacije, koji je srpsku industriju razorio u većoj meri nego nemački okupator i NATO agresor zajedno. Labusov partijski šef Mlađan Dinkić na portalu Krika pominje se u sedam različitih sadržaja, ali samo kao sporedni akter u objavljenim vestima i obrađenim temama.

O Čedi ni glasa, o Zorani takođe

Ni za ostale ministre i funcionere bivšeg DOS, koji su posle Petooktobarske obojene revolucije za kratko vreme stekli milionsku imovnu, Krik nije pokazao interesovanje. Tako, recimo, Gorana Pitića Krik pominje uopšte, jednog od bogatijih Vojvođana Nenada Čanka takođe, a Aleksandar Vlahović je pomenut samo u intervjuu člana Saveta za borbu protiv korupcije, i to daleko od negativnog konteksta.

Čedomir Jovanović je pravo sa univerziteta preko šefa poslaničke grupe DOS uskočio u fotelju potpredsednika Vlade Srbije. Danas je jedan od najbogatijih lidera bivšeg DOS. U sadržajima na sajtu Krika pomenut je ukupno četiri puta, dvaput kao sagovornik u političkim temama i dvaput kao sporedni akter tekstova. U portfoliju Jovanovićeve milionske imovine nalaze se vlasnički udeli u nekadšnjem poljoprivrednom gigantima Fidelinki i drugim preduzećima koja se bave proizvodnjom hrane.

Portal Vidovdan pre nekoliko meseci pisao je da austrijska Hipo banka Jovanoviću i Ružici Đinđić dala sumnjivi kredit od neverovatnih 21,8 miliona evra. O kreditu vrednijem 100 puta od Vulinovog stana na Kriku nema, naravno, ni slova.

Da li je istraživačko novinarstvo podrazumeva, na jednoj strani, ignorisanje ljudi čija sumnjivo stečena imovina teži stotine miliona evra, ličnosti tokom čijeg je obavljanja javnih funkcija Srbija opljačkana za milijarde, strateški resursi devastirani i predati na upravljanje tajkunima i strancima, dok se, sa druge strane, objavljuje desetine sadržaja o tome kako je čovek rešio stambeno pitanje pet godina pre stupanja na ministarsku dužnost?

Aktivnosti Krika i ostalih NVO finansiranih zapadnim grantovima su sve samo ne istraživačko novinarstvo. Oni prihvataju ulogu batine svojih finansijera i njihovih obaveštajnih službi za disciplinovanje neposlušnih i nepodobnih ministara. Pored finansijske, zapadni centri moći ovim organizacijama obezbeđuju i institucionalnu podršku od strane agenata uticaja unutar srpske vlasti. Stoga ne bi trebalo da čudi da se kao glavni zaštitnik Krika pojavljuje upravo Zorana Mihajlović, senka američkih ambasadora Kirbija i Skota u dve poslednje srpske vlade.

Protiv srpsko-ruske saradnje

Očigledno je da je jedan od nepodobnih državnih funkcionera Aleksandar Vulin. Zapadnim centrima moći izgleda smeta posebno sada kada je stupio na dužnost ministra odbrane, kada proces nabavke značajnog ruskog arsenala naoružanja ulazi u završnu fazu, što predstavlja najozbiljnije naoružavanje neke vojske na Balkanu još od sredine 80-tih godina prošlog veka. Takođe, afera protiv Vulina pokreće se četiri nedelje uoči posete ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, koji u zvaničnu posetu Srbiji dolazi 20. oktobra, baš na Dan oslobođenja Beograda. Mihajlovićeva, Krik i ostali bili bi verovatno najsrećniji da Šojgua umesto Vulina na mestu ministra odbrane dočeka bivši major Vojske Srbije M. V. – poznatiji pod nadimkom Helena, iz vojske svojevremeno izbačen zbog sklonosti ka nošenju ženske odeće.

Istraživačko novinarstvo, koje podrazumeva konstantnu proveru porekla i okolnosti sticanja imovine državnih funkcionera, dragoceno je u svakom društvu. Međutim, ono što se prodaje pod firmom istraživačkog novinarstva, a direktno zavisi od zapadnih grantova i deluje po instrukcijama zapadnih obaveštajnih službi, predstavlja društveno štetnu delatnost, čiji cilj nije iskorenivanje korupcije i kriminala, već uklanjanje Zapadu nepodobnih državnih funkcionera.

Preuzeto sa portala: Novi standard