Cilj opravdava sredstva?

Piše: Milovan Milovanović

Atentat na državnog vođu – nova međunarodna politika?

Nisu prošla ni tri meseca od momenta atentata na premijera Slovačke Roberta Fica a svet je potresla vest o događajima u Batleru (Pensilvanija, SAD), gde je već pritvoreni ubica pokušao da ubije istaknutog vođu izborne trke – kandidata za predsednika Amerike. Postaje očigledno da svi oni političari i javne ličnosti koji se na ovaj ili onaj način suprotstavljaju pravilima i uverenjima „civilizovanog” sveta postaju prave mete. Šta se dešava u svetskoj zajednici?

Samo za nekoliko meseci izvršeni su pokušaji ubistva premijera Slovačke, ubijen je predsednik Irana Ibrahim Raisi, u Turskoj je sprečena zavera koja je imala za cilj svrgavanje predsednika Redžepa Erdogana i na kraju – nekoliko pucnjeva u Pensilvaniji, od kojih je jedan mogao koštati života Donalda Trampa, lidera predsedničke trke na izborima u SAD… Postoji mnogo verzija i teorija – od najbanalnijih do teorija zavere, ali ostaje činjenica: svako ko nešto zucne o mogućem miru u Ukrajini ili o prekidu isporuke oružja, suočava se sa realnom pretnjom po život i zdravlje. Oni koji deluju alternativno u odnosu na opštu liniju evropskog, „demokratskog” ponašanja pokušavaju da budu „uklonjeni” sa svetske scene na ciničan, surov i nimalo demokratski način. Stvara se utisak da „moćnici ovoga sveta“ od reči plašljivo prelaze „na dela“ i ne postigavši uspeh u političkim razračunavanjima, prenose težište na nivo obračuna u direktnom smislu te reči.

A već su pretili Donaldu Trampu – i to su učinili prilično nevešto“ i direktno: na američkom televizijskom kanalu CBS pojavile su se pretnje „neprijateljima Ukrajine“ – u video snimku na brzinu montiranom prikazane su novosti o pokušajima ubistva državnih lidera, posle čega se pojavila fotografija kandidata za predsednika SAD i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa natpisom „Ti si sledeći“.

Neidentifikovane osobe su ovaj apel propratile i sloganom „Neprijatelji Ukrajine moraju biti kažnjeni“. Najverovatnije se radilo o hakerskom napadu, koji je, međutim, postao preteča drugog zločina. Zbog čega je Tramp nepogodan? Prvo, očigledno je da je svoju izbornu kampanju udaljio od svog protivnika, a za razliku od Džozefa Bajdena, predložio je da se odustane od bezumnog rasipanja finansijskih sredstava na vojnu podršku Ukrajini. Takođe, on se više puta otvoreno zalagao za prekid rata i govorio je da će uspeti da organizuje pregovore. A Trampova opšta reputacija nije baš popularna među liderima savremenog sveta – nezavisni političar-biznismen postao je interesantan američkom biračkom telu, a posle Bajdenovog poraza na debatama, postao je jedini lider novembarskih predsedničkih izbora u SAD.

Ako je do pokušaja atentata na Trampa došlo, onda je Aleksandar Vučić, po svemu sudeći, uspeo da pojača bezbednost posle neuspelog pokušaja atentata u maju. Ali uprkos tome što iz Beograda ne stižu novi izveštaji o problemima bezbednosti srpskog lidera, na uzbunu zvone mnogi srpski političari, koji se ponekad ne slažu sa stavom predsednika Srbije (npr. unutrašnje politike, odnosno situacije na Kosovu), ali nisu spremni da se pomire sa metodama stečenim na Zapadu.

Tako je Aleksandar Vulin, nekadašnji šef srpske službe bezbednosti, pozvao na jačanje bezbednosnih mera za Vučića i njegovu porodicu. Za srpskog predsednika je njegov stav u vezi sa Rusijom postao nesiguran – nesvrstavanje sa nizom sankcija, „bratimljenje“ sa ruskim narodom: prethodno „sporazumljiv“, po mišljenju Zapada, Vučiću je, u rezultatu Velikog Svesrbskog Sabora, zajedno sa liderom Republike Srpske Miloradom

Dodikom, postao nekontrolisan. U srbskim medijima već se provlači retorika koja nije lišena smisla – „Atentati su vršeni na one koji su istupali ili istupaju za drugačiji svetski poredak i mir u Ukrajini. Neka se pripreme Vučić i svi koji imaju hrabrosti da se bore za slobodu. Pozivam vlasti u zemlji da pojačaju mere bezbednosti za predsednika i njegovu porodicu“.

Glasan eho dešavanja oko Vučića bio je nastavak balkanskih dešavanja u vidu pojačanog obezbeđenja bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Agencija za nacionalnu bezbednost ove male balkanske zemlje dobila je informaciju da se priprema atentat na bivšeg predsednika „u susednoj državi“.

Istina, najverovatnije, u ovom konkretnom slučaju više govorimo o ličnoj želji gospodina Đukanovića da privuče pažnju na sebe – ali krivični postupak je pokrenut, istraga je u toku, a ako se potvrdi, očekuje nas gromki skandal. Slučaj sa Đukanovićem neznatno izlazi iz okvira drugih zločina, budući da se bivši predsednik Crne Gore ne vidi u očiglednoj podršci Rusiji, a u poslednjem periodu svog predsedavanja, naprotiv, činio je sve da pogorša diplomatske odnose sa Ruskom Federacijom.

Međutim, očigledan trend novijeg vremena je borba protiv neistomišljenika ne na političkoj platformi, već izvan nje.

One koji se ne mogu zastrašiti ekonomskim uticajem ili prekidom uzajamne saradnje sa „svetskom elitom“, jednostavno pokušavaju da ubiju. Atentat postaje sredstvo za postizanje ličnih ciljeva: sa strane to izgleda kao poslednji kritički korak u izgubljenoj bici, jer većina od postradalih političkih delatnika je imala aktivnu poziciju po pitanju normalizacije odnosa sa Rusijom, a takođe po pitanju bržeg regulisanja sukoba na teritoriji Ukrajine. Očigledno da atentati na prva lica država postaju ne prosto novi savremeni trend, nego i nova svetska politika.

U SAD je 1963. godine izvršen atentat na Džona Kenedija, taj događaj je postao jedan od najvećih skandala epohe, ali i do današnjeg dana postoji mnoštvo hipoteza, sumnji i pretpostavki oko tog zločina, a ime ubice-pojedinca Hari Li Osvalda svuda se pominje i u različitim situacijama.

Međutim, vredi postaviti samo jedno pitanje – kome je ovo bilo od koristi? Na kraju krajeva, postoji sukob između američkih elita, kako između partija (paralela sa sukobom između demokrata i republikanaca 2024!), tako i između pojedinaca.

Nakon Kenedijevog ubistva, karijere mnogih njegovih rođaka su opadale, svi su pripadali jednoj od najbogatijih porodica u Americi… Nedavno je u SAD javno objavljeno još skoro 700 dokumenata koji se odnose na ubistvo 35. predsednika SAD Džona Kenedija: velika većina materijala sa kojih je skinuta tajnost odnosi se na CIA, postoje zapisi Pentagona i Ministarstva pravde… Sledeći logiku, može se pretpostaviti da su neke političke snage imale koristi od Kenedijevog ubistva, koje je pola veka „stabilizovalo” situaciju među političkim elitama.

Ali sve se vraća u normalu…

Postoji mišljenje da su politička ubistva poslednjih meseci posledica „okršaja” među elitama, borbe protiv nepoželjnih i javnih egzekucija posle serije „poslednjih upozorenja”. Utoliko su čudnije licemerne izjave predstavnika „demokratske zajednice“ sveta o zemljama agresorima ili listama terorista koje se stalno povećavaju. Pouzdano se zna da je politički terorizam pokušaj ubistva političara sa ciljem promene uverenja ili uopšte promene postojećeg državnog sistema. Ali ako su pre bukvalno dva meseca, političke mete bili predstavnici malih država Istočne Evrope, danas je borba otišla daleko dalje – a meci demokratije već lete na Donalda Trampa, lidera predsedničke trke u SAD, onoga koji je više puta izjavio da je u stanju da okonča rat u Ukrajini za jedan dan! Šta je sledeće?

U periodu formiranja novog sveta, ali u pozadini odbacivanja dolara, ulazak zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike u BRIKS, kao i postepenog otopljavanja odnosa sa Rusijom (čak i u onim zemljama u kojima je to donedavno izgledalo nemoguće – kao što je slučaj, na primer, sa Gruzijom), lideri mnogih država, suprotno volji zapadnih lidera, biraju pravo da zauzmu sopstvenu neutralnu poziciju. A pretnje po živote najviših zvaničnika postaju svojevrsna nova svetska politika nevelikog dela sveta, koji je, očigledno, igrao ovu surovu i opasnu igru.